Monumentale Balcanico: Muzika za violinu i klavir Josipa Slavenskog
Sofija Krsteska-Klebel, violina i Milan Popović, klavir načinili omaž Slavenskom povodom 130 godina od njegovog rođenja
Koncert Monumentale Balcanico, održan u Legatu Josipa Slavenskog protekle nedelje, imao je za cilj obeležavanje 130 godina od rođenja kompozitora Josipa Slavenskog.
Violinistkinja Sofija Krsteska-Klebel, koja godinama živi i radi u Gracu, i pijanista Marko Popović odabrali su za ovu priliku dela snažnog i prepoznatljivog stilskog pisma Slavenskog.
Program su otvorile Narodne igre Rusina, nakon čega su usledile Sonata za klavir op. 4, Narodna svita i Slavenska sonata za violinu i klavir.
Nastale u rasponu od gotovo dvadeset pet godina – Sonata za klavir i Slavenska sonata komponovane su 1924. godine, Narodna svita 1932, a Narodne igre Rusina 1950. godine – ove kompozicije u svom muzičkom sadržaju nose snažan folklorni pečat.
U pojedinim delima taj uticaj je direktan i očigledan, kao u Narodnoj sviti i Narodnim igrama Rusina, dok je u Slavenskoj sonati prisutna folklorna inspiracija bez doslovnih citata, a u Sonati za klavir dolazi do izražaja slobodniji, arhitektonski princip oblikovanja. Iz tog razloga izbor kompozicija za jubilej, u kamernom formatu za ovaj ansambl, bio je adekvatno koncipiran, sa dobrom dramaturgijom.
Temperamentne interpretacije
〰️
Temperamentne interpretacije 〰️
Sagledavajući interpretacije umetnika, najpre treba istaći monumentalnost zvuka koji je pijanista ostvario u Sonati, pisanoj za njegov instrument. Žarki temperament, bujnost fakture i donekle preopterećenost zvučne mase ove kompozicije iskoristio je tako što ih je dodatno naglasio dubokim pritiscima dirki, stvarajući gotovo orguljski sonoritet. Strpljivo je osluškivao harmonska i tonska odzvanjanja koja su se prelivala kroz karakteristične boje muzičkog toka. Takav izraz nekome je mogao delovati preintenzivno, ali je u osnovi bio u skladu sa samom prirodom kompozicije. Sličan pristup mogao se u određenoj meri čuti i u drugim delima na programu, ali je upravo u Sonati za klavir i Slavenskoj sonati bio najizraženiji.
Violinistkinja je u velikoj meri jasno i sugestivno oblikovala svoju deonicu, kreirajući vrcave i razigrane melodijske linije u Narodnim igrama Rusina i Narodnoj sviti. Ipak, u pojedinim stavovima ovih kompozicija povremeno se promakla poneka tonska omaška, što je rezultiralo povlačenjem u izrazu. Sticao se utisak da snagu i punu koncentraciju čuva za završnu kompoziciju – Slavensku sonatu – u kojoj je ostvarila najubedljiviju i najsnažniju interpretaciju, u tesnom sadejstvu sa klavirom.
U ovoj sonati postigla je istovremeno krepak i markantan ton, ali i raspevan, setan zvuk tužbalice u drugoj temi, prožet snažnom emocionalnošću.
Bio je ovo upečatljiv koncert koji je otvorio obeležavanje 130 godina od rođenja Josipa Slavenskog. Ostaje da se vidi u kom pravcu će se dalje razvijati programi posvećeni ovom značajnom jubileju jednog od kompozitora koji je iza sebe ostavio obiman i umetnički relevantan opus, zaduživši podjednako i Hrvatsku – zemlju svog porekla – i Srbiju, u kojoj je živeo i stvorio neka od svojih najznačajnijih dela.