Toplina saksofona i izazovi interpretacije – koncert Mateje Blažića
Muzička omladina Beograda, uprkos ogromnim finansijskim izazovima, ali uz podršku sjajnih mladih entuzijasta, uspešno realizuje jedan od svojih najstarijih programa – Mladi za mlade.
U okviru ovog projekta, a kroz ciklus Ponedeljkom u Italiji, publika ima priliku da se upoznaje sa mladim umetnicima koji stasavaju i koji se profilišu u ozbiljne profesionalce novih generacija.
Ipak, isto se ne može reći za samu publiku koja posećuje ove koncerte, jer je u većoj meri čini starija populacija. Gde su mladi koji bi trebalo da slušaju i podržavaju svoje vršnjake?
Na poslednjem koncertu predstavio se sjajni saksofonista Mateja Blažić, beogradski đak i student novosadske Akademije umetnosti, koji u svojoj biografiji već beleži značajne uspehe na brojnim takmičenjima, koncertima i usavršavanjima.
Savremeno i klasično
〰️
Savremeno i klasično 〰️
Program njegovog koncerta obuhvatio je dela savremenog i klasičnog repertoara: s jedne strane Tre pezzi italijanskog kompozitora Đaćina Šeltija i Xiwind Filipa Gaisa, a s druge – prvi stav Koncerta za obou RV 461 Antonija Vivaldija i Sonatu Sezara Franka.
U prva dva dela saksofon je predstavljen u savremenom zvuku, kroz disonantne i avangardne tehnike i drugačiji tretman instrumenta, što je u interpretaciji Mateje Blažića zvučalo jasno, koherentno i vešto u pogledu osmišljavanja muzičkog toka, čak i tamo gde je realizacija izazovna. Druge dve kompozicije prikazale su saksofon u njegovom punom, pevnom volumenu.
Fotografija: Vlada TadićCentralno mesto koncerta zauzela je obimna i zahtevna Sonata Sezara Franka, koja već od samog početka donosi temu čiji se melodijski luk razvija u gotovo nezavršenom pohodu.
Klavirska saradnica, vešta i sigurna Natalija Mladenović, pružila je odličnu podršku i stabilnost interpretaciji. Zajedno su stvorili zvučno raskošnu kompoziciju u kojoj se impresionistički i romantičarski elementi prepliću kako u harmonskim rešenjima, tako i u gustim i virtuoznim strukturama klavira i saksofona. Dozvolili su muzici da diše, da se dinamički valeri prepliću i nijansiraju, tako da pažnja slušalaca nije popustila ni u jednom trenutku.
Malo slabiji utisak ostavilo je izvođenje Vivaldijevog prvog stava koncerta, koje je na početku delovalo stabilno i jasno, sa perpetualnim vođenjem glasova i imitacija, da bi se u srednjem delu pijanista Dimitrije Nikolić i saksofonista blago razišli. Ipak, popravili su utisak zajedničkim izvođenjem Arije francuskog kompozitora Eugena Boce za bis, koje je donelo neophodnu toplinu i pevnost.
Iako se suočava sa ozbiljnim problemima u projektnim aktivnostima – zbog Ministarstva kulture i Grada Beograda, koji ne objavljuju rezultate konkursa ili ih preko noći poništavaju – Muzička omladina Beograda poslednjih godina ostaje jedan od ključnih nosilaca promocije mladih umetnika. To zaslužuje podršku!
Predlog za slušanje