Betoven kao inspiracija za nove generacije: Vizija i misija Kamernog orkestra Muzikon
Između koncerta i obrazovanja: Kako Muzikon gradi novu publiku sa Betovenovom muzikom i mladim umetnicima
Fotografija: Kamerni orkestar MuzikonU vremenu kada se klasična muzika često suočava sa izazovom pronalaženja novih puteva do publike, naročito mlađih generacija, Kamerni orkestar Muzikon već nekoliko godina razvija jedan od najambicioznijih domaćih umetničko-edukativnih poduhvata. Reč je o Betoven projektu, četvorogodišnjoj strategiji koja se realizuje od 2023. do 2027. godine i koja prevazilazi okvire koncertne delatnosti, objedinjujući umetnički rad, obrazovanje i razvoj publike.
Polazeći od prosvetiteljskog ideala Sapere Aude (Imaj hrabrosti da se služiš vlastitim razumom), članovi orkestra nastoje da kroz muziku Ludviga van Betovena otvore prostor za dijalog o umetnosti, vrednostima i ulozi kulture u savremenom društvu. U središtu projekta nalazi se izvođenje svih Betovenovih gudačkih kvarteta do 2027. godine, ali i niz pratećih aktivnosti koje uključuju predavanja, radionice, umetničke kampove i programe namenjene mladima.
Takva vizija proističe iz višegodišnjeg rada Muzikona, ansambla koji je tokom osam godina postojanja održao više od trista koncerata u Srbiji i inostranstvu, sarađujući sa brojnim istaknutim umetnicima. Betoven projekat tako predstavlja svojevrsnu krunu dosadašnjeg razvoja orkestra, ali i pokušaj da se umetnost posmatra kao pokretač ličnog razvoja, kritičkog mišljenja i kulturne svesti.
U okviru ovog projekta, Muzikon će 28. maja održati koncert u Novom Sadu, nastavljajući ciklus posvećen Betovenovom stvaralaštvu. Na koncertu će biti izveden Gudački kvartet op. 131 ovog kompozitora u aranžmanu za gudački orkestar i Simfonija br. 1 Volfganga Amadeusa Mocarta.
Tim povodom razgovarali smo sa umetničkim direktorom orkestra, Milošem Jovanovićem i violončelistkinjom Atinom Dendom, članicom ovog orkestra, o dosadašnjim rezultatima projekta, njegovim ciljevima i planovima za naredni period.
O Betoven projektu i njegovoj viziji
Betoven projekat zamišljen je kao četvorogodišnja strategija koja prevazilazi koncertnu delatnost. Kako biste definisali njegovu suštinsku misiju u današnjem društvenom i kulturnom trenutku?
Betoven projekat je zasnovan na Kantovom motou prosvetiteljstva i hrabrosti da se služimo vlastitim razumom. Sama ideja projekta je zapravo saznajna i pokušava da odgovori na pitanje šta je to umetničko znanje, usmereno ka istini. Ideja je da kroz četiri godine imamo jasnu umetničku ideju i pravac kuda želimo sa tom idejom da idemo. Ovo je sama suština projekta i usmerena je kako na umetničku zajednicu, tako i na publiku.
Moto Sapere Aude nosi snažnu prosvetiteljsku poruku. Na koji način ovaj ideal oblikuje rad sa mladim muzičarima unutar projekta?Koliko je danas važno povezati umetničko obrazovanje sa širim pitanjima ličnog razvoja, kritičkog mišljenja i društvene odgovornosti?
Pitanje znanja je ključno pitanje ovog projekta, a u nešto užem smislu – pitanje umetničkog znanja, onog koje je usmereno ka istini. Umetnost kao izvor znanja podelili smo na stubove lepote, mudrosti, etike i emocije. Na temeljima tih stubova pokušavamo da dostignemo umetničko znanje. Važan segment projekta jeste proces razvoja od dogmatskog, skeptičkog i kritičkog uma, razvoja individue do ličnosti i, konačno, razvoja karaktera nasuprot institucijama.
Zaista nam je važno ime i prezime svakog člana projekta, ko je on izvan orkestra ili bilo koje druge institucije i šta on, za početak, misli, oseća, predoseća, pa do toga šta bi zaista želeo da ostvari u jednoj umetničkoj ideji ili disciplini.
Fokus na mlade muzičare
Posebna pažnja projekta usmerena je ka mladim umetnicima koji su, uprkos izazovnoj društvenoj atmosferi, pokazali izuzetnu posvećenost. Koliko je za Vas važno da upravo oni budu u centru pažnje ove sezone?
