Kompozitorke kroz istoriju: Klavirski duo Bizjak na otvaranju SOMUS-a
Romantičarski dijalog i ženski glasovi
Svečano otvaranje SOMUS-a proteklo je u potpunom skladu sa motom festivala – Ženska posla. Nastup klavirskog dua Bizjak bio je istovremeno muzičko putovanje i posveta stvaralaštvu kompozitorki koje su, u različitim epohama i sredinama, svojim delima ostavile neizbrisiv trag, iako su često ostajale u senci muških savremenika.
Uz to, umetnice su predstavile i autorke čija su dela interpretirale, čime su publici omogućile da se upozna sa često zanemarenim, ali značajnim imenima iz istorije klasične muzike.
Zvezde u usponu - uvertira pred svečano otvaranje
Svečanom otvaranju prethodio je matine-koncert Zvezde u usponu, na kojem su nastupili mladi pijanisti koji već uspešno grade svoj umetnički put studijama u Budimpešti – Hedvig Oršovai i Endre Oršovai, zajedno sa mladom, devetogodišnjom violončelistkinjom Mijom Zurković. Program koncerta bio je sastavljen od dela Johana Sebastijana Baha (Tokata u e-molu, BWV 914) i Franca Lista (Igra vode u Vili d’Este), koje je interpretirala Hedvig Oršovai, zatim od 15 mađarskih pesama sa sela i 3 mađarske narodne pesme iz Čika, koje je izveo Endre Oršovai.
Oboje pijanista predstavili su se kao zreli mladi umetnici kod kojih su lepota zvuka i jasnoća izraza prioritet u oblikovanju interpretacija. Mia Zurković izvela je Tri Bartokade srpskog kompozitora koji je živeo u Francuskoj – Ivana Markovića, približivši publici autora koji je u ovim minijaturama za violončelo i klavir spojio uticaje Bartoka i francuskog impresionizma.
Romantičarski duh
Repertoar koncerta klavirskog dua Bizjak obuhvatio je dela Ejmi Bič (Letnji snovi, op. 47), Žermen Tajfer (Intermeco, Larghetto iz filma Slučajnost, Brilijantni valcer), Mari Žael (Valceri, op. 8), Aleksandre Vrebalov (Iskrice br. 2), Sesil Šaminad (Romantični komadi, op. 55), Mel Bonis (Kleopatrin san, op. 180, br. 1) i transkripciju Karmen fantazije Žorža Bizea (Greg Anderson).
Program je, iako raznolik po stilskim pristupima, delovao izuzetno skladno – gotovo kao da su dela međusobno protkana zajedničkom idejom o muzici kao prostoru izraza, intime i slobode.
Romantičarski duh bio je dominantan okvir koncerta, ne samo u tonalitetima i bogatim fakturama, već i u emocionalnoj punoći kojom su sestre Bizjak oblikovale svaku kompoziciju.
Emocionalna punoća interpretacije
U delima Žermen Tajfer uočljiv je dijalog između klasične forme i modernog senzibiliteta. Intermeco odiše neoklasičnim duhom – jasnim strukturama, transparentnim teksturama i rafiniranom elegancijom, dok Larghetto iz filma Slučajnost unosi filmsku liričnost i introspektivnost. Brilijantni valcer, nasuprot tome, blistav je i gotovo salonski, ali ispunjen svedenom ironijom, kao da Tajfer kroz igru ritma i harmonije komentariše sam žanr valcera.
Valceri, op. 8 Mari Žael predstavljali su posebno otkriće večeri. U njima se jasno čuje uticaj Bramsa – u gustim akordskim fakturama, širokim melodijskim linijama i gotovo simfonijskom tretmanu klavira. Sestre Bizjak su u ovom delu posebno zablistale, izvodeći ga s mešavinom discipline i strasti, oblikujući muziku punu dubokog daha i unutrašnje topline.
Kompozicija Iskrice br. 2 Aleksandre Vrebalov delovala je kao savremeni kontrapunkt romantičarskoj poetici ostatka programa. Inspirisana zvukom u cevima njujorškog stana i idejom komunikacije, kompozicija u početku gradi gustu, tamnu zvučnu masu, u kojoj se napetost usporeno razvija između dve klavirske linije, da bi se na kraju razrešila plesnim, valcerskim pokretom – metaforom pomirenja i zajedničkog jezika. Kao da se u njoj krije i suptilan podsmeh ranijem muzičkom materijalu.
Romantični komadi Sesil Šaminad odišu elegancijom i izražavaju karakterističan francuski duh – tananost i lakoću melodijskog toka, dok Kleopatrin san Mel Bonis donosi gotovo simbolistički prikaz ženskog arhetipa: snove, čežnje i sudbine oblikovane pogledom muškaraca, ali interpretirane iznutra, iz dubine ženskog doživljaja.
Konačno, Karmen fantazija u transkripciji Grega Andersona poslužila je kao virtuozna završnica koncerta. U interpretaciji dua Bizjak, iz nje je izvučena prava scenska energija, bez gubitka finesa i stilske jasnoće, čime su sestre zaokružile koncert kao spoj igre i introspekcije.
Suptilnost, dubina, elegancija interpretacije
Na tematskom nivou, program je delovao kao romantičarsko okupljanje u salonskom duhu – prostor gde muzika postaje dijalog o identitetu, ljubavi, strasti i unutrašnjem svetu.
Interpretacija Lidije i Sanje Bizjak pokazala je kako se i u okviru klavirskog dua može ostvariti istinska orkestralnost zvuka, uz istovremenu suptilnost i dubinu.
Glavna odlika muzičke interpretacije Klavirskog dua Bizjak jeste dubinska posvećenost muzičkom materijalu, iz koje proizlazi jasno oblikovan i zaokružen zvuk – bilo da je reč o kompozicijama pisanima za klavir četvororučno ili za dva klavira.
Njihov pijanizam odlikuju izuzetna virtuoznost i elegancija, koja istovremeno naglašava osnovne formalne odlike dela.
Skercoznost, dramatičnost, pastoralnost – svi ti izražajni aspekti prirodno su utkani u njihov pijanistički izraz. Na taj način one oblikuju svaku kompoziciju bez ustezanja, sa širokim rasponom muzikalnosti koja oplemenjuje zvuk. U njihovom sviranju nema praznog, nadmenog pijanizma, već ozbiljnog, misaonog i predanog pristupa partituri.
Istina, govoriti i promišljati o ženskom stvaralaštvu može biti prostor u koji se ulazi sa mnogo predrasuda. Međutim, kompozicije izvedene na ovom koncertu pokazale su da u njima nema ničega što bi se moglo okarakterisati kao „žensko“. Zašto? Zato što je svaka kompozicija u svojoj izražajnoj snazi bila u potpunom duhu vremena u kojem je nastala – umetnički iskaz istinit i prirodan svojoj epohi.
Bonus video