Muzikalnost u potrazi za stabilnošću: Jovan Muratović u Gvarnerijusu

Koncert violiste Jovana Muratovića u okviru ciklusa 25 koncerata za 25 godina Gvarnerijusa

Mladi violista Jovan Muratović, student master studija FMU zajedno sa pijanistkinjom Katarinom Hadži-Antić Tatić, održao je koncert u okviru ciklusa 25 koncerata za 25 godina Gvarnerijusa, kojim ova ustanova kulture obeležava četvrt veka postojanja. Program koncerta bio je zamišljen kao svojevrsni maraton različitih muzičkih izraza, kako viole kao instrumenta, tako i samog izvođača, ali taj cilj nije u potpunosti artikulisan.

Na repertoaru su se našle kompozicije iz različitih stilskih okvira, koje od soliste zahtevaju jasno ispoljene i muzikalne i tehničke sposobnosti. Otvarajući koncert Korelijevom Sonatom za dve viole i klavir, uz gosta Lazara Miletića, Muratović je dao početni impuls koji je svečano uveo publiku u muzičko veče.

U nastavku izveo je Bramsovu Sonatu za violu i klavir op. 120 br. 1 u f-molu, potom Humelovu Fantaziju op. 94, Vijetanov Kapris za solo violu, kao i Ples vitezova Sergeja Prokofjeva iz baleta Romeo i Julija, u verziji za violu i klavir.

U interpretacijama su se, međutim, javljale određene nedoslednosti, pre svega u vidu tehničkih manjkavosti u brzim, pasažnim deonicama, kao i nedovoljno uverljive naracije dugih fraza. Sa druge strane, lirski segmenti bili su oblikovani uz dobru inspiraciju i izraženu muzikalnost, kroz težnju ka punom i zaokruženom tonu koji nosi muzički tok.

Ipak, u delovima u kojima je bilo neophodno obezbediti sigurnu i preciznu podršku virtuoznosti, izvođenje je gubilo na jasnoći i stabilnosti. To je naročito došlo do izražaja u centralnom delu programa – Bramsovoj Sonati, originalno napisanoj za klarinet – gde njena romantičarska širina i strastvena priroda jesu bile naznačene, ali ne i do kraja uobličene. Dodatno, gusta klavirska faktura u pojedinim trenucima zvučno je nadjačavala violu, što prostor sale Gvarnerijusa čini akustički nezahvalnim za ovako slojevita dela.

Uprkos ovim nedoslednostima, Muratović je pokazao jasnu umetničku orijentaciju ka oblikovanju zvuka i fraze, što predstavlja značajan kvalitet u razvoju mladog izvođača.

Njegova težnja ka punom, zaobljenom tonu i sposobnost da u sporijim, lirskim deonicama izgradi smislen i muzički uverljiv tok ukazuju na izražen senzibilitet i razumevanje stilskih zahteva repertoara. To se posebno moglo uočiti u Humelovoj Fantaziji, kao i u Vijetanovom Kaprisu, gde je u solističkom nastupu nastojao da jasno oblikuje muzičku misao.

Sa druge strane, tehnička nesigurnost u bržim pasažima, kao i nedovoljno precizna artikulacija i intonacija u virtuoznim segmentima, ostavile su utisak nedorečenosti, čime je narušena celovitost pojedinih interpretacija. U tim trenucima dolazilo je i do oscilacija u izvođačkoj koncentraciji, što je uticalo na opšti utisak programa koji je, po svojoj koncepciji, zahtevao visok stepen izvođačke stabilnosti. U tom smislu, Ples vitezova Prokofjeva ostao je zvučno neujednačen.

Jovan Muratović poseduje jasan potencijal i izraženu muzičku ideju

〰️

Jovan Muratović poseduje jasan potencijal i izraženu muzičku ideju 〰️

Muzička saradnja pijanistkinje Katarine Hadži-Antić Tatić bila je promišljena i sigurno vođena, međutim, njen zvuk je povremeno prekrivao deonicu viole svojom gustinom. Ni sala ni klavir nisu išli u prilog izvođačima, budući da ovako slojevita dela zahtevaju veći prostor i akustički pogodniju salu u kojoj se zvuk može punije razviti.

Koncert Jovana Muratovića tako je ostavio utisak umetnika kojem ovo veče nije bilo u potpunosti naklonjeno, ali koji poseduje jasan potencijal i izraženu muzičku ideju. Upravo u spoju njegove muzikalnosti i potrebe za većom tehničkom sigurnošću i interpretativnom doslednošću nazire se pravac njegovog daljeg umetničkog sazrevanja.