Ciklus koncerata Mladi za mlade 2026 Muzičke omladine Beograda
Mladi kompozitor i pijanista Dimitrije Nikolić održaće koncert autorske muzike u okviru ciklusa Mladi za mlade Muzičke omladine Beograd. Koncert će biti održan u četvrtak, 5. novembra, od 19 časova u Legatu Josipa Slavenskog.
Na koncertu će Dimitrijeva dela izvoditi njegove mlađe i starije kolege: Sanja Vukadinović Andrić, Borislav Čičovački, Sofija Vinik, Milorad Balić, Jelena Tutić, Sofija Glavičić i Dunja Vesić.
U intimnoj atmosferi Legata Slavenskog publiku očekuju i već izvođena dela i nekoliko premijera kojima se Dimitrije posebno raduje.
Program, sastavljen od kompozicija nastalih tokom njegovih dosadašnjih studija, za njega je „tačka sa zarezom“ – osvrt na jednu stvaralačku fazu, ali i korak dalje.
Dimitrije Nikolić je student klavira na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi red. prof. Lidije Stanković, a 2023. godine je započeo i studije kompozicije u klasi vanr. prof. Draška Adžića.
U razgovoru sa Dimitrijem saznajemo više o koncertu, njegovom putu kroz muziku i poeziju, kao i o tome šta znači stvarati izvan uobičajenih umetničkih okvira.
Ulaz na koncert je slobodan.
Dimitrije Nikolić: Granice između umetničkih izraza postoje, ali ne uvek i ne sasvim jasne
U okviru ciklusa koncerata Mladi za mlade očekuje nas tvoj autorski koncert u Legatu Slavenski. Kojim delima ćeš se predstaviti, šta će to publika moći da čuje?
S obzirom da sam četvrta godina osnovnih studija kompozicije, program koncerta činiće kompozicije koje sam pisao tokom prethodnih godina, time stavljajući svojevrsnu tačku sa zarezom (;) na ovu fazu mog stvaralaštva.
Legat Slavenski je, kako to volim da kažem, jako „intimna“ sala, te zahteva i takav program. Naravno, u najnežnijem smislu te reči. Publika će imati priliku da čuje neka već izvođena dela, ali i nekoliko uzbudljivih premijera, kojima se posebno radujem! Recimo, Ostrakhon, intimni solilokvij za violinu, odsviraće izuzetna violinistkinja i moj dugogodišnji prijatelj, Sofija Glavičić, kojoj je delo i posvećeno, a pored kompozicija za solo instrumente, biće puno kamerne muzike, koju obožavam.
Svoju umetnički izraz gradiš kroz više oblasti. Započeo si kao si kao student klavira, nastavio kao student kompozicije, a pišeš i poeziju. Očigledno je da se ti umetnički izrazi međusobno prepliću i da jedan na drugog utiču. Da li ti prepoznaješ granice između njih ili čine amalgam tvog umetničkog identiteta?
Da, kada se ovako kaže, stvarno zvuči kao neka vrsta „razvojnog puta D. N.-a“! Još ako na sve to dodam da sam svoje muzičko školovanje započeo svirajući klarinet, pa da sam se posle upisao i na klavir, stvar deluje još luđe. Svakako da se prepliću i da utiču na mene i moj umetnički identitet, da za mene imaju neko značenje. Granice postoje, ali ne uvek i ne sasvim jasne. Ponekad su propusnije, ponekad su neprohodne – desi se često da me neka muzika podstakne na pisanje, da se nešto javi u tom osetljivom, ranjivom trenutku slušanja (dobre) muzike. Ipak, mislim da su sve te potrebe za izrazom postojale oduvek u meni i da sad samo pronalaze kanale kroz koje se manifestuju.
Dimitrije Nikolić
Foto: Privatna arhivaRecimo, moja prva želja je bila da postanem kompozitor (kao Mocart! rekao bi mali Dimitrije), ali smo podizani u takvoj zemlji i sa kadrovima u školama koji nisu bili toliko blagonakloni prema mom piskaranju, te je jasan razlog mog „kasnijeg“ upisivanja kompozicije.
Ovde, naravno, ne mogu a da ne spomenem izuzetke (jer su oni više od svog mediokriteta ovog sveta) – moju profesorku klavira iz srednje škole, Slavicu Petrović, koja me je uvek podsticala da pišem, kao i moju sadašnju profesorku klavira, Lidiju Stanković, bez čije nesebične posvećenosti ne bih ni pomislio da se bavim kompozicijom.
