Zvučni kaleidoskop Ofelije: Milena Damnjanović izvodi solo pesme inspirisane likom Ofelije
Milena Damnjanović, umetnica snažnog vokalnog izraza, ponovo pred publikom sa novim muzičkim izazovima
Zvučni kaleidoskop Ofelije naziv je koncerta operske umetnice, soprana, Milene Damnjanović koji će se održati u četvrtak, 18. juna od 18 časova u Ruskom domu u Beogradu. Klavirski saradnik Milene Damnjanović biće njen višegodišnji umetnički partner, pijanista, Vladimir Gligorić. Sa njima će nastupiti i violončelista Srđan Sretenović.
Sopran Milena Damnjanović je umetnica snažnog glasa, izrazitog scenskog izraza i fascinantne muzikalnosti.
Sve to zajedno pruža joj mogućnost da se u svom vokalnom izrazu kreće u najširem mogućem repertoaru vokalne umetnosti – bilo da je u pitanju opera, solo pesma klasičnog ili savremenog repertoara ili, pak, kineska vokalna muzika.
Ta njena sposobnost vokalne i interpretativne transformacije bila je primećena od strane stručne publike više puta.
Nedavno je nagrađena nagradom Muzika Klasika za 2025. godinu u kategoriji Ženski izvođač godine za izvođenje ciklusa Pesme za tebe i mene Juga Markovića u novembru prošle godine.
Ovog puta, na koncertu u Ruskom domu, ona će izvoditi pesme koje su inspirisane jednim od najfatalnijih likova u istoriji umetnosti – Ofelijom. Na repertoaru će se naći dela Šostakoviča, Makonkina, Sen-Sansa, Bramsa, Kastelnuova-Tedeska, Gavrilina, Šosona, Berlioza, Štrausa i Varlamova, kompozitora koje je inspirisao čuveni lik Ofelije iz Šekspirovog Hamleta.
Vokalne i glumačke transformacije ove sjajne umenice kroz odabrano stvaralaštvo inspirisano Ofelijom pomenutih kompozitora svakako ne treba propustiti.
U susret koncertu i prilikom poslednjih priprema, Milena je izdvojila vreme da predstavi svoju zamisao koja stoji iza ovakvog programa, kao i da publiku pozove da dođe na njen koncert kojim će ovekovečiti jedan segment ispita svojih doktorskih studija na Fakultet muzičke umetnosti.
Razgovor sa Milenom Damnjanović
〰️
Razgovor sa Milenom Damnjanović 〰️
Milena Damnjanović: Lepota programa leži u mnoštvu raznolikih, a podjednako snažnih soničnih svetova
Naslov koncerta Zvučni kaleidoskop Ofelije sugeriše mnoštvo različitih pogleda na isti književni lik. Kako se Ofelija menja kroz muziku kompozitora koji su zastupljeni na programu i koje su te interpretacije ovog lika najviše zaintrigirale tokom pripreme koncerta?
Tokom pažljive selekcije kompozicija, uočila sam „univerzalne niti” koje povezuju sva ostvarenja, ilustrujući dihotomiju Ofelijine ličnosti. One se ogledaju kroz kompozitorske postupke koji se tiču tretmana glasa, nagle promene dinamike, takta i ritma, efekta tišine i vokaliziranja. S obzirom na to da će se na koncertu naći dela čak deset kompozitora iz 19. i 20. veka, nezahvalno je gradirati ih. Svaka interpretacija donosi autentičan izraz i drugačiju atmosferu, prikazujući ličan odnos kompozitora prema samom liku Ofelije.
Lepota ovog programa leži u mnoštvu raznolikih, a podjednako snažnih soničnih svetova. Ovaj koncert je ujedno i umetnička prezentacija mog doktorskog projekta na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.
Na programu se nalaze dela, kao što si već pomenula, nastala u različitim stilskim epohama, od romantizma do muzike 20. veka. Da li si tokom rada uočila neke zajedničke muzičke motive ili emocionalne obrasce kojima kompozitori opisuju Ofeliju?
