Vladimir Aćimović na Kolarcu: Šopenov opus 28 u punom sjaju
Koncert pijaniste Vladimira Aćimovića, održan u nedelju, 4. maja u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, bio je prava poslastica za one koji umeju da prepoznaju mlade, ali umetnički zrele pijanističke ideje.
Aćimović je umetnik koji je svoje školovanje započeo u Bugarskoj i Nišu, nastavio u Gracu, a trenutno je na doktorskim studijama Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Njegova biografija svedoči o brojnim priznanjima i nastupima, među kojima se izdvaja nedavni plasman na 19. Šopenovo takmičenje u Varšavi. Upravo u tom duhu, publika na Kolarcu imala je priliku da čuje ciklus od 24 Prelida, op. 28 Frederika Šopena.
Nadahnutom interpretacijom ovog kapitalnog dela Šopenovog opusa, Aćimović je ostavio utisak umetnika koji se potpuno poistovećuje sa muzikom.
Vešto je oblikovao raznolike karaktere svakog pojedinačnog prelida, osvetljavajući njihovu unutrašnju različitost. Svaki u posebnoj tonalnoj boji, sa specifičnim muzičkim i tehničkim zahtevima, dobijao je pažljivo modelirane i emotivno utemeljene trenutke. Pijanistička gestikulacija, pažljivo slušanje tišina i odjeka tonova, kao i oblikovanje širokih akordskih i melodijskih linija, oživeli su Šopenove ideje sa zrelim umetničkim dahom. U tom smislu, svaki prelid postajao je svojevrsni muzički lik koji se pred publikom otkrivao kao živa slika.
Osetljiva harmonija prelida u a-molu snažno je kontrastirala energičnom bas ostinatu u G-duru. Razigrani D-dur vodio je ka suptilno melanholičnom h-molu, dok su oktavne progresije u b-molu bile izvedene s impozantnom tehničkom sigurnošću. Svaki stav ovog ciklusa imao je potencijal da postane samosvojna umetnička celina.
Pijanizam Vladimira Aćimovića odlikuje se izrazitom posvećenošću i dubokim promišljanjem svakog dela koje izvodi.
U njegovoj interpretaciji nema ni površne teatralnosti, ni distancirane hladnoće, već promišljenog balansa između izraza i suštine, usmerenog ka čistoti muzičke ideje. Svaki dah, pokret, zamah i akordski stub gradio je dugačku frazu negovanu od prvog do poslednjeg tona.
Gost koncerta
Gošća koncerta bila je violinistkinja Dunja Stojković, koja je izvela Pulankovu Sonatu za violinu i klavir sa sigurnošću i postojanošću, tehničkom virtuoznošću i izražajnim bogatstvom. Organizator je, nažalost, izostavio ime klavirskog saradnika u programskoj knjižici, ali pijanistkinja se pokazala kao ravnopravan i muzikalno intuitivan partner, pažljivo prateći violinistkinju u svakom trenutku.