Postoji mnogo talentovanih mladih ljudi na polju umetnosti koji zavređuju pažnju javnosti svojim radom
〰️
Postoji mnogo talentovanih mladih ljudi na polju umetnosti koji zavređuju pažnju javnosti svojim radom 〰️
Kao rezidentni umetnik Muzičke omladine Beograd imaš priliku da nastupiš i u okviru ovog ciklusa, a održao si i ranije nekoliko koncerata na kojima si se predstavljao istovremeno i kao kompozitor i kao izvođač i kao pesnik. Da li misliš da u Srbiji postoji dovoljno prostora za mlade umetnike širih interesovanja? Kako publika reaguje na umetnike kao što si sam ti?
Zaista je divno i čast je imati priliku da predstavim svoj rad, ali ja nisam jedini na ovom svetu. Postoji mnogo talentovanih mladih ljudi na polju umetnosti koji zavređuju pažnju javnosti svojim radom, a koji su nepravedno zapostavljeni. U fizičkom smislu, mislim da ima i te kako prostora za mlade umetnike, ali tu nailazimo na problem onoga što se danas naziva „curating“. Verujem da nije lako ukalupiti ili prosto ograničiti jednu takvu osobu u neki standardizovani format. Današnji umetnički svet jasno je ustrojen: imaš školu da budeš pijanista, da budeš kompozitor… i te su stvari jasno odvojene, u svetu možda i više nego kod nas. I sam se ponekad zbunim: pre nekoliko meseci sam dobio poziv da radim muziku za film koleginice sa New York University-ja, i trebalo mi je dobrih pet minuta da shvatim da li treba da sviram već napisanu muziku ili da ja budem taj koji će da je napiše…
Mislim da publika gleda dvojako na umetnike kao što sam ja: s jedne strane postoji neka vrsta divljenja i poštovanja (za koju često smatram da je preterana), a sa druge skepsa – da li stvarno radi sve toliko dobro da sebe naziva kompozitorom, pesnikom. Svakako da nije najčešća pojava, ali i sam poznajem mnogo „novorenesansnih“ ljudi. Talenat je kao neka vrsta autoimune bolesti – ako poseduješ jedan, imaš dobre predispozicije za još neki.
Pred nama je sada veliki posao čišćenja, ozdravljenja i okrepljenja kulturne scene Srbije.
Bio si aktivan učesnik Studentskog Pokreta i borbe za bolje društvo. Prvi korak ka oslobođenju društva je uspešno napravljen, u kom smeru misliš da će se dalje kulturna politika našeg društva odvijati i ka čemu ti sam stremiš kao mladi ali primećen umetnik našeg društva?
Ponosan sam što sam od samog početka bio deo Studentskog Pokreta, što sam bio jedan od prvih studenata koji su zagovarali ideju blokade i sprovodili je na Fakultetu muzičke umetnosti, što sam aktivno učestvovao u plenumima, protestima, u donošenju odluka koje su promenile i nas i ovu zemlju.
Dimitrije Nikolić
Foto: Vlada Tadić/MOBPred nama je sada veliki posao čišćenja, ozdravljenja i okrepljenja kulturne scene Srbije. Pored očigledne decentralizacije kulture koja je neophodna za bilo kakav duhovni i duševni prosperitet naše zemlje, ostavke stranačkih kadrova i direktora, povećanja budžeta za kulturu, smatram da je neophodno vratiti studentske kulturne centre upravo studentima.
Setimo se oslobođenog Studentskog kulturnog centra i neverovatne posećenosti tadašnjih izložbi, koncerata, projekcija koje su, nakon koliko godina, zaličile na SKC davnih osamdesetih, recimo. I to po rečima ljudi koji su živeli to „zlatno doba“ SKC-a. Narod vapi za novim sadržajem i mi smo dužni da mu ga pružimo. Upravo bi i ti studentski centri (između ostalih) bili sjajna odskočna daska za sve mlade umetnike iz tvog prethodnog pitanja.
Uloga mene, ali i svih mojih kolega, mislim da je sasvim jasna. Lično ću se uvek zalagati za bolje društvo, za pravičnost i stručnost u kulturnim institucijama. Kao i do sada, biću tu i da kritikujem, ali i da dam doprinos u promenama koje nas očekuju i kojima se radujem. I u kojima ćemo, nadam se, istrajati.