Oni su bezuslovni faktor važnosti i, uopšte uzev, smisla i opstanka ove ideje. Bez njih, svaka od ovih rečenica bila bi potpuno besmislena. Činjenica da su se odvažili na ovaj podvig, odnosno na ideju da odsviraju sve Betovenove kvartete kroz nekoliko godina, uzimajući u obzir sve faktore i probleme koje ovakva odluka nosi i, konačno, činjenica da istrajavaju u tom procesu uprkos neviđenim preprekama, zaista ih stavlja u red apsolutnih svetskih mega-careva, kako ih mi stariji u okviru projekta i nazivamo.
Zapravo, i da projekat sada stane, oni su uradili toliko značajnu stvar, kako za sebe same, tako i za sve nas, da ćemo im tek u godinama koje slede zahvaljivati, kada i oni postanu svesni svega što su postigli. Moram da podvučem: u umetničkom procesu gotovo su potpuno sami. To je i bio cilj, ali je definitivno i presedan. Da umetničko vođstvo i realizacija koncerata budu proizvod ideja grupe koja u proseku ima 24 godine.
Prosto je neverovatno koliko tu ima genijalnih umova kojima samo treba dati podršku.
Fotografija: Kamerni orkestar MuzikonMladi su bezuslovni faktor važnosti i, uopšte uzev, smisla i opstanka ove ideje.
〰️
Mladi su bezuslovni faktor važnosti i, uopšte uzev, smisla i opstanka ove ideje. 〰️
Kako vidite proces njihovog umetničkog i ličnog sazrevanja kroz rad na Betovenovim gudačkim kvartetima?
Pokušavam da ne gledam tako, sa distance, već da ovaj živi proces postane nekako introspektivan. Ko sam ja, u principu, da dajem mišljenje o umetničkom i ličnom sazrevanju? Oni bi to trebalo sami da primete. Idemo ka punoletnosti uma, to je ideja.
Moja uloga u projektu je da pokušam da budem koordinator samog korena ovog projekta i da autonomni um bude onaj koji će odrediti stepen slobode. Ono što bih mogao da kažem, na osnovu njihovih utisaka, jeste da su sami shvatili i koliko mogu, i koliko mogu sami, i koliko ima mitova sa kojima su se suočili, i koliko znanje koje vodi ka istini zaista ima smisla.
Da li biste mogli izdvojiti neke trenutke tokom rada sa mladim članovima ansambla koji su Vas posebno inspirisali ili potvrdili značaj ovog projekta?
Ono što je mene najviše inspirisalo jesu trenuci živog umetničkog procesa i tačke kada i oni sami shvate da su postali bolji. Bolji ljudi, pa onda redom umetnici, muzičari itd.
Posebno sam srećan što su koncerti zapravo postali posledica, a ne uzrok smisla ili uspeha. I ja sam u prvim godinama Muzikona pogrešio jer sam tretirao orkestar kao nešto što bi trebalo da bude uzrok, a zapravo je koncert samo posledica izvrsnosti ili transfera umetničkog znanja.
Fotografija: Kamerni orkestar MuzikonO dosadašnjim koncertima i umetničkom razvoju
Muzikon je tokom prethodnog perioda realizovao brojne kamerne i orkestarske programe. Koje biste nastupe izdvojili kao ključne tačke razvoja projekta do sada?
Svi su na svoj način važni. Zaista. Ono što je verovatno bila jedna tačka koja je na nekom širom planu postigla osećaj da se dostigao novi plato jeste koncert na Kolarcu koji se održao u decembru 2025. godine. Međutim, u ovakvim procesima, svaki koncert je jednako važan i nevažan na svoj način.
Na koji način izvođenje Betovenove muzike utiče na formiranje umetničkog identiteta mladih izvođača?
Ovo zaista ne znam, to bi oni trebalo da odgovore. Ono što je moj lični utisak jeste da je sam proces bavljenja Betovenovom muzikom možda i najbolja umetnička odluka u dosadašnjem životu. Mislim da ne postoji kompozitor koji može toliko da obuhvati sve one stubove umetničkog znanja i da na vrhunskom nivou postavi pitanje lepote, emocije, etike i mudrosti. Bez ikakve dileme, najveći je kompozitor ako uzmemo sve ove kategorije u obzir.
Bamberg i međunarodno predstavljanje
Nedavna poseta Bambergu predstavlja važan međunarodni korak za projekat. Koliko je ovaj nastup bio značajan za orkestar i mlade muzičare?
Bamberg je bio neverovatna ideja i predstavlja ogroman korak za nas, kako zbog samog Betoven projekta, tako i za nas kao umetnike. Iskustvo koje smo tamo stekli i ličnosti sa kojima smo radili nesumnjivo su imale ogroman uticaj na nas. Veliki umetnici i violinisti, Nemanja Radulović, Roman Simović i Miloš Petrović, sa kojima smo imali priliku da intenzivno radimo i provodimo vreme više sati dnevno – na tome možemo samo da kažemo veliko hvala, jer su prepoznali u nama želju i istrajnost i podstakli nas na dalji, još detaljniji i posvećeniji rad. To nam je sve bilo neverovatno inspirativno, kao i vrlo emotivno iskustvo. Nastupati u Bambergu bila je velika čast, a ovo međunarodno iskustvo donelo nam je neku širu sliku o muzici i o tome šta je sve moguće. Verujemo da je ovo tek početak.
