Između pozorišne strasti i grozničave vizije: Bize i Berlioz u izvođenju Simfonijskog orkestra RTS i maestra Dinića
Od pozorišne strasti do psihološke drame – koncert Simfonijskog orkestra RTS-a predstavio je dva reprezentativna ostvarenja francuske muzike XIX veka. Bizeove Karmen svite sažele su energiju i kolorit jedne od najpopularnijih opera svih vremena, dok je Berliozova Fantastična simfonija i njena duboka lična ispovest kompozitora oblikovana na razmeđu sna, opsesije i umetničke vizije stavila orkestar na test.
Kada sam, uoči koncerta Simfonijskog orkestra RTS-a održanog 30. maja u Kolarčevoj zadužbini pod dirigentskim vođstvom šefa-dirigenta Srboljuba Dinića, video program, nisam mogao da se otmem utisku da je koncipiran izuzetno hrabro i smelo, imajući u vidu zahteve koje pred izvođače postavljaju Karmen svite i Fantastična simfonija.
S jedne strane, Karmen svite zahtevaju od orkestra da prizove svu upečatljivost čuvenih operskih numera, ali i da verno dočara istančani kolorit i bogatstvo boja po kojima je Bizeova partitura prepoznatljiva. S druge strane, Fantastična simfonija traži stvaranje gotovo katarzične atmosfere i snažan osećaj narativnog toka koji će objediniti svih pet stavova ovog kapitalnog ostvarenja Berliozovog opusa u jedinstvenu umetničku celinu.
Interpretacije oba dela ostale su, međutim, negde na pola puta ka ostvarenju njihove pune zvučne i izražajne raskoši.
Karmen svite, izvedene u prvom delu programa, kroz niz kratkih, ali upečatljivih stavova, donele su prepoznatljive zvučne slike i karaktere Bizeove opere. Maestro Dinić je u saradnji sa orkestrom uspeo da istakne vrcavost i promenljivost atmosfera, boja i ritmova koji oblikuju svaku od scena obuhvaćenih svitama. Tok muzičkog pripovedanja bio je pregledan, a kontrasti između plesnih, lirskih i dramatskih odseka jasno profilisani.
Transparentna slojevitost fakture
〰️
Transparentna slojevitost fakture 〰️
Posebno je do izražaja dolazila disciplinovana orkestarska interpretacija, koja je omogućila da se slojevitost partiture predstavi bez suvišnog opterećivanja zvučne slike. Duvačka sekcija uspešno je donosila prepoznatljive tematske materijale, dok su gudači pružali stabilan oslonac ukupnom zvuku ansambla. Istovremeno, pojedinim odsecima nedostajalo je nešto više spontanosti i temperamenta koji ovu muziku čine neodoljivom već pri prvom slušanju. Iako su ritmička preciznost i tehnička sigurnost bile prisutne, povremeno se sticao utisak da maestro Dinić ostaje u okvirima korektne interpretacije, ne zalazeći u potpunosti u svet strasti, senzualnosti i dramatičnih sukoba koji predstavljaju samu srž opere Karmen.
Solistički nastupi instrumenata u pojedinim stavovima doprineli su da se pomenuta korektnost pomalo naruši na dobrobit muzike – od flaute, sa prepoznatljivim virtuoznim i plesnim linijama u stavovima Aragonaise i Seguidille, preko oboe i klarineta, pa sve do limene duvačke sekcije. Posebno se izdvajala truba, sa istaknutom ulogom u Chanson du toreador, u kojoj je do izražaja došao fanfarski karakter i naglašena ritmička profilisanost.
Mora se priznati da su najuspeliji trenuci (npr. Intermezzo, Les Toreadors, Nocturne, Danse boheme) nastajali onda kada su se preciznost ansambla i dirigentska kontrola spojile sa većom izražajnom slobodom, nagoveštavajući raskoš koju ova muzika poseduje u svom punom izvođačkom potencijalu.
Naracija jednog traumatičnog sna
〰️
Naracija jednog traumatičnog sna 〰️
Fantastičnoj simfoniji Hektora Berlioza nedostajala je veća povezanost i koherentnost među stavovima, kako bi se naracija jednog traumatičnog sna – i metaforično i realno – u potpunosti prenela i u zvuk orkestra. Ovaj krupni plan ostao je u određenoj meri nedorečen, ali su na mikroplanu pojedini segmenti stavova bili uspešno ostvareni.
U tim pojedinačnim epizodama mogla se prepoznati izražajnost orkestarske palete i pažnja prema detalju. Lirski odseci prvog stava bili su oblikovani sa dovoljno unutrašnje napetosti, dok su kontrastni, dramatski naboji donosili energiju koja je nagoveštavala Berliozovu radikalnu zvučnu imaginaciju. Posebno su u sporijim i introspektivnijim delovima dolazile do izražaja fino nijansirane boje gudača, koje su uspevale da sugerišu atmosferu snoviđenja i emotivne nestabilnosti.
U trećem i četvrtom stavu povremeno se javljao problem razuđenosti toka, pri čemu su pojedini segmenti delovali više kao niz odvojenih epizoda nego kao organski povezana celina. Ipak, orkestar je u ključnim momentima uspevao da uspostavi potrebnu tenziju, naročito u trenucima naglašenih ritmičkih akcenata i dramatskih kulminacija.
Finalni stav, sa svojom grotesknom i vizionarskom energijom, doneo je najviše jasnih interpretativnih rezultata, iako je i ovde ostalo prostora za veće dinamičko raslojavanje i širu zvučnu dramaturgiju.
Snažna transformacija orkestra
〰️
Snažna transformacija orkestra 〰️
Mada se može steći utisak oštrije kritičke intonacije ovih redova, neophodno je ukazati i odati priznanje snažnoj transformaciji orkestra koja je uočljiva tokom aktuelne sezone i u više koncertnih nastupa. Novi duh maestra Dinića, njegova energija da pokrene orkestar i da na programe postavi dela koja tokom prethodne decenije retko, ili gotovo uopšte, nisu izvođena, predstavlja značajnu promenu na koju svakako treba skrenuti pažnju.
Optimizam među orkestarskim muzičarima i njihova sve izraženija organska povezanost, na kojoj doduše i dalje treba raditi, predstavljaju dodatne kvalitete vredne pohvale. Upravo u tom smeru treba videti i potencijal budućeg razvoja ansambla, koji, uprkos pojedinim neujednačenostima u interpretaciji, pokazuje jasnu tendenciju umetničkog rasta i konsolidacije zvuka.
Pročitaj još: Iz arhive - Bize: opera Karmen
Podstaknut koncertom na kom su izvedene Karme svite, želeo bih da preporučim za slušanje jedinstven i magični album Bizeove opere Karmen na kom naslovnu ulogu peva Marija Kalas.