Jedno srce, dva sveta – Jedna umetnica, dva izraza

Milena Damnjanović i Vladimir Gligorić predstavili program sačinjen od dela kineske i srpske vokalne lirike

Sopran Milena Damnjanović nastavlja da oduševljava publiku svojim nastupima. Najskoriji koncert, realizovan u Gvarnerijusu sa pijanistom Vladimirom Gligorićem, doneo je specifičan koncept, nesvakidašnji za našu koncertnu scenu.

Na istom repertoaru našle su se kompozicije kineskih i srpskih autora, objedinjene pod nazivom Jedno srce, dva sveta.

Do sada je publika imala priliku da Milenu Damnjanović sluša u različitim muzičkim izrazima – podjednako u savremenom svetu kompozitora Juga Markovića, u kojem ona briljantno kreira raznolike pevačke izraze u okviru jedne kompozicije, kao i u interpretacijama klasičnog, tradicionalnog repertoara srpske solo pesme, ali i u numerama operske literature.

Ipak, u tom nizu umetničkih ostvarenja još uvek nedostaje angažman u nekoj od operskih kuća u Srbiji, gde bi se, verujemo, predstavila podjednako markantno.

Milena je umetnica koja kontinuirano radi na sebi – pažljiva je prema svom glasu i promišljena u izboru repertoara. Njeni koncertni programi deluju koncipirani su sa jasnom idejom i unutrašnjom dramaturgijom. Istovremeno, njen glas joj dopušta potpunu slobodu na sceni: pun volumen, upečatljiva boja i sigurna projekcija udruženi su sa ubedljivom karakterizacijom muzičkih scena – čak i u malim formama kakve su solo pesme. Posebno je izražena njena sposobnost direktne komunikacije sa publikom – pogledom i scenskim prisustvom uvlači slušaoce u dramski tok kompozicija, ne dopuštajući ravnodušnost.

Operske kuće u Srbiji bi trebalo da se utrkuju za angažmane ove umetnice.

Fotografija: Aleksa Milošević

Na koncertu u Gvarnerijusu sve je bilo izvedeno na visokom interpretativnom nivou. Izbor pesama iz kineske lirike otkrio je Milenu u novom svetlu – u prostoru u kojem je vešto kombinovala operski volumen sa suptilnim nijansama, potrebnim da se na tanane načine podvuku određene muzičke situacije. Karakteristični melodijski pokreti i povremeni prizvuci inspirisani narodnom kineskom muzikom pesama Pesma o crvenom pasulju, Pesma o šljivi pored potoka, Noćno sidrenje kod Javorovog mosta, Pesma o prolećnoj čežnji i dr., dobili su odgovarajuće vokalne boje, uz pažljivo oblikovan izgovor teksta. Publici su tako otvoreni novi zvučni horizonti.

Segment srpske muzike, koji je ova umetnica već izvodila u istoj sali tokom prethodne sezone, obuhvatio je dela Milojevića, Biničkog, Babića, Konjovića, Rasinskog i Filipovića. Pesme Nimfa, Po polju je kiša pala, Da su meni oči tvoje, Šašava pesma, Tri put ti čukna, Snove snivam i Rasle tikve na bunjištu ostvarene su kroz upečatljive, zavodljive i karakterno raznolike interpretacije – čas lirske i suptilne, čas razigrane i podsmešljive – uvek sa jasnom namerom da im se udahne nova energija i drugačije muzičko tumačenje.

Fotografija: Jelena Jovanović

Neizbežno je pomenuti i intuitivnu klavirsku saradnju pijaniste Vladimira Gligorića, koja je bila integralni deo ukupnog umetničkog utiska.

Kao partner koji pažljivo sluša, on ne nastoji da se istakne u prvom planu, ali njegov doprinos nipošto nije diskretan u smislu umetničke važnosti. Naprotiv, njegov ton je stilski oblikovan, fraze građene u tesnoj interpretativnoj povezanosti sa solistkinjom, a dinamički raspon prilagođen njenom vokalnom izrazu. U kineskom repertoaru gradio je atmosferske slojeve i suptilne kolorite, dok je u srpskim pesmama jasno profilisao ritmičku živost i karakterne obrise kompozicija. Time je postao ravnopravan učesnik u kreiranju zajedničkog zvučnog prostora, doprinoseći zaokruženosti i umetničkoj ubedljivosti čitavog programa.