Koncert studenata dirigovanja Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu
Mladi dirigenti osvajaju muzičku scenu
Studenti dirigovanja retko imaju priliku da kontinuirano rade sa reprezentativnim ansamblom kakav je Simfonijski orkestar RTS. Kada se takva prilika ukaže, izaziva posebnu pažnju muzičke javnosti – kako zbog radoznalosti prema novim imenima, tako i zbog mogućnosti da se nasluti ko bi u budućnosti mogao da oblikuje umetničke puteve naših i/ili stranih ansambala. Tada se pažljivo posmatra svaki pokret ruku, svaka gestikulacija, ali i način na koji mladi umetnici čitaju partituru i prenose svoju muzičku misao orkestru.
Četvoro studenata završnih godina osnovnih i master studija dirigovanja na Fakultetu muzičke umetnosti – Jelica Čukarić i Aleksandar Gutić iz klase prof. Bojana Suđića, te Bojan Stojčević i Vuk Volklov-Popović iz klase prof. Biljane Radovanović Brkanović – nastupili su sa Simfonijskim orkestrom RTS u utorak 13. maja, izvodeći neka od najlepših baletskih dela Petra Iljiča Čajkovskog.
Iako se prirodno nameće poređenje među dirigentima, odabraćemo drugačiji pristup, jer bi takav narativ umanjio vrednost pojedinačnih izraza. Važno je istaći da svi dirigenti već imaju zapažene biografije, sa iskustvom rada u različitim ansamblima – horskim, kamernim ili simfonijskim – što se u interpretacijama svakako osetilo kao stečeno samopouzdanje i razumevanje ansambla.
Bajkovitost muzike Čajkovskog pod dirigentskim palicama četvoro mladih dirigenata
Jelica Čukarić predstavila se izvođenjem Svite iz baleta Labudovo jezero. Njeno čitanje partiture bilo je odlučno – od početka do kraja imala je jasnu viziju narativa i čvrsto ju je sprovodila. Bajkovit senzibilitet Čajkovskog, obojen melanholijom i uzvišenom lepotom, odgovarao je njenom pristupu. Njena komunikacija sa orkestrom bila je intenzivna i dominirala je preciznost gestova. Ipak, u pojedinim delovima nedostajalo je više finoće i unutrašnje mekoće u pokretima, što bi dodatno oplemenilo zvuk i donelo veću ekspresivnost.
Bojan Stojčević se pokazao kao istinsko otkrovenje večeri. Diskretne i nenametljive fizičke pojave, pristupio je Sviti iz baleta Krcko Oraščić sa izuzetno promišljenim muzičkim senzibilitetom. Njegova gestikulacija bila je smirena, a izražaj vrlo jasan i funkcionalan. Demonstrirao je duboko razumevanje višeslojne partiture, s lakoćom iznedrivši bogatstvo boja i karaktera koje ovo delo nosi. Njegovo dirigovanje bilo je svedeno, ali efektno – vođeno muzikalnošću.
Aleksandar Gutić pokazao je snažan osećaj za dramsku liniju u izvođenju Svite iz Uspavane lepotice. Njegov pristup odlikovala je izražajnost – u pokretu, u fraziranju, u dinamici. Utisak je bio da je njegova interpretacija gotovo vizuelno prizivala scensku akciju, kao da je već u dijalogu sa zamišljenim baletskim prizorima. Gutić je vešto balansirao između lirskih i heroijskih pasaža, ne gubeći iz vida jasnoću forme i celovitost zvučne slike.
Vuk Volklov-Popović zatvorio je koncert izvođenjem uvertire-fantazije Romeo i Julija. Njegovi pokreti bili su odlučni, usmereni i značenjski bogati. Pokazao je jasnoću muzičke ideje i sigurnost u vođenju složenog narativa ovog simfonijskog eseja. U njegovoj interpretaciji čula se i nežnost ljubavne teme i dramatika sukoba, a sve to u zvučnom okruženju koje je disalo ujednačeno i prirodno.
Simfonijski orkestar RTS-a pokazao je visok nivo profesionalizma, pažljivo prateći dirgente i pružajući im sigurnu osnovu. Povremeni manji propusti ostali su marginalni u odnosu na opšti utisak – zajednički rad orkestra i dirigenata ostvario je dosta upečatljiv umetnički smisao.
Što češće - što više!
Koncerti poput ovog nisu važni samo za afirmaciju mladih dirigenata, već i za celokupan muzički život u Srbiji. Oni omogućavaju dragoceno iskustvo rada sa profesionalnim orkestrom, razvijaju odgovornost, umetničku viziju i scensku prisutnost mladih umetnika, ali i podsećaju publiku na to koliko je ulaganje u obrazovanje presudno za budućnost naše muzičke scene. Simbioza obrazovne institucije i renomiranog orkestra otvara vrata novim talentima i pruža retku priliku da se umetničke ideje oblikuju u stvarnom koncertnom okruženju – što je neprocenjiv deo profesionalnog sazrevanja.