Koncert pijanistkinje Meline Černe u okviru ciklusa Mladi za mlade u UK Parobrod

Moje reči su ozbiljne i univerzalne, iako muzika ne deluje tako

Melina Černe – Mekika održaće koncert u utorak 10. februara od 20 časova u Ustanovi kulture Parobrod.

Posebnu novinu ovog koncerta u okviru ciklusa Mladi za mlade čini činjenica da će ova umetnica izvesti svoje autorske kompozicije.

Ovo je četvrti koncert u okviru novog ciklusa koncerata Mladi za mlade Muzičke omladine Beograd u 2026. godini koji je posvećen predstavljanju i promociji mladih umetnika.

Melina Černe (umetničko ime Mekika) svira klavir od svoje pete godine. Rođena i odrasla u Beču išla je na časove klavira kod poznatih muzičkih pedagoga i pijanista Ivane Alković, Gajane Macneler i Hajnca Čena i učestvovala je u brojnim koncertima i takmičenjima (Austrija, Italija, Francuska, Nemačka).

Kasnije se usavršavala i u oblasti džez klavira kod pijaniste Nikole Stanoševića, a potom i na polju solo pevanja kod operske umetnice Mihaele Unguerau.

Pored studija na Univerzitetu u Beču uporedo je radila u jednom malom pozorištu do 2023. godine. U okviru razmene studenata provela je godinu dana u Parizu.

Posle Pariza je 2024. godine je odlučila da se preseli u Beograd, gde se pod umetničkim imenom Mekika bavi kompozicijom i pisanjem kantautorskih dela.

Ludilo mozga je naziv prvog samostalnog projekta koji sadrži 10 pesama snimljenih kao demo-album. Prvi veliki javni nastup imala je oktobra 2025. godine na Badeschiff u Beču, gde je predstavila nekoliko numera s albuma. Nastupila je zajedno s austrijskim bubnjarom Ferdinandom Straserom iz benda Venice Blue.

Tekstovi su za autorku veoma bitni: svi odišu humorom, ali i kritični su na svež i nov način.

Želja joj je da i drugi uživaju u njenoj muzici bar koliko kao i ona i da njene pesme daju doprinos pozitivnom razvoju društva.

Klasika je jako uticala na moje stvaranje i doprinosi dubini i raznolikosti mojih kompozicija.

Fotografija: Vlada Tadić/MOB

Razgovor sa umetnicom

〰️

Razgovor sa umetnicom 〰️

U susret koncertu ova umetnica otkriva da se na raskršću autorke, pijanistkinje i vokalne umetnice prevashodno identifikuje sa pozivom kompozitorke.

“Pre svega se osećam kao autorka. Iako od pete godine sviram klavir i uživam u muzici, pogotovo u klasici i džezu, najviše se osećam kao umetnica kada sama stvaram muziku, a ne samo sviram ili pevam ono što su drugi stvorili. Krenula sam na časove pevanja prvenstveno zato da bih mogla adekvatno da izvodim svoje kompozicije.”

Govoreći o tome šta publika može da očekuje na njenom koncertu koji će se desiti u utorak 10. februara, Melina otkriva da je svaka njena pesme jedno celovito iskustvo. Dodaje i nekoliko reči o samom pristupu nastanka kompozicija.

“Obično sve započne samo jednim stihom, nečijim rečima, ili onim što mi je samoj palo na pamet. Taj stih je najčešće čudan ili smešan, ali ima poetično značenje (na primer „Je l´ hoćeš da te ljube moje mlade ruke“ ili „Zvali su je Cvekla“). Zatim pokušavam da oko tog stiha uz prikladnu melodiju napravim duhovitu i zanimljivu pesmu. Posetioci, dakle, svakako mogu da očekuju da će se nasmejati, pošto ne mogu ni izdaleka da pretpostave šta će sve čuti. Ali neke moje reči će im sigurno ostati u sećanju i pošto napuste koncert.”

Iako je nekada stvaraocima izazovno da govore o svojim delima, Melina nema taj problem. Jedan od najvažnijih elemenata njenog kompozitorskog izraza jeste humor kog, kako sama ističe, u njenim delima ne manjka. 