Kako ste doživeli priliku da nastupite pred članovima čuvenog Bamberškog simfonijskog orkestra i podršku intendanta Markusa Rudolfa Aksta?
Prilika je neverovatna i genijalna, i sama pomisao na odlazak donosila nam je ogromno uzbuđenje. Svaki vid podrške koji smo dobili imao je veliki uticaj na nas i neizmerno smo zahvalni. Mala količina pritiska da sve bude savršeno u trenutku nastupa bila je prisutna, međutim, na sceni nam je ostalo da budemo prisutni i da zajedno dišemo sa muzikom, a to smo uspeli da postignemo. Baš zbog tog zajedništva, posle Bamberga smo međusobno mnogo bliži i povezaniji.
-Atina Denda, violončelo
Fotografija: Kamerni orkestar MuzikonRazvoj publike i društveni angažman
Jedan od važnih segmenata projekta jeste približavanje klasične muzike mladima. Kako danas pridobiti novu publiku i učiniti umetničku muziku relevantnom za mlađe generacije?Koliko smatrate da umetnost danas mora biti društveno angažovana da bi zadržala svoju vitalnost?
Moram da priznam da, nakon deset godina najrazličitijih inicijativa u polju promocije muzike, osmišljavanja koncerata u drugim prostorima, kombinovanja sa drugim žanrovima i medijima, sviranja po krovovima zgrada i po tramvajima, neviđenih vizuelnih materijala i promocije na društvenim i digitalnim kanalima, pošten odgovor glasi: ništa od toga. Trenutno mislim da je potrebno ispuniti ciljeve koji su deo ovog projekta i pokrenuti iskren dijalog sa publikom. Postići jedan mali društveni dogovor oko pojma kvaliteta, lepote, umetničke ideje i započeti novu etapu umetničkog razvoja muzike.
Najava koncerta u Novom Sadu
Ulaznice za koncert mogu da se kupe na sledećem LINKU.
Predstojeći koncert u Sinagogi u Novom Sadu 28. maja predstavlja naredni važan korak projekta. Šta publika može očekivati od ovog nastupa?
Na ovom koncertu publika može da očekuje jednu grupu predivnih mladih ljudi koji neizmerno vole muziku, i jednu iznenađujuću zrelost uzevši u obzir njihove godine. Na ovom koncertu će publika sigurno čuti jednu umetničku ideju.
Koncertom želimo da napravimo malu paralelu između dva genija - Betovena i Mocarta.
〰️
Koncertom želimo da napravimo malu paralelu između dva genija - Betovena i Mocarta. 〰️
Po čemu će ovaj koncert biti poseban u odnosu na prethodne programe u okviru Betoven projekta?
Ovaj koncert podrazumeva izvođenje gudačkog kvarteta op. 131, cis-mol, u aranžmanu za gudački orkestar, odnosno dela koje se smatra jednim od najznačajnijih u istoriji muzike, ili makar gudačke literature. Ono se gotovo izvesno može tretirati i kao 10. Betovenova simfonija.
Pored ovog dela, odlučili smo da napravimo mali kontrast i izvedemo Simfoniju br. 1 Volfganga Amadeusa Mocarta, koju je napisao kada je imao samo osam godina. Na taj način želimo da napravimo malu paralelu između dva genija i to iz perspektive deteta, i, u slučaju Betovena kada je pisao kvartet op. 131, jednog zrelog i, za tu epohu, možemo slobodno reći, starog čoveka.
Posebno smo srećni što pored mlade gudačke ekipe u okviru projekta uvodimo i mlade duvače, pa će na ovom koncertu obou svirati Filip Bosiljčić i Marta Milošević, dok će jednu hornu svirati Vladan Pavićević, a drugu jedan stariji kolega. Moramo da napomenemo i da su oni svetski mega-carevi.
Kakvu poruku želite da pošaljete publici koja će pratiti ovaj koncert?
Nadamo se da će uživati, i eto, bilo bi divno da ih zamolimo da pruže veliku podršku ovoj ekipi u ovom procesu koji traje do kraja 2027. godine.
Kada pogledate ka 2027. godini i završnici projekta, kakav biste želeli da bude njegov najvažniji umetnički i društveni trag?
Voleli bismo da postanemo bolji i da dostignemo umetničko znanje. U nekom formalnom aspektu, da napravimo jedan veliki završni koncertni maraton i predstavimo finale projekta evropskoj publici, i pošaljemo poruku da je jedna mlada generacija iz Srbije ostvarila podvig bez presedana. Da, i da onda osmislimo šta je to naša umetnička ideja i krenemo da je sprovodimo od 2028.