Maja Rajković: Liebesnacht spaja dve najlepše teme – muziku i ljubav

Razgovor sa pijanistkinjom Majom Rajković u susret muzičko-narativnoj večeri Liebesnacht na kojoj će interpretirati dela Riharda Vagnera

The English version of the interview with pianist Maja Rajković can be found at this LINK.

Maja Rajković

Fotografija: Nebojša Babić

Pijanistkinja svetskog renomea Maja Rajković je redovna profesorka Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu.

U nedelju, 24. maja od 19 časova u Sali Beogradske filharmonije učestvovaće u muzičko-narativnoj večeri čiji je autor i pripovedač veliki obožavatelj muzike Riharda Vagnera, Slava Vlasov.

Maja u razgovoru otkriva svoja razmišljanja i impresije o Vagnerovoj muzici i ukazuje na skrivene muzičke tajne pretočene iz orkestarskog zvuka Vagnerovih opera u klavirski slog.

Za mene je izazov pre svega da se kroz klavir dočaraju atmosfera, emotivna tenzija i unutrašnji pokret prisutni u toj muzici.

Prvi klavirski resital Maja Rajković održala je u četrnaestoj godini. Nastupala je sa orkestrima: New Jersey Capital Philharmonic Orchestra, Simfonijski orkestar Opere Astana, Beogradska filharmonija, Simfonijski orkestar RTS-a, Gudači Svetog Đorđa, gudački orkestar Dušan Skovran.

Učestvovala je na festivalima zemlji, regionu i inostranstvu. Koncertira u Srbiji, Italiji, Nemačkoj, Engleskoj, SAD, Francuskoj, Grčkoj, Portugalu, Hrvatskoj, Mađarskoj, Luksemburgu, Kazahstanu.

Maja Rajković je tokom svoje karijere bila dobitnica izuzetnih priznanja za svoj umetnički rad: Srebrne medalje Univerziteta umetnosti za izuzetno umetničko dostignuće na koncertnom podijumu, nagrade Izvođač godine koju dodeljuje revija Muzika Klasika, nagrade Aleksandar Pavlović Udruženja kompozitora Srbijer.

---

U potrazi za ravnotežom između monumentalnosti i intime

Na programu izvodite niz zahtevnih Listovih i drugih klavirskih transkripcija delova Vagnerovih opera – od Izoldine ljubavne smrti do Šumski žamor iz Zigfrida. Kako pristupate prenošenju monumentalnog orkestarskog i dramskog jezika Vagnera na klavir i šta smatrate najvećim interpretativnim izazovom u tom procesu?

Vagnerov orkestarski jezik toliko je bogat, slojevit i dramaturški snažan da na klaviru nije moguće, niti bi trebalo, jednostavno imitirati orkestar. Za mene je izazov pre svega da se kroz klavir dočaraju atmosfera, emotivna tenzija i unutrašnji pokret prisutni u toj muzici, kao i zvučni kolorit svega što ona izražava. Ove transkripcije fascinantne su upravo zato što nisu puki klavirski izvodi orkestarskih partitura, već duboko pijanističko i umetničko viđenje Vagnerovog sveta. Najveći interpretativni izazov jeste pronaći ravnotežu između monumentalnosti te muzike i njene intimne prirode.

Vagnerova muzika nosi snažan emotivni, filozofski i dramski naboj. Kada ste prvi put otkrili njegov muzički svet i na koji način je on oblikovao Vaš umetnički senzibilitet?

Moj prvi ozbiljniji susret sa Vagnerovom muzikom bio je kroz Listovu transkripciju Izoldine ljubavne smrti, koju sam izvodila ranije. Međutim, tek kroz ovaj projekat i saradnju sa Slavom počela sam dublje da ulazim u taj imaginarni i emotivni svet. Otkrila sam jedan čitav magični univerzum ispunjen čežnjom, unutrašnjom dramom, nežnošću, tamom i nekom posebnom vrstom transcendencije. To je za mene otvorilo jedan novi umetnički i emotivni prostor.

Ovoj muzici pristupam manje intelektualno, a više intuitivno i emotivno.

Fotografija: Nebojša Babić

Listove transkripcije Vagnerovih dela često zahtevaju spoj virtuoznosti i duboke introspekcije. Na koji način balansirate tehničku briljantnost sa potrebom da očuvate suštinsku dramsku i poetsku dimenziju Vagnerove muzike?