Umetnost je mnogo više od jedne osobe ili tek neke grupe ljudi – treba pokazati svetu da mi nismo samo zemlja sportista, da imamo izvanredne naučnike, umetnike. Treba objaviti novo, svetlo lice Srbije svim narodima zemaljskim, sada kada smo „zadali domaći zadatak“ i Srbiji, i Evropi, i svetu.
I istoriji, i budućnosti.
Dimitrije Nikolić, ukratko
Dimitrije Nikolić
Foto: Vlada TadićDimitrije je već tokom svoje prve godine studija klavira osvajio prvu nagradu na II internacionalnom takmičenju Memorijal Matusja Blum u Sarajevu. Nastupao je u Velikoj Dvorani Kolarčeve zadužbine, Narodnom Pozorištu, Galeriji Artget, Muzičkoj Galeriji Kolarčeve zadužbine, Narodnoj biblioteci Srbije, Studentskom kulturnom centru, Gvarnerijusu, Italijanskom Institutu za kulturu, i sarađivao sa značajnim ansamblima u zemlji: Simfonijskim orkestrom RTS-a, Ansamblom Metamorfozis, Ansamblom za drugu novu muziku.
Posebnu pažnju posvećuje izvođenju savremene klasične muzike, te su se njegova tumačenja srpskih ali i dela stranih kompozitora mogla čuti na 33. i 34. Međunarodnoj tribini kompozitora, Festivalu Šare i šavovi, Festivalu KoMa'20, ’21...
Tokom novembra 2022. učestvovao je na koncertnoj promociji notnog izdanja Balade, zbirke klavirske muzike Isidore Žebeljan; a na jesen 2024. učestvovao je u snimanju kompletnog klavirskog opusa Vladana Radovanovića.
Dimitrije Nikolić proglašen je za laureata i apsolutnog pobednika svih kategorija na ULJUS XII Međunarodnom takmičenju u Smederevu, a njegove kompozicije već se izvode u Srbiji i u SAD-u na festivalima kao što su Isidorini dani u Perlezu, Festival Multimod II u Beogradu, KoMa’21, Hammer pijanistički festival u Nišu... Dimitrije se, pored ozbiljne, bavi i primenjenom muzikom.
Kao mladi pesnik, osvojio je prvu nagradu na konkursu Milo Bošković 2025. i drugu nagradu na konkursu Brankova pohvala svetu 2021. godine, a 2023. godine u martu, objavio je pesnički prvenac Sentimentalitet u izdanju Brankovog kola, i koji iste godine biva ovenčan uglednom nagradom Stražilovo.
Jula 2025. godine, u izdanju Književne opštine Vršac izdata je njegova nova zbirka pesama Pravdanje nežnosti, koja je nosilac nagrade Pečat varoši sremskokarlovačke. Poezija mu je objavljivana u časopisima kao što su FAMA i FILOBLOK i zastupljen je u nekoliko zbornika.
O projektu Mladi za mlade
Projekat Mladi za mlade Muzičke omladine Beograda osmišljen je kao platforma koja pruža podršku mladim umetnicima uzrasta od 18 do 30 godina, omogućavajući njihov profesionalni razvoj, prepoznavanje i povezivanje sa širom muzičkom scenom.
Kroz organizovane koncerte i rezidencijalne programe, mladi muzičari imaju priliku da redovno nastupaju, razvijaju svoj umetnički izraz i uspostavljaju kontakte sa publikom, kulturnim institucijama i drugim umetnicima.
Projekat se zasniva na ideji podrške mladima u prelasku iz obrazovnog u profesionalni muzički život, pružajući im prostor i resurse za usavršavanje. Pored toga, podstiče interdisciplinarnu saradnju i umrežavanje sa domaćim i međunarodnim partnerima, čime doprinosi njihovoj dugoročnoj vidljivosti i afirmaciji.
Jedan od ključnih aspekata projekta jeste razvoj lokalne muzičke scene kroz angažovanje mladih izvođača i stvaranje novih umetničkih formata koji omogućavaju inovaciju i eksperimentisanje u muzici. Ciljevi projekta su da mladim umetnicima omogući nastupe u profesionalnim uslovima, razvoj umetničkog izraza i prepoznavanje talenata, povezivanje sa kulturnim institucijama, publikom i profesionalnim krugovima, podsticanje interdisciplinarne saradnje i inovativnih muzičkih formata, kao i očuvanje tradicije Muzičke omladine Srbije – Beograd uz otvaranje prostora za savremene umetničke prakse.