Stefan Milenković nastupa na 58. BEMUS-u zajedno sa Niškim simfonijskim orkestrom i dirigentom Dejanom Savićem.
Na 58. Beogradskim muzičkim svečanostima, u ponedeljak, 26. oktobra, u 20 časova, u Zadužbini Ilije Kolarca nastupiće Niški simfonijski orkestar pod dirigentskom upravom Dejana Savića, sa violinistom Stefanom Milenkovićem kao solistom.
U središtu koncertnog programa nalaze se dva dela francuske muzičke tradicije koja violinski virtuozitet povezuju sa izražajnom melodikom i suptilnim oblikovanjem muzičkog toka: Koncert za violinu i orkestar br. 5 u a-molu, op. 37, Le Grétry Anrija Vjetana i Havanaise, op. 83 Kamija Sen-Sansa. Uz ova ostvarenja, publika će čuti i uvertiru iz opere Fra Diavolo Danijela Obera i Simfoniju br. 1 u Ce-duru Žorža Bizea.
U razgovoru za platformu Klasični Mirko, Stefan Milenković govori o interpretativnim izazovima ovog programa, odnosu virtuoziteta i muzičkog izraza, kao i o saradnji sa Niškim simfonijskim orkestrom, sa kojim je ova dela izveo i na nedavno održanom koncertu u Nišu.
Ulaznice za koncert moguće je kupiti na prodajnim mestima Ticket Vision ili ONLINE. Za kupovinu 10 i više ulaznica za bilo koji koncert u okviru BEMUS-a odobrava se popust od 10% na ukupan iznos.
Stefan Milenković, violina
Foto: Privatna arhivaStefan Milenković: Sviramo zahtevan program. Važno je da zajedno doživljavamo muziku i da budemo emotivno uključeni
Na programu su Koncert za violinu i orkestar br. 5 Anrija Vjetana, poznat i kao Le Grétry, i Havanaise Kamija Sen-Sansa. Šta vas posebno privlači u ovim delima i na koji način biste opisali njihov karakter i mesto u violinskom repertoaru?
Ovo je violinski koncert koji poznaje svaki violinista i koji su gotovo svi snimili. To nije slučajno, jer ga odlikuje izuzetno lep i elegantan spoj virtuoziteta i lirike. Deonice soliste i orkestra veoma su ravnopravno oblikovane, pa orkestar ima važnu ulogu u muzičkom toku. Od kompozitora koji su i sami bili violinisti, Vjetan je jedan od onih koji su svojim koncertima dali izrazito simfonijski karakter. Orkestar treba aktivno da učestvuje u muzičkom dijalogu i da diše zajedno sa solistom. Upravo je to jedan od izazova ne samo ovog već i njegovih drugih violinskih koncerata.
Svaki student violine trebalo bi da prođe kroz Vjetanovu muziku kao važan deo svog umetničkog razvoja. Ipak, ovaj koncert se ne izvodi često uživo, pa sam pomislio da je nastup na BEMUS-u fenomenalna prilika da publici predstavimo delo koje nemamo tako često priliku da čujemo.
Posebno bih izdvojio i Havanaise, neobično, gotovo jedinstveno delo u opusu Sen-Sansa. Njegova muzika na prvi pogled može delovati veoma dopadljivo i jasno, ali je napisao i mnogo kompozicija koje odlikuju poseban stil i koje je teško svrstati u određene kategorije. Havanaise je upravo jedno od takvih dela, sa nesvakidašnjom strukturom. Ne bih ga opisao kao izrazito virtuozno delo, ali ono sadrži epizode u kojima virtuozitet izbija u prvi plan. Te epizode nisu nametljive, već prirodno izrastaju iz muzičkog toka.
Reč je o elegantnom i senzibilnom, čak bih rekao i senzualnom delu, koje je veoma popularno, iako možda ne u meri u kojoj je to Sen-Sansov Rondo capriccioso. Ipak, ono nesumnjivo pripada standardnom violinskom repertoaru. Postoji prostor za različita interpretativna čitanja, a mi ćemo večeras publici predstaviti svoje viđenje ovog dela, kao i Vjetanovog koncerta.
Stefan Milenković, violina
Foto: Privatna arhivaMislim da je najveći izazov u tome da Vjetanov koncert ne zvuči preterano virtuozno.
〰️
Mislim da je najveći izazov u tome da Vjetanov koncert ne zvuči preterano virtuozno. 〰️
Oba dela donose specifične izazove za violinistu, od virtuoznih pasaža i tehničke preciznosti do oblikovanja melodijskih linija i izražajnog fraziranja. Šta je za vas najveći interpretativni izazov u ovom programu i na kojim detaljima posebno insistirate u izvođenju?
Mislim da je najveći izazov u tome da Vjetanov koncert ne zvuči preterano virtuozno, kao nešto teško, odnosno kao niz violinskih prepreka koje treba savladati. On zapravo nije tako napisan. Nije atletski koncipiran, iako sadrži brojne tehničke zamke. Kada je reč o muzičkim zahtevima, koncert je oblikovan veoma operetski, sa izrazitim francuskim ukusom. Taj element zauzima gotovo polovinu njegovog ukupnog trajanja. Delo je koncipirano kao jedinstven stav koji neprekidno teče, ali sadrži segmente prilično različitog karaktera. U središnjem delu nalazi se kadenca, nakon koje sledi neobičan završetak nalik sporom stavu, a potom i magična koda. Mislim da bi ovaj koncert trebalo češće izvoditi, jer je veoma omiljen među violinistima.
U izvođenju mi je važno da sve funkcioniše kao jedinstvena celina, da postoji organska povezanost između muzike koju izvodim ja i one koju izvodi orkestar.
Posebno insistiram na tome da tehnički pasaži uvek budu u službi muzike. Takav pristup ne primenjujem samo na ovom koncertu već i na mnogim drugim delima. Kao najeklatantniji primer izrazito virtuoznog repertoara mogli bismo navesti Paganinijeve kompozicije. Smatram da i u njima muzika mora da bude u prvom planu, jer tehnika postaje lakša za izvođenje kada joj se ne pristupa atletski, oslanjajući se isključivo na mišićnu snagu. Takav pristup jednostavno nije moguće održati tokom celog dela, a pritom se gube gest, elegancija i lepršavost karakteristični za italijansku, ali i za francusku tradiciju, svaku na svoj način.
Sa Niškim simfonijskim orkestrom već ste izveli ovaj program na koncertu u Nišu pre nekoliko večeri, a sada ga predstavljate i publici BEMUS-a. Kako biste opisali saradnju sa orkestrom u ovim delima?
Pre nekoliko dana otvorili smo NIMUS upravo ovim programom. Iskustvo je zaista nadmašilo sva moja očekivanja, i to ne mislim samo na Vjetanov koncert već i na Havanaise Kamija Sen-Sansa. Reč je o zahtevnom programu za koji je važno da svi zajedno doživljavamo muziku na sličan način, da budemo emotivno uključeni, ali istovremeno i suptilni u izrazu. Ključno je da se međusobno slušamo kako bismo ostvarili spontanost i zajedničku lakoću u muziciranju. Mislim da smo u tome uspeli i nadam se da će tako biti i večeras. Ambijent je drugačiji, drugi je grad, a nastup na festivalu donosi i dodatnu inspiraciju.