Veče ispunjeno intezitetom i neurozom: Zatvaranje Filmskog festivala u Novom Sadu
Izveštaj o slepima Ernesta Sabata i Šnitkeov Koncert za klavir u interpretaciji Džona Malkoviča i Anastasije Terenkove
The English version of the music review is available at the following link.
Svečano zatvaranje trećeg po redu filmskog festivala u Novom Sadu okupilo je vrhunski tim umetnika i donelo izazovan muzički i književni repertoar.
Džon Malkovič je čitao Izveštaj o slepima Ernesta Sabata, dok je u kontrapunktu s tim pijanistkinja Anastasija Terenkova izvela Koncert za klavir i gudače ruskog kompozitora Alfreda Šnitkea.
Orkestrom Camerata iz Novog Sada dirigovao je jermenski maestro Sergej Smbatjan.
Umetnici postavili visoka očekivanja pred publiku
Šnitkeov Koncert za klavir i gudače (1979) jedno je od njegovih najpoznatijih i najizvođenijih dela. Kompozitor u njemu koristi svoj karakteristični polistilistički jezik, kombinujući elemente baroka, romantizma, avangarde i popularne muzike. Kompozicija se odvija u jednom neprekidnom toku i odiše napetošću, dramatičnim kontrastima i iznenadnim prelazima iz lirskih u nasilne muzičke gestove. Klavir u ovoj partituri ima ambivalentnu ulogu – čas solističku i virtuoznu, čas stopljenu s gudačima u jedinstvenu zvučnu masu.
Izveštaj o slepima deo je Sabatovog romana O junacima i grobovima. To je jedno od najmračnijih poglavlja latinoameričke književnosti, u kojem se kroz monološku naraciju glavnog junaka Fernanda razvija paranoična ideja o postojanju tajnog društva slepih koje upravlja svetom. Tekst obiluje metafizičkim, psihološkim i egzistencijalnim slojevima, otvarajući teme moći, kontrole i ljudske nemoći pred nepoznatim. Sabato stvara klaustrofobičnu i zastrašujuću atmosferu, koja se u umetničkim adaptacijama često koristi kao snažan kontrapunkt muzici i scenskoj interpretaciji.
Paralelno izvođenje ova dva izuzetno napeta i intenzivna dela teklo je u vešto osmišljenoj dramaturgiji.
Glumac Džon Malkovič, intrigantna ličnost poznata po specifičnom glumačkom izrazu, interpretirao je Sabatov tekst u stalnom preplitanju ironije, neuroze i, katkad, ludila. Ta monodrama dobila je dodatnu snagu Šnitkeovom muzikom, koja je postala snažna potpora samom tekstu.
Intenzitet njenog muzičkog toka, u veličanstvenoj interpretaciji Anastasije Terenkove, podstakao je publiku da još dublje proživi unutrašnja stanja glavnog junaka Izveštaja o slepima, Fernanda. Terenkova vešto balansira između virtuoznih pasaža i trenutaka smirenja, koji predstavljaju suštinu klavirske deonice. Na trenutke se sticao utisak da su muzika i tekst međusobno zavisni. Tome naročito doprinosi činjenica da Malkovič i Terenkova već godinama sarađuju na sličnim performansima, koji u njihovim interpretacijama deluju gotovo životno.
Štaviše, neuroza glavnog junaka u njihovom izvođenju postala je ljudska, opipljivija i razumljivija i običnom čoveku.
Iako se težilo tome da tekst i muzika ostanu samostalni, u percepciji oni su se neizbežno prožimali – jer je odabran muzički komad koji može da parira tekstualnom predlošku, i obrnuto.
Izuzetan orkestar i slikoviti dirigent
〰️
Izuzetan orkestar i slikoviti dirigent 〰️
Veliki deo izražajnog tereta podnela je i Camerata iz Novog Sada, orkestar sastavljen od izuzetnih muzičara. Njihova interpretacija Šnitkeovog koncerta bila je veličanstvena i na visokom umetničkom nivou. Kako bi se upotpunilo veče, orkestar je izveo i nekoliko poznatih dela filmske muzike. Posebno su se izdvojili Cinema Paradiso Enija Morikonea i Adagio za gudače Samjuela Barbera, koji, iako nije pisan za film, ostaje prepoznatljiv po širokoj upotrebi u filmskoj umetnosti.
Maestro Sergej Smbatjan poseduje sebi svojstvenu, pomalo neodređenu tehniku dirigovanja, koja deluje više slikovito nego precizno. Ipak, čini se da to orkestru ne smeta – u samoj pripremi muzičkog materijala on očigledno pruža dovoljno smernica, iako se one u njegovim pokretima gotovo i ne prepoznaju.
Ovaj uspeo događaj pružio je publici savremen vid kombinacije teatra i klasičnog koncerta, model koji pruža bar na sat vremena beg od realnosti kojoj smo svedoci.