Razgovor sa Kemalom Gekićem u susret koncertu: Fascinacija klavirskim stvaralaštvom srpskih kompozitora
Program koncerta prikazuje jedan fascinantan uvid u muzičko stvaralaštvo u Srbiji tokom poslednjih stotinak godina, veliku kreativnost i bogatstvo muzičkih ideja. Za mene je to veoma interesantan i inspirativan projekat, koji me je okupirao mnogo meseci. Izbor programa je bio izazov, jer je repertoar zaista izuzetno bogat.
Povodom dva značajna jubileja – 75 godina Sokoja – Organizacije muzičkih autora Srbije i 80 godina Udruženja kompozitora Srbije, pijanista Kemal Gekić nastupiće večeras, 24. aprila u 20 časova, u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine.
Sa energijom koja ne ostavi ravnodušne i najstrože muzičke krugove, i sa interpretacijama koje podjednako izazivaju divljenje i polemike, Gekić je odavno zauzeo svoje mesto među pijanističkom elitom. Školovao se na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesorke Jokut Mihailović, gde je kasnije bio asistent i završio postdiplomske studije.
Njegovi snimci dela Hendla, Mocarta, Šopena, Skrjabina i Lista nisu samo muzički događaji – oni su dobitnici brojnih priznanja širom Evrope, Amerike i Japana. Izuzetno cenjeni kompakt-disk za izdavačku kuću Naxos, na kojem svira virtuozne transkripcije Rosinija–Lista, ovenčan je prestižnim nagradama Roseta i Penguin Guide Award. A tonski zapis Listovih Transcendentalnih etida, snimljen za JVC, kritika je proglasila jednim od najboljih u istoriji pijanizma.
Gekić danas svoje znanje i strast prenosi studentima kao redovni profesor na Međunarodnom univerzitetu u Majamiju i na čuvenoj Muzičkoj akademiji Musashino u Tokiju. Njegov umetnički domet prepoznala je i Gremi akademija, nominacijom za izvođenje Klavirskog koncerta Gernika savremenog kompozitora Frederika Kaufmana 2017. godine.
U ekskluzivnom razgovoru za blog Klasični Mirko, Kemal Gekić otkriva svoju fascinaciju srpskom klavirskom muzikom i iznenadnim otkrićima koje je u muzici pronašao tokom pripreme kompozicija sa repertoara.
Razgovor sa Kemalom Gekićem
〰️
Razgovor sa Kemalom Gekićem 〰️
Obeležavanje jubileja Sokoja i Udruženja kompozitora Srbije povereno je upravo Vama kao izvođaču. Kako doživljavate tu umetničku i simboličku ulogu – da svojim koncertom obeležite osam decenija organizovanog stvaralaštva i autorskog prava u Srbiji?
Velika mi je čast i zadovoljstvo što ću svojim koncertom obeležiti ova dva značajna jubileja. Bogatstvo stvaralaštva je takvo da ga je nemoguće smestiti u okvire jednog recitala. Ali raznovrsnost je simbolički prikazana izborom programa.
Koncert nosi naziv Album iz Srbije. Program koncerta obuhvata dela širokog stilskog spektra srpskih kompozitora – od Miloja Milojevića do Isidore Žebeljan. Kako ste pristupili oblikovanju ovakvog repertoara i šta vas je posebno inspirisalo kod izbora ovih autora i kompozicija?
Program koncerta prikazuje jedan fascinantan uvid u muzičko stvaralaštvo u Srbiji tokom poslednjih stotinak godina, veliku kreativnost i bogatstvo muzičkih ideja. Za mene je to veoma interesantan i inspirativan projekat, koji me je okupirao mnogo meseci. Izbor programa je bio izazov, jer je repertoar zaista izuzetno bogat.
Selekciju sam napravio po pitanju raznovrsnosti stilova, sonornosti, dužine kompozicija, a trudio sam se i da uključim sto više ključnih figura iz sveta srpske muzike, Vasilija Mokranjca, Miloja Milojevića, Vlastimira Trajkovića, Ljubicu Marić, Isidoru Žebeljan, Josipa Slavenskog, Petra Ozgijana, Dejana Despića, Zorana Hristića i Marka Tajčevića.
Program više pokazuje širinu i dubinu srpskog klavirskog stvaralaštva nego što je zabavan, mada se na njemu nalaze i efektni, živahni komadi.
Mnogi od kompozitora sa Vašeg repertoara se ne izvode redovno ni u okviru domaćih koncertnih programa. Kako je izgledao vaš proces upoznavanja i pripreme ovih dela – da li je bilo iznenađenja?
Osim već univerzalno priznatog izvanrednog dara za klavirsku muziku (i ne samo za nju) koju je iskazao Mokranjac, u kojoj sam pronašao veoma interesantne aspekte, veliko mi je iznenađenje bilo otkriće Milojevićevog genija, koji je u svojoj Kosovskoj sviti ostvario sasvim poseban harmonski jezik, pa zatim Vuka Kulenovića, koji je svojom kompozicijom Hilandarska zvona otkrio nove zvučne mogućnosti. Trajković je pokazao kako se može stvoriti forma i sadržaj koristeći apsolutno minimalan materijal, uz neke neznatne promene, koje se dešavaju veoma polagano, gotovo kao određena meditaciona tehnika.
Vaš pijanizam je poznat po originalnosti i dubokoj ličnoj interpretaciji. Kako ste pronašli svoj umetnički ugao u delima koja su možda prvi put našla mesto u Vašem repertoaru?
Nije lako objasniti ovaj proces. U kratkim crtama, mogao bih reći da je u pitanju internalizacija materijala, usvajanje muzike kako je napisana, a zatim povezivanje sa životom i već doživljenim iskustvima, koja boje muziku na svoj način. Zatim dolazi do izbora izražajnih sredstava i stila izvođenja
Postoji li neko od ovih dela koje vas je posebno dotaklo ili za koje mislite da ima potencijal da uđe u širi koncertni repertoar?
Delo koje je već u internacionalnom repertoaru je Sedam balkanskih igara Marka Tajčevica, koje su objavljene i izvođene u raznim zemljama. Međutim, to mi je već bilo poznato od ranije. Jako cenim Milojevića, mada mislim da zbog specifičnog harmonskog jezika teže može naći pristup široj publici. Veoma mi se dopada njegova Uskršnja tužbalica, ta muzika mi direktno govori.
Mislim da bi Hilandarska zvona Kulenovića bila jako dobro primljena u zemljama Azije, zbog evociranja zvona, koja su popularna, posebno u hramovima, slikovite atmosfere i dočaravanja vibracije u prostoru. Jedan broj dela ne može biti lako internacionalno prihvaćen zbog specifičnosti naše nacionalne muzike, koju najčešće mogu osetiti samo ljudi rođeni na Balkanu.
Moguće je da bi Tokata Hristića našla permanentnije mesto u repertoaru zbog spoja modernizma i nacionalnog, a u kratkoj i efektnoj formi. Smatram da bi većina kompozicija Vasilija Mokranjca trebala biti u regularnom repertoaru, zbog svojih visokih kvaliteta i zbog pristupačnosti široj publici.