Perfectly Free Maje Bogdanović
Koncerti Osvalda Golijova i Ane Klajn u interpretaciji Maje Bogdanović: dokaz da savremena muzika može da bude uzbudljiva
Album Perfectly Free čelistkinje Maje Bogdanović donosi dva opsežna i estetski veoma različita koncerta – AzulOsvalda Golijova i DanceAne Klajn. U oba dela u središtu je sloboda izvođača, ali i sloboda same muzike, koja se ne uklapa lako u tradicionalne obrasce koncertantnog žanra.
Album je objavljen 6. marta 2026. godine u izdanju izdavačke kuće Challenge Records iz Holandije.
Snovitost i poetičnost
〰️
Snovitost i poetičnost 〰️
Azul je snovit i poetičan koncert koji je u svom muzičkom toku podjednako i divlji, ali u potpunosti nosi slobodu za izvođača – kako u pogledu boja, tako i u pogledu forme i imaginacije koje prevazilaze sve granice muzike. U muzičkom toku ovog koncerta spajaju se reference prema baroku, ali i prema Pjacolinom tangu, zbog čega u orkestru postoji i harmonika, instrument koji daje posebnu čar samoj muzici. Ono što je specifično u samoj formi prvog stava jeste to što solistkinja – čelistkinja – i akordeonista oponašaju jedno drugo, dok gudački orkestar daje potpunu kolorističnost celokupnom muzičkom toku.
Azul je snovit i poetičan koncert koji je u svom muzičkom toku podjednako i divlji, ali u potpunosti nosi slobodu za izvođača.
Drugi stav koncerta donosi jednu potpunu plohu usporenog vremenskog toka koji traje neprekidno i koji nastoji da tu neprekidnost nikada ne prekine u slušačevom iskustvu. Nokturnalni svet drugog stava Silenzio dodatno se upotpunjuje orkestrom koji mimikuje noć u prirodi, u kojoj se čuju i poneke noćne životinje. Treći i četvrti stav ponovo uspostavljaju jedan početni bujni impuls koji se u deonici violončela naročito ispreda slobodom improvizacije i bogatom kolorističnošću. Četvrti stav, pak, budi jednu arhetipsku temu molitve koja raste velikim intenzitetom u veličanstvenu kodu.
Živopisnost do krajnjih granica
〰️
Živopisnost do krajnjih granica 〰️
Dance Ane Klajn je petostavačna kompozicija koja odiše živopisnom slikovnošću i predstavlja pravi tour de force deonice čela. Ova kompozicija na svakom nivou ispituje tehničke sposobnosti i muzikalnost soliste, dovodeći instrument do visina koje su gotovo nemoguće na njemu izvesti. Širok spektar boja je tu prisutan, a svaki stav je inspirisan po jednim stihom poeme 13-vekovnog persijskog pesnika Rumija. U tih pet stavova podjednako se čuje i osetljiv i duboko ranjiv, melanholični manir muzike, ali i krajnje granice dinamičkih okvira – od kontemplativnog i gotovo baroknog duha trećeg stava, koji je napisan gotovo u potpunosti na vibratu, do poslednjeg stava koji čini apoteozu svega prethodnog, tražeći od soliste da sebe i svoje mogućnosti ispituje sve više i više.
Savršena sloboda i izražajna slojevitost muzike
Maja Bogdanović je neverovatna čelistkinja koja ne iznenađuje samo svojim tehničkim i muzičkim sposobnostima, već koja slušaocu konstantno pruža nova muzička iskustva. Album je sa pravom nazvan Perfectly Free, jer Maja Bogdanović na taj način zaista i svira ova dela – i ne samo ova.
Njena sloboda da se rasprostire na osnovu muzike ovih dela jeste velika sposobnost da kreira muzički tok koji je živ, energičan, pokretan, uzbudljiv, drugačiji, prepun kontrasta, a opet karakteran i temperamentan.
Ova muzika to zaista i traži, a Maja joj to daje. Zbog toga ove dve kompozicije zvuče gotovo divlje, tražeći od slušaoca da zaigra, da se pomeri, ne dopuštajući mu da ostane ravnodušan.
U tom složenom i stilistički veoma raznolikom muzičkom prostoru kompozicije Azul, interpretacija Maje Bogdanović počiva pre svega na osećaju slobodnog toka muzike. Njeno tumačenje ne teži strogo oblikovanoj monumentalnosti koncerta, već jednom gotovo improvizatornom razvoju zvuka, u kojem svaka fraza deluje kao da nastaje u trenutku. Posebno se izdvaja način na koji gradi duge, gotovo beskrajne linije u sporim delovima, ali i nagle, strastvene izlive energije u brzim stavovima, čime ovaj koncert dobija snažan unutrašnji kontrast.
U Dance Ane Klajn Maja Bogdanović ne ističe samo tehničku zahtevnost partiture, već pre svega njenu izražajnu slojevitost.
Njena interpretacija se ne zasniva na demonstraciji virtuoznosti, već na preciznom oblikovanju karaktera svakog od pet stavova – od krhke i gotovo ranjive ekspresije sporih delova do snažne, gotovo eruptivne energije završnog stava.
Zbog toga ova kompozicija u njenom izvođenju ne deluje kao tehnički izazov, već kao izrazito lična muzička ispovest.
Upravo u susretu sa ovim dvema izrazito različitim kompozicijama najjasnije se vidi interpretativna snaga Maje Bogdanović – sposobnost da potpuno različite muzičke svetove ne samo tehnički savlada, već da im da lični ton, slobodu i unutrašnju energiju.
Maja je za obe kompozicije rekla da je dugo želela da ih snimi i da se sa njima upoznala u saradnji sa Beogradskom filharmonijom. Rad na snimanju bio je vrlo emotivan, uzbudljiv i avanturistički – reči su ove sjajne čelistkinje koja klasičnoj muzici pruža neke nove vizije i dubine koje ne daje svaki umetnik.
Autentični snimci
〰️
Autentični snimci 〰️
Neophodno je istaći i sjajne kvalitete snimaka, koji su zabeleženi kao uživo snimci tokom avgusta 2024. i 2025. godine na Stift festivalu. Štaviše, to umnogome daje još veću draž ovim snimcima, jer su to autentični zapisi koji su nastali u datom trenutku i kao takvi zabeleženi, bez mogućnosti da se na detaljima dorađuje. Phion Symphony Orchestra i dirigenti Dejvid Kohen i Ksandi van Dijk pružili su isto tako uzbudljivu muzičku saradnju, gradeći sa Majom interpretaciju koja deluje spontano, snažno i potpuno slobodno.