“Nijednoj pesmi ne nedostaje humor, jer mi je vrlo važno da moje kompozicije budu duhovite. Isto tako želim da numere zvuče iskreno, da se bave društvenim temama i ljudskim odnosima, da imaju značaj i van mog ličnog iskustva. Dosta se igram jezikom, kombinujem reči koje se na prvi pogled ne mogu spajati ili se usredsređujem na jednu reč koja, sama po sebi, uopšte ne deluje kao nešto posebno.

Mislim da još nisam našla konačni stilski okvir koji mi sasvim odgovara, i dalje ga tražim. Hoću da osnujem svoj bend s kojim želim da pronađem taj karakteristični zvuk. Želim pre svega da stvaram pesme koje ljudi rado slušaju i kada ne obraćaju pažnju na tekst. Oni koji ih budu češće slušali, naći će u njima razne poruke koje se odnose na ljubav, porodicu, društvo, politiku. Moje reči su ozbiljne i univerzalne, iako muzika ne deluje tako. Mislim da se poruke najbolje prenose muzikom koja ljude raduje.”

Na pitanje koji umetnici je inspirišu, Melina odgovara da su to u najvećoj meri muzičari koji uspešno spajaju divne melodije s poetičnim porukama, ali tako da muzika ne izgubi svoju lakoću.

“To su posebno oni koji potiču iz Ex-Yu Rock sveta: Partibrejkersi sa pesmama kao „Sloboda ili ništa“ ili „Hoću da znam“ su dobri primeri. Volim i Ekatarinu Veliku, Idole, Van Gogh, Darka Rundeka i ostale umetnike koji se u svojim pesmama više zezaju, kao na primer Zanu. Od stranih umetnika najviše me inspirišu Nina Simone, Džef Bakli i u poslednje vreme Marlen Ditrih.”

U završnici razgovora Melina govori o važnosti postojanja ciklusa koncerata Mladi za mlade.

“Rođena sam u Beču gde sam i odrasla i živela dok se nisam preselila u Beograd 2024. godine. Meni mnogo znači što kroz ovaj ciklus mogu da upoznam druge mlade umetnike, ali i to što sam našla platformu na kojoj mogu muzički da se predstavim Beogradu, gradu kojim je inspirisana moja muzika i u kojem vidim budućnost svog stvaralaštva.”

O projektu Mladi za mlade

Projekat Mladi za mlade Muzičke omladine Beograd osmišljen je kao platforma koja pruža podršku mladim umetnicima uzrasta od 18 do 30 godina, omogućavajući njihov profesionalni razvoj, prepoznavanje i povezivanje sa širom muzičkom scenom. Kroz organizovane koncerte i rezidencijalne programe, mladi muzičari imaju priliku da redovno nastupaju, razvijaju svoj umetnički izraz i uspostavljaju kontakte sa publikom, kulturnim institucijama i drugim umetnicima.

Pročitaj još: Razgovor sa programskim urednik MOB-a Nikolom Nejčevim o sezoni Mladi za mlade 2026 

Projekat se zasniva na ideji podrške mladima u prelasku iz obrazovnog u profesionalni muzički život, pružajući im prostor i resurse za usavršavanje. Pored toga, podstiče interdisciplinarnu saradnju i umrežavanje sa domaćim i međunarodnim partnerima, čime doprinosi njihovoj dugoročnoj vidljivosti i afirmaciji.

Jedan od ključnih aspekata projekta jeste razvoj lokalne muzičke scene kroz angažovanje mladih izvođača i stvaranje novih umetničkih formata koji omogućavaju inovaciju i eksperimentisanje u muzici. Ciljevi projekta su da mladim umetnicima omogući nastupe u profesionalnim uslovima, razvoj umetničkog izraza i prepoznavanje talenata, povezivanje sa kulturnim institucijama, publikom i profesionalnim krugovima, podsticanje interdisciplinarne saradnje i inovativnih muzičkih formata, kao i očuvanje tradicije Muzičke omladine Srbije – Beograd uz otvaranje prostora za savremene umetničke prakse.