Upravo zbog te stilske heterogenosti, mapiranje zajedničkih muzičkih motiva i emocionalnih obrazaca kroz pomenute umetničke postupke je najuzbudljiviji deo mog doktorskog projekta. I u pogledu teorije i prakse, usmerena sam na pronalaženje adekvatnih interpretativnih rešenja kojima se muzički portretiše lik Ofelije. Kako sve to izgleda uživo, imate priliku da čujete i doživite 18. juna u 18 časova u Ruskom domu.
Izvođački oživeti Ofeliju predstavlja podjednako složen fizički i psihički izazov.
〰️
Izvođački oživeti Ofeliju predstavlja podjednako složen fizički i psihički izazov. 〰️
Ofelija je kroz istoriju umetnosti često predstavljana kao simbol neostvarene ljubavi, ranjivosti, ali i unutrašnje snage. Na koji način si kao interpretatorka pristupila ovom složenom liku i koliko je tvoje lično viđenje uticalo na izvođenje programa?
Izvođački oživeti Ofeliju predstavlja podjednako složen fizički i psihički izazov. Muzički svet kompozitora i tekstualni predlošci (originalni tekst, prevodi, poezija) kojima su se služili ne prikazuju samo Ofelijino duhovno i mentalno usahnuće, već i deskripciju njene smrti. U nekim pesmama ste objektivni narator, dok ste u drugim sama Ofelija koja gubi razum.
Biti (il’ ne biti?) Ofelija iziskuje visok nivo tehničke spremnosti, veštinu transformacije, a s obzirom na to da se program izvodi na četiri različita jezika, od izvođača se traži i besprekorna dikcija. Kompleksnost njenog lika osetila sam i osvestila tek u kasnijoj fazi pripreme, kada je trebalo zaokružiti ovu dramaturšku celinu.
U projektu sarađuješ sa pijanistom Vladimirom Gligorićem i violončelistom Srđanom Sretenovićem. Kako je nastajao zajednički umetnički koncept koncerta i na koji način dijalog glasa, klavira i violončela doprinosi stvaranju „zvučnog portreta” Ofelije?
Koncept programa je smišljen tako da klavir bude primarni partner glasu u svim kompozicijama, osim u jednoj koja je napisana za violončelo i glas. U pitanju je Ofelijina pesma Dmitrija Šostakoviča, kojom otvaram koncert. Jedna interesantna činjenica je da deonica violončela ni u jednom trenutku nema pauzu ‒ ona neprekidno teče poput reke u koju Ofelija tone. Profesor Srđan svojim instrumentom dočarava taj nezaustavljivi tok vode, pri čemu violončelo i glas kreiraju specifičnu, gotovo sablasnu boju stvarajući hipnotišuću auru koja će publiku na pravi način uvesti u Ofelijin svet ludila. U nastavku koncerta, profesor Vladimir pažljivo osluškuje i interpretira sve njene unutrašnje psihološke promene. Neizmerno sam zahvalna obojici na divnoj i inspirativnoj saradnji, kao i mojoj profesorki i mentorki Violeti Pančetović Radaković i sa velikim uzbuđenjem čekam četvrtak.
Lik Ofelije doživljavam kao večnu umetničku inspiraciju.
〰️
Lik Ofelije doživljavam kao večnu umetničku inspiraciju. 〰️
Lik Ofelije već više od četiri veka inspiriše književnike, slikare, kompozitore i izvođače. Šta misliš da savremena publika danas može da prepozna u njenoj priči i zbog čega ona i dalje ostaje relevantna umetnička inspiracija?
Lik Ofelije doživljavam kao večnu umetničku inspiraciju. Savremena publika i danas može prepoznati u njoj deliće sopstva. Ona je univerzalni arhetip ‒ krhka i snažna, uz povremene obrise lucidnosti, osetljiva, a u svojim unutrašnjim sukobima i tiha i glasna. Upravo ta slojevitost ljudske prirode koju ona sublimira čini je aktuelnom i inspirativnom kroz vekove, potvrđujući Laertove reči iz Hamleta da misao, tugu i pakao i patnju ona u milost i lepotu stvara.