Zvučna raspadanja i isparenja: O koncertu saksofoniste Milana Savića i orguljašice Lane Jelenković na 26. Danima orgulja

Susret savremenog srpskog stvaralaštva sa reprezentativnim ostvarenjima evropske muzike druge polovine 20. i 21. veka

Koncerti na kojima se spoje izuzetni izvođači i kvalitetne kompozicije upravo su oni kojima se publika najviše nada, iako se ne događaju tako često.

Jedan takav koncert održan je u okviru druge večeri ovogodišnjeg festivala Dani orgulja, koji Kulturni centar Beograda organizuje po 26. put.

Festival predstavlja pravo blago beogradske muzičke scene, okupljajući iz godine u godinu veliki broj posetilaca u Crkvi Blažene Djevice Marije.

Drugi koncert ovogodišnjeg festivala, 26. juna, bio je posvećen stvaralaštvu srpskih kompozitora – Ivana Jevtića, Dejana Despića, Vladimira Tošića, Nataše Bogojević i Aleksandre Vrebalov. Na programu su bila i dela Arva Perta, Mauricija Kagela i Gija de Lionikura. Bila je to prava poslastica za ljubitelje muzike različitih stilskih usmerenja. Dela su interpretirali saksofonista Milan Savić, koji gotovo po pravilu ne samo da opravdava već i nadmašuje očekivanja, i orguljašica Lana Jelenković.

Iza naizgled stilski razuđenog programa krila se jasno promišljena ideja – predstavljanje različitih kompozitorskih poetika koje zvuk stavljaju u središte muzičkog mišljenja. Od Pertovog duhovnog minimalizma, preko Kagelovog eksperimentalnog pristupa i Tošićevog redukcionizma, do savremenih ostvarenja srpskih autora, koncert je pokazao kako spoj saksofona i orgulja može da objedini različite estetske pravce u jedinstveno zvučno iskustvo.

Ubedljiva tumačenja

〰️

Ubedljiva tumačenja 〰️

Tri kompozicije za solo orgulje – Annum per annum Arva Perta, Raga iz ciklusa Rrrr… Mauricija Kagela i Varial Vladimira Tošića – izvedene su sa ubedljivim tumačenjem Lane Jelenković. U Pertovoj kompoziciji, koja započinje ekstrovertnom fanfarom što se postepeno gasi kroz diminuendo, Jelenković je nastojala da oblikuje zvuk tako da njegov intenzitet, naboj i postepeno prigušivanje slobodno klize i rasipaju se u sitne zvučne čestice. Time je ostvaren utisak neobičnog isparavanja i raspadanja zvuka.

Kagelova Raga pružila je tek nagoveštaj ideje koju je kompozitor razvio u okviru ciklusa Rrrr…, inspirisanog svojevrsnim muzičkim rečnikom različitih instrumenata. Evociranje koncepta indijske rage Lana Jelenković ostvarila je duhovito i zvučno veoma sugestivno.

Varial Vladimira Tošića doneo je novu dimenziju kompozitorovog muzičkog jezika. Originalno napisana za klavir, a potom prerađena za orgulje, kompozicija omogućava da se njegov redukcionistički princip komponovanja sagleda u sasvim novom zvučnom svetlu. Interpretacija se u određenoj meri nadovezala na Pertovu kompoziciju kroz pažljivo osluškivanje zvuka i postepeno razvijanje šest odseka, čime je uspešno oblikovan specifičan zvučni prostor dela.

Prelivanje boja

〰️

Prelivanje boja 〰️

Pun zvučni doživljaj ostvaren je u kompozicijama za saksofon i orgulje, budući da se u spoju ova dva instrumenta prelivaju mnogobrojne boje njihovih registara.

U Koncertu za alt-saksofon i orkestar Ivana Jevtića, izvedenom u verziji sa orguljama umesto orkestra, Milan Savić je veoma uspešno i karakterno interpretirao izuzetno virtuoznu solističku deonicu dela, formalno oblikovanog po uzoru na klasični koncertni model. Izlomljene melodijske linije i mnogobrojni trenuci korišćenja različitih efekata na saksofonu, kojima ga Ivan Jevtić udaljava od njegove prirodne kantabilnosti, bile su uspešno dopunjene orguljskom pratnjom, koja je u zvučnom smislu veoma uverljivo preuzela ulogu orkestra. Stara pesma Dejana Despića, jedno od najprepoznatljivijih dela njegovog kamernog opusa, folklorno inspirisano, dobilo je u ovoj interpretaciji posebnu toplinu kroz Savićevo muziciranje i raskošnu zvučnost orgulja Lane Jelenković. Tri gregorijanske melodije Gi de Lionkura, inspirisane duhovnom muzikom, što je nagovešteno već i samim naslovom, predstavljaju delo u kojem su i saksofon i orgulje afirmisani na podjednako ubedljiv način. Tri različita muzička sveta, oličena u svakom od stavova, izvođači su jasno diferencirali, ističući njihove karaktere promišljenom interpretacijom.

Posebnost koncerta činile su dve premijere srpskih kompozitorki – Psalm Sonority Nataše Bogojević, poručeno od strane festivala, i Portal Re Aleksandre Vrebalov.

Bogojević svoju kompoziciju oblikuje kroz teksturalne i dinamičke kontraste, karakteristične za njen kompozitorski rukopis. Guste harmonske akorde i klastere suprotstavlja prozračnim linearnim odsecima, dopuštajući saksofonu da lebdi iznad dugotrajnih rezonanci orgulja. Muzički tok ispunjen je neprestanim transformacijama motiva koji evociraju i kvazireminisciraju cikličnu formu. Ovo istraživanje zvuka i sakralnog teksta Savić i Jelenković interpretirali su veoma ubedljivo, uz pažljivo negovanje zvuka oba instrumenta i međusobno osluškivanje, čime su kompoziciji dali dodatnu interpretativnu dimenziju.

Portal Re Aleksandre Vrebalov ostavlja snažan utisak duboke inspirisanosti orguljskim zvukom, što je evidentno već kroz bogatu upotrebu različitih registara orgulja i saksofona. Transformacije zvučnih boja oba instrumenta ostvarene su pažljivim nijansiranjem i negovanjem tona, slično kao i u prethodno izvedenoj kompoziciji Nataše Bogojević. Iako stilski veoma različita, ova dva dela logično su se nadovezala jedno na drugo zahvaljujući promišljenim i doslednim interpretacijama izvođača.