Kod Listovih transkripcija Vagnerove muzike virtuoznost ne doživljavam kao cilj. Tehnička složenost postoji kako bi omogućila širinu zvuka, orkestarsku boju i veliki emotivni luk.

Ako se ostane samo na briljantnosti, gubi se suština te muzike. Mnogo mi je važnije da se kroz klavir osete unutrašnja drama, disanje fraze, napetost i poezija koje Vagnerova muzika nosi. Tada tehnika postaje sredstvo izraza, a ne demonstracija.

Pored Lista i mnogi drugi kompozitori pisali su transkripcije Vagnerove muzike, među njima Hans fon Bilov i Luis Brasin, čije ću transkripcije takođe izvoditi u okviru programa Liebesnacht. Sve ove transkripcije prikazuju čitavu paletu pristupa i stilova u obradi Vagnerove muzike za klavir. One su međusobno veoma različite. Neke predstavljaju obrade instrumentalnih i orkestarskih delova iz Vagnerovih opera, druge su transkripcije arija, u kojima klavir doslovno peva deonicu operskog lika, istovremeno izvodeći orkestarsku pratnju, dok su neke kombinacija različitih elemenata, fantazijskog karaktera i ne predstavljaju doslovnu obradu određenog segmenta opere, već spoj više različitih odlomaka. Upravo tu dolazi do izražaja kreativnost autora transkripcije.

Franc List i Hans fon Bilov bili su bliski prijatelji Riharda Vagnera, snažno povezani i u privatnom životu, ali i kao promoteri njegove muzike tokom čitavog života. Obojica su napisala čitave zbirke transkripcija njegovih dela. Posebno je zanimljivo izvoditi njihovo međusobno isprepletano stvaralaštvo, u kojem se oseća prožimanje muzike, prijateljstva i umetničkih ideja. Vagner je bio oženjen ćerkom Franca Lista, koja je prethodno bila udata za fon Bilova. Njihovi životi bili su višestruko isprepletani, a u središtu svega nalazila se najmoćnija sila koja ih je povezivala – muzika.

Likovi iz Vagnerovih opera kao da odražavaju i njihove stvarne živote i emotivne zaplete kroz koje su prolazili. Na ljudskom i emotivnom nivou, to ne može da ne dotakne izvođača, pa tokom priprema imate osećaj kao da se nalazite u oblaku tog sveta – istovremeno nestvarnog i sasvim stvarnog, ali u svakom slučaju fascinantnog.

Ljubav, čežnja i unutrašnja drama

Program Liebesnacht osvetljava Vagnera kroz ljubav, čežnju i unutrašnju dramu. Kako Vi lično gradite odnos prema ovoj muzici i šta biste voleli da publika doživi kroz Vaše izvođenje?

Ovoj muzici pristupam manje intelektualno, a više intuitivno i emotivno. Kod Riharda Vagnera me fascinira to stalno preplitanje intime i ogromne emotivne snage, sna i drame. Volela bih da publika kroz moje izvođenje oseti upravo taj ulazak u jedan drugačiji svet, da se na trenutak udalji od svakodnevice i prepusti imaginaciji, emociji i unutrašnjim slikama koje ova muzika veoma snažno nosi u sebi.

Vagnerova muzika se uglavnom karakteriše kao nepristupačna, teško slušljiva. Da li je i Vaš utisak kao interpretatora takav? Da li ste imali priliku da čujete reakcije publike o njegovoj muzici nakon Vaših interpretacija?

Mislim da Vagner može da deluje nepristupačno kada ga čovek sluša površno ili bez konteksta, jer njegova muzika traži vreme, koncentraciju i emotivno prepuštanje.

Ali kada se uđe u taj svet, otkriva se ogromno bogatstvo boja, emocija i unutrašnjih značenja. Moje iskustvo je zapravo bilo suprotno stereotipu o teškom Vagneru. Publika je veoma emotivno reagovala na ove transkripcije i često mi govorila da su kroz klavir doživeli njegovu muziku mnogo neposrednije i intimnije nego kroz operu.

Spoj muzike i ljubavi

Najradije izvodim dela iz perioda romantizma i prve polovine 20. veka, jer u njima mogućnosti klavira dolaze do punog izražaja.

