Koncert Vasilija Sokolovskog u okviru ciklusa Mladi za mlade u Galeriji Artget
Mladi violončelista Vasilij Sokolovski pred koncert govori o svojim muzičkim inspiracijama i programu koji je ispunjen snažnim kontrastima
Mladi violončelista Vasilij Sokolovski održaće koncert u okviru ciklusa koncerata Mladi za mlade u ponedeljak 23. februara u 21 čas u Galeriji Artget.
Ovo je šesti koncert ciklusa koncerata Mladi za mlade Muzičke omladine Beograd u 2026. godini koji je posvećen predstavljanju i promociji mladih umetnika.
Na koncertu će zajedno sa Vasilijem Sokolovskim nastupiti klavirski saradnik Natalija Mladenović.
Biografija umetnika
〰️
Biografija umetnika 〰️
Violončelista Vasilij Sokolovski (2004) rođen je u Moskvi u muzičkoj porodici. Od ranih godina imao je iskustvo nastupa sa orkestrom kao solista, svirao je i u salama Moskovskog konzervatorijuma Petar Iljič Čajkovski. Godine 2010. upisao je muzičku školu na Akademskom fakultetu u klasi Tamare Aleksejeve. Od 2015. godine pohađao je muzičku školu Frederik Šopen, a 2019. godine je upisao Centralnu muzičku školu u klasi Marije Žuravljeve. Od 2022. godine učenik je muzičke škole Vatroslav Lisinski u klasi profesora Milutina Mladenovića, a trenutno je student Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu, u klasi profesora Milutina Mladenovića.
Razgovor sa mladim umetnikom
Vasilij Sokolovski
Fotografija: Vlada Tadić/MOBPovodom koncerta Vasilij Sokolovski je iskazao svoje ogromno zadovoljstvo što će držati koncert u okviru ciklusa Mladi za mlade, kao i što je pripremio program koji će biti ispunjen snažnim kontrastima. Podelio je i svoja razmišljanja o kompozicijama sa repertoara koncerta, kao i afinitete ka muzici Šostakoviča.
Na koji način si osmislio repertoar svog koncerta? Da li je postojala neka ideja ili koncept kojim si se vodio u izboru kompozicija?
Nisam previše razmišljao o unapred zadatoj ideji ili konceptu. Ipak, poklopilo se da sam u poslednje vreme intenzivno radio muziku 20. veka, pa mi je bilo zanimljivo da uklopim tri dela potpuno različitih kompozitora: Džordža Kramba, Dmitrija Šostakoviča i Bohuslava Martinua.
Želim da naglasim da se ova tri dela ne razlikuju samo muzički, već je teško i uporediti, pa čak i povezati stilove komponovanja ovih autora.
Verujem da će koncert biti ispunjen snažnim kontrastima.
Možeš li ukratko predstaviti kompozicije koje ćeš svirati, šta je u njima posebno zanimljivo i na šta bi publika trebalo da obrati pažnju prilikom slušanja?
Rekao bih da svaka od kompozicija na poseban način otkriva specifičnosti samog instrumenta. Počeo bih od Sonate za violončelo solo Džordža Kramba, američkog kompozitora, koju je napisao 1955. godine. To je njegovo prvo objavljeno delo. Kroz čitavu sonatu oseća se unutrašnja napetost – kao da instrument razmišlja naglas, kao da vodi dijalog sa samim sobom, a istovremeno pokušava da oblikuje i izrazi sopstvenu misao. Sonata ima tri stava i imam utisak da, iako je drugi stav tema sa varijacijama, zapravo čitava sonata funkcioniše kao jedna velika tema sa varijacijama.
Kada je reč o Martinuu, to delo sviram već duže vreme. Pre godinu dana kupio sam novo violončelo i Varijacije na Rosinijevu temu zapravo su mi pomogle da u potpunosti upoznam njegovu raznovrsnost i zvučne mogućnosti. Ova kompozicija jasno pokazuje koliko je violončelo svestran instrument i pružila mi je priliku da istražim sve njegove boje.
Sonata za violončelo i klavir Dmitrija Šostakoviča najobimnije je delo na programu i ima četiri stava. Posebno bih skrenuo pažnju na dijalog između dva instrumenta, koji je ovde izuzetno izražen. Čini mi se da je Šostakovič težio ravnopravnosti violončela i klavira, ali je upravo njihov međusobni dijalog ono što ovu sonatu čini naročito zanimljivom.
Imao sam čast da treći i četvrti stav ove sonate radim sa profesorom iz Bugarske Stefanom Popovim. On je govorio da se treći stav, Largo, može izvoditi i kao samostalno delo, poredeći ga sa osećanjima elegije. Dodao bih da se svaki stav može posmatrati kao zasebna celina, ali je posebno interesantno na koji način Šostakovič povezuje sva četiri stava u jedinstvenu dramaturšku liniju.
Klavirski saradnik biće ti Natalija Mladenović, umetnica koja često sarađuje sa gudačima. Na koji način ste vas dvoje uspostavili saradnju – ona kao iskusna umetnica i ti kao mlad violončelista?
To je zaista zanimljivo pitanje. Sa Natalijom sam već ranije sarađivao. Dok je još nisam lično poznavao, kao mlađi muzičar doživljavao sam je kao profesorku, jer poseduje ogromno znanje i iskustvo. Nismo svirali zajedno oko godinu dana, pa sam imao veliku želju da upravo sa njom pripremim ovaj koncert. U jednom trenutku osetio sam i malu tremu – kao da se ustručavam da u potpunosti iznesem svoju muzičku misao – ali sa njom to nije predstavljalo problem.
Zahvaljujući njenom iskustvu i otvorenosti, vrlo smo lepo komunicirali i zajednički oblikovali interpretaciju.
