Horizonti trećeg izdanja festivala minimalističke muzike Šare i šavovi
Festival koji obitava u nekom drugom svetu
Treći međunarodni festival Ansambla za drugu muziku Šare i šavovi ove godine je održan tokom tri koncertne večeri u periodu od 7. do 9. novembra.
Prvo veče bilo je posvećeno završnom koncertu radionice nove muzike Nataše Penezić, drugo umetnosti performansa Katalin Ladik, dok je treće donelo premijere šest novih kompozicija srpskih autora.
Festival koji izmešta iz sadašnjeg trenutka
Ono što je naročito zanimljivo za ovaj festival, kao i za ansambl koji ga organizuje, jeste to što on obitava u jednom sasvim drugačijem svetu koji slušaoca potpuno izmešta iz sadašnjeg trenutka. Pruža mu priliku da sluša, razmišlja i upoznaje muziku koja je na našoj sceni retka, kako u koncertnom, tako i u festivalskom okruženju.
Ovo je jedini festival minimalističke muzike koji, iako bi se možda moglo pretpostaviti da nema veliku publiku, zapravo okuplja zavidan broj zainteresovanih slušalaca.
Ove godine održan je u sali bioskopa Balkan, što je dodatno pokazalo da postoje radoznali posetioci spremni da se otisnu u zvučne svetove koji kod nas ne pripadaju dominantnom kanonu klasične muzike. Nažalost. Ipak, organizatori iz godine u godinu prijatno iznenađuju i pozivaju slušaoca da i sam eksperimentiše sa sopstvenim muzičkim ukusom.
Iskrenost koja snažno deluje
Katalin Ladik
Fotografija: Éva SzombatOve godine na festivalu je gostovala Katalin Ladik, umetnica koja sebe najpre i isključivo definiše kao pesnikinju, ali koja svojim performansima ostavlja toliko snažan utisak da nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Jedni je posmatraju sa divljenjem, drugi je proglašavaju demonkom. Da li obe strane racionalno sagledavaju njenu umetnost – ostaje otvoreno pitanje, ali činjenica je da je Katalin Ladik stvorila univerzum koji je na mnogo načina zadivljujući.
U okviru večeri posvećene njenom stvaralaštvu razgovarala je sa moderatorkom Silviom Dražić o svom razvojnom putu i karakterističnim umetničkim realizacijama, a bila je otvorena i za pitanja publike. Douše, pitanja nije bilo mnogo, ali su zato reakcije prisutnih bile duboko ljudske, proistekle iz čistog poštovanja prema njenom radu, kao i prema njenoj izuzetnoj otvorenosti i toplini glasa kojim govori o sebi i svojoj umetnosti. Ta iskrenost delovala je snažno – to se ne može osporiti.
Veče je bilo izuzetno intenzivno – emotivno nabijeno, fascinantno u pojavnosti umetnice i gotovo divlje u slobodi koju ona manifestuje, a koja nam je danas (ili možda uvek?) toliko potrebna. Katalin Ladik otvorila je vrata svog univerzuma – na nama je da uđemo i istražujemo.
Publika je imala priliku da čuje reprodukcije njenih vokalnih performansa, zasnovanih na čitanju neobičnih partitura – miljea, strujnih kola – nakon čega je usledila projekcija filma Strano telo/Transformacije sećanja. U njemu Katalin Ladik stoji pred ogromnim platnom, skrivena u pozadini zamišljene scene bioskopa Balkan, dok se oko nje smenjuju slike Sunčevog sistema i isečci njenih performansa sa kojima ona uživo ulazi u kontrapunktski dijalog. Još jedan snažan emotivni doživljaj za publiku.
Novi horizonti
Ansambl za drugu novu muziku
Na koncertu Jaba music Ansambl je predstavio šest novih kompozicija srpskih autora, nastalih specijalno za ovu priliku. Izvedena su dela Miroslava Miše Savića Yug Yugoistok, Stanka Simića Butterfly Dream, Nataše Bogojević Sonoriteti šara i šavova, Andreja Negića Fade In, Igora Gostuškog Toccata ADNM i Dragoljuba Ilića Ilketa Jaba Music.
Kompozicije se međusobno u potpunosti razlikuju, a jedino što ih objedinjuje jeste minimalistički izraz i odlične interpretacije ansambla u sastavu: Nada Kolundžija, Branka Parlić, Lidija Stanković, Nataša Penezić, Dragoljub Ilić Ilke, Miroslav Miša Savić, Milena Petrović i Andrej Negić.
Interpretacije su bile zvučno bogate, sadržajne i jasno karakterisane, sa pažljivo oblikovanom komunikacijom unutar ansambla, koja je omogućila preciznu realizaciju svih promena u toku kompozicija.
Kompozicije su ansamblu pružile širok prostor za interpretativnu raznolikost. Moglo bi se mnogo toga reći o svakoj, ali izdvojimo: delo Miše Savića dalo je filmsku dimenziju sporog kretanja; kompozicija Stanka Simića otvorila je vrata Istoka i kineske estetike kroz izuzetne boje i smenjivanje harmonija; rad Nataše Bogojević doneo je snažnu dinamičku širinu pulsiranja i metaforičan prikaz pletenja, škljocanja i lupkanja igala, heklica i šivaćih mašina; delo Andreja Negića ostavilo je muzici prostor da diše a publici da meditira; kompozicija Igora Gostuškog razmrdala je publiku egzotičnim ritmovima salse, rumbe i bosa-nove, uklopljenim u sintisajzersku osnovu; dok je Dragoljub Ilić Ilke predstavio svež i nadahnut izraz kroz omaže bluzu, mambu i step plesu. Sve kompozicije bile su propraćene video-projekcijama koje su osvetlile i zaokružile njihove idejne slojeve.
Festival Šare i šavovi ostaje iza nas po treći put, uz nestrpljenje da vidimo šta će Ansambl pripremiti sledeće godine.