Fotografija: Nebojša Babić

Vaš pijanistički repertoar prevashodno obuhvata dela kompozitora romantizma, međutim, izvodite i muziku srpskih kompozitora. Koliko se Vagnerova muzička poetika, iako kompozicije nisu inicijalno pisane za klavir, razlikuje od kompozitora romantizma čija ste dela najčešće svirali? Šta u njenom sadržaju pronalazite novo, izazovno za Vaš pijanistički izraz?

Najradije izvodim dela iz perioda romantizma i prve polovine 20. veka, jer u njima mogućnosti klavira dolaze do punog izražaja. Ipak, podjednako volim da sviram polifona dela iz perioda baroka, kao i muziku drugih stilskih epoha. Izvodila sam veliki broj dela srpskih autora, ali i kompozitora savremene muzike. Posebno mesto u mom radu zauzimaju kamerna muzika i korepeticija, jer mi zajedničko muziciranje donosi naročito zadovoljstvo.

Pre nego što sam postala profesor klavira na Fakultetu muzičke umetnosti, godinama sam radila na Katedri za solo pevanje FMU kao klavirski saradnik. U tom periodu sarađivala sam sa mnogim izuzetnim pevačima i detaljno upoznala pevačku literaturu – kako solo pesmu, tako i operu. Često sam, prateći pevače, poželela da i sama mogu da pevam njihove arije. Trudila sam se da njihov glas i boje prenesem u zvuk klavira.

Kroz ove transkripcije ostvarila mi se želja da pevam arije na klaviru.

Moja druga želja bila je da dirigujem, što do sada nikada nisam imala priliku da iskusim, ali mi ove transkripcije omogućavaju da kroz klavirski zvuk istovremeno i pevam i dirigujem orkestrom. Upravo to mi je neverovatno uzbudljivo i inspirativno – mogu satima, danima i nedeljama da istražujem boje klavirskog zvuka i načine na koje muzika može da teče, da bude melodična i izražajna poput pevačkog glasa, a istovremeno čvrsto organizovana, kao orkestar u Vagnerovoj muzici.

Koji je Vaš lični doživljav celog programa muzičko-narativne večeri Liebesnacht i kako biste ga publici predstavili?

Želim da pozovem našu publiku na ovo muzičko-narativno veče, koje nije slučajno nazvano Liebesnacht: ono spaja dve najlepše teme – muziku i ljubav.

Program počinje pričom o neostvarenoj ljubavi Riharda Vagnera prema Matildi Vezendok, koja je ostavila dubok trag u njegovom životu i direktno ga odvela ka stvaranju opere Tristan i Izolda. Prvi deo koncerta završava Listovom transkripcijom Izoldina ljubavna smrt.

Drugi deo sadrži muziku i priče o ljubavi Loengrina i Else, Volframa i Elizabete, Zigmunda i Ziglinde, a završava se Šumskim žamorom iz Zigfrida. U poslednjoj numeri Šumska ptica peva Zigfridu o prelepoj ženi koja spava na steni okruženoj vatrom i koju može spasiti samo onaj koji ne zna za strah. Šumski žamor se završava tako što Zigfrid, pun uzbuđenja i radosti, prati pticu koja ga vodi pravo ka Brunhildi – trenutku približavanja ljubavi i sudbine.

Ovaj format muzičko-narativnog događaja osmislio je pisac Slava Vlasov, koji je prošlog leta došao u Beograd i doneo novi vetar i novi zvuk u muzički život Beograda, otvarajući drugačiji način doživljaja muzike kroz priče i imaginaciju. Slavine priče i način na koji ih iznosi doprinose tome da muzika u potpunosti dopre do slušaoca.

Meni je ovaj koncept posebno inspirativan. Verujem da nam donosi nešto novo, razigrano i živo, a istovremeno puno autentičnih detalja iz života kompozitora, koje Slava Vlasov oživljava kao da su upravo tu sa nama. Vagner time postaje živ čovek pred nama, sa svim svojim vrlinama i slabostima, a više nije samo svečana, monumentalna figura na koju gledamo kao na spomenik. Često su to i sasvim obične, duhovite priče koje otvaraju bliži i ljudskiji pogled na njegov svet.

Slavina posvećenost muzici i pisanju može biti inspiracija mnogima, jer pokazuje koliko umetnost može da se živi i deli sa drugima kroz ličnu strast i predanost.