Vasilij Sokolovski
Fotografija: Vlada Tadić/MOBMuzička omladina Beograda se ovim ciklusom trudi da promoviše mlade umetnike. Koliko ti znači što si jedan od umetnika koji nastupaju u okviru ovog ciklusa?
To mi zaista mnogo znači i veoma mi je drago što sam dobio priliku da sviram u Galeriji Artget. Tu salu volim, a i klavir je izuzetno kvalitetan. Prostor je vrlo prijatan, naročito za gudačke instrumente. Nije lako pronaći koncertni prostor kojem se mi gudači možemo lako prilagoditi.
Iz moje perspektive, ovakve organizacije koncerata od izuzetne su važnosti za mlade umetnike, jer nam omogućavaju da se upoznamo sa scenom i da kroz nastupe stičemo neophodno iskustvo.
Budući da si se školovao u Rusiji, a sada se školuješ u Srbiji, možeš li da ukažeš na neke razlike u muzičkom obrazovanju?
Rekao bih da mnogo toga zavisi od samog profesora. Imao sam priliku da radim sa dve profesorke u Moskvi i to je za mene bilo veoma dragoceno iskustvo. Kada je reč o pristupu, u Rusiji profesori imaju stroži zahtev prema studentima – mnogo više insistiraju na radu i disciplini. U Srbiji mi se čini da, kada već postaneš student, postoji veća sloboda u tome koliko želiš da radiš i vežbaš. U Rusiji je disciplina izraženija.
Pročitaj još: Razgovor sa programskim urednik MOB-a Nikolom Nejčevim o sezoni Mladi za mlade 2026
Iz perspektive mladog umetnika, koliko smatraš da imaš mogućnosti za nastupe?
Imao sam priliku da menjam kolegu u Beogradskoj filharmoniji i imao sam veliku sreću da sviram Šostakovičevu Simfoniju br. 11. Nastupao sam i sa orkestrom Šlezinger na nekoliko koncerata, tako da sam povremeno imao prilike za orkestarsko muziciranje. Smatram da mogućnosti postoje. U Kragujevcu, na primer, naš fakultet organizuje koncerte katedre, što je veoma značajno za studente. Projekat Muzičke omladine, kao i sala Gvarnerijus, takođe predstavljaju važne prilike za nastupe i sticanje iskustva.
Uspesi Vasilija Sokolovskog
〰️
Uspesi Vasilija Sokolovskog 〰️
Vasilij Sokolovski je dobitnik visokih nagrada u Rusiji i inostranstvu.
Godine 2015. bio je laureat Međunarodnog takmičenja mladih izvođača Sergej Prokofjev u Moskvi, a 2022. godine laureat drugog Međunarodnog takmičenja koje je održano u digitalnom formatu Viva-Music All World u Njujorku.
Godine 2023. laureat je 23. memorijala Dušan Protić u Beogradu, dobitnik specijalne nagrade drugog Muzičkog međunarodnog takmičenja Uroš Pešić u Banjoj Luci. Dobitnik je prve i druge nagrade Republičkog takmičenja muzičkih i baletskih škola Srbije u kategorijama violončelo i kamerna muzika, a bio je i finalista desetog Međunarodnog takmičenja David Poper u Varapaloti, Mađarska.
Učesnik je majstorskih kurseva kod čuvenih violončelista, među kojima su Stefan Popov, Dragan Đorđević, Sergej Antonov, Laslo Fenjo i Dmitrij Jablonski.
Apel Muzičke omladine Beograd
Koncert violončeliste Vasilija Sokolovskog biće prvi koncert nakon što je Grad Beograd iznenada uskratio Muzičkoj omladini Beograda mogućnost organizacije Međunarodnog takmičenja Muzičke omladine.
Iz organizacije poručuju da pozivaju publiku da dolaze na njihove predstojeće koncerte, ističući da prisustvo na njihovim događajima predstavlja vid podrške i potvrdu da nisu sami. Apeluju na javnost da podele svoja sećanja na Međunarodno takmičenje Muzičke omladine Beograda — bilo kao takmičari, članovi publike ili volonteri na email adresu: office@muzicka-omladina.org
O projektu Mladi za mlade
Projekat Mladi za mlade Muzičke omladine Beograd osmišljen je kao platforma koja pruža podršku mladim umetnicima uzrasta od 18 do 30 godina, omogućavajući njihov profesionalni razvoj, prepoznavanje i povezivanje sa širom muzičkom scenom. Kroz organizovane koncerte i rezidencijalne programe, mladi muzičari imaju priliku da redovno nastupaju, razvijaju svoj umetnički izraz i uspostavljaju kontakte sa publikom, kulturnim institucijama i drugim umetnicima.
Projekat se zasniva na ideji podrške mladima u prelasku iz obrazovnog u profesionalni muzički život, pružajući im prostor i resurse za usavršavanje. Pored toga, podstiče interdisciplinarnu saradnju i umrežavanje sa domaćim i međunarodnim partnerima, čime doprinosi njihovoj dugoročnoj vidljivosti i afirmaciji.
Jedan od ključnih aspekata projekta jeste razvoj lokalne muzičke scene kroz angažovanje mladih izvođača i stvaranje novih umetničkih formata koji omogućavaju inovaciju i eksperimentisanje u muzici. Ciljevi projekta su da mladim umetnicima omogući nastupe u profesionalnim uslovima, razvoj umetničkog izraza i prepoznavanje talenata, povezivanje sa kulturnim institucijama, publikom i profesionalnim krugovima, podsticanje interdisciplinarne saradnje i inovativnih muzičkih formata, kao i očuvanje tradicije Muzičke omladine Srbije – Beograd uz otvaranje prostora za savremene umetničke prakse.