Slojevit i promišljen podvig Aleksandra Madžara u tumačenju integralnog klavirskog opusa Morisa Ravela
Dugo iščekivani koncert Aleksandra Madžara na BEMUS-u, na kojem je interpretirao integralni klavirski opus Morisa Ravela, pružio je publici mogućnost da istovremeno sagleda i Ravelova klavirska dela i Madžarovu interpretaciju. Upravo tim putem idu promišljanja o ovom koncertu.
Istraživanje pojedinačnih opusa
Aleksandar Madžar se hrabro upušta u istraživanje – bilo pojedinačnih segmenata opusa nekog kompozitora, bilo njegovog celokupnog stvaralaštva – što samo po sebi predstavlja i mentalni i fizički podvig.
Tokom 2021. i 2022. godine Madžar je beogradskoj publici, u okviru serije koncerata, omogućio da čuje sve 32 Betovenove sonate. Ovog puta, na jednom koncertu, priredio je slično iskustvo s Ravelovim klavirskim opusom.
Uzbudljiv amalgam tradicije i inovacije
Klavirska dela Morisa Ravela spajaju impresionističku koloristiku i atmosferu sa snažnim osloncem na klasične forme, stvarajući izrazito prefinjen i elegantan stil. Njegova muzika poznata je po pedantnoj izgrađenosti, melodijskoj usredsređenosti i raznovrsnim uticajima, među kojima se ističu španska narodna muzika, francuski barok, američki džez, pa čak i odjeci ruskih kompozitora poput Rimski-Korsakova i Borodina.
Zbog svega toga, još jednom smo imali priliku da potvrdimo da Ravela ne treba jednostavno i naivno svrstati u impresionizam.
Naprotiv – njegov stil treba posmatrati kao uzbudljiv amalgam tradicije i inovacije, obeležen podjednako tehničkom preciznošću, sofisticiranim balansom između intelekta i emocije, kao i kolorističkim uticajima pomenute španske muzike, baroka i džeza. Tek tada slušalac može da se prepusti njegovoj muzici na način koji ona zaslužuje – bez prethodnog uniformisanja pojmom impresionizma, jer bi u suprotnom sve ostalo nejasno.
Duboko promišljen podvig Aleksandra Madžara
Interpretacija Aleksandra Madžara Ravelove klavirske muzike bila je istinski podvig – ogroman, ali i duboko promišljen. Njegovo čitanje Ravelovih partitura otkrilo je slojeve koji na adekvatan način karakterno osvetljavaju sve stilske obrise različitih uticaja. U tom pogledu istakle su se kompozicije poput Antičkog menueta, Sonatine, Ogledala, Gaspara noći, Otmenih i sentimentalnih valcera, u kojima je Madžar, umerenim i nepretencioznim pijanizmom, oblikovao likove i muzičke tokove svake kompozicije. Menuet na ime Hajdna, U stilu Šabrijea, U stilu Borodina i Kuprenov grob bila su dela u kojima se čula ta suptilna raznolikost nadahnuća. Pavana za umrlu infantkinju bila je izuzetno dirljiva i ranjiva, Igra vode užurbana i razigrana, a Prelid raskošan.
Zbog svega toga, doživljaj Ravelove muzike bio je izuzetno intenzivan, upravo zato što je Madžar svaku kompoziciju realizovao s jasno definisanim strukturnim, dinamičkim, agogičkim i karakternim planom.
Fotografija: Beka Belkisa Abdulović; BEMUSPijanizam podređeni celini
Njegov pijanizam bio je podređen celini klavirskog opusa i planu svake kompozicije posebno – sagledavanju svih karakternih crta kompozicija – tako da je svaka minijatura dobila priliku da zablista na svoj način. Kao još jedan važan aspekt treba dodati i činjenicu da su dela izvedena prema hronološkom redu nastanka, što je pružilo uvid i u evoluciju Ravelovog tretmana klavira i kompozitorskog razvoja. U tom pogledu jasno je da je sa svakom kompozicijom muzički tok postajao složeniji, ozbiljniji i višeslojniji.
Posebno je dragoceno što je integralno izvođenje Ravelovog klavirskog opusa omogućilo da se na jednom koncertu prepozna raznolikost njegovih stilskih inspiracija – od barokne suzdržanosti do španskog temperamenta i ritmičke elastičnosti džeza. Madžar je tu raznolikost istakao s merom i suptilnošću, oblikujući jedno fino, skladno i promišljeno muzičko putovanje kroz Ravelov svet.