Pijanista Kemal Gekić prvi put pred šabačkom publikom: Uvek se radujem upoznavanju nove sredine

Gala koncert u okviru 30. Međunarodnog takmičenja mladih pijanista

Proslavljeni pijanista Kemal Gekić održaće – po prvi put u svojoj karijeri – koncert u Šapcu u petak, 24. aprila u 20 časova, u Šabačkom pozorištu.

Gala koncert organizuje se u okviru jubilarnog, 30. Međunarodnog takmičenja mladih pijanista u organizaciji Muzičke škole Mihailo Vukdragović.

Na programu gala večeri naći će se dela Georga Fridriha Hedla (Chaconne HWV 435), Frederika Šopena (etide iz opusa 10 i 25), kao i autorske kompozicije samog Gekića, uključujući Prologue (2023) i Tri koncertne etide (2024).

Kemal Gekić je ove godine i član žirija ovog prestižnog takmičenja za mlade pijaniste.

Pročitaj još: Šabac slavi klavir: 30. Međunarodno takmičenje mladih pijanista i koncerti vrhunskih umetnika

---

Kemal Gekić

Fotografija: Musashino Academiae Musicae, Tokyo

Razgovor sa pijanistom Kemalom Gekićem: Izvođač je kao veliki istraživač

Prvi put nastupate u Šapcu, u Šabačkom pozorištu. Kako se osećate pred ovaj koncert i da li se na neki poseban način pripremate za nastup u novoj sredini, uprkos bogatom izvođačkom iskustvu?

Uvek se radujem upoznavanju nove sredine, upoznavanju sa novom publikom i posebno su mi interesantni gradovi u kojima još nikada nisam svirao. Njihova veličina i značaj (u smislu da li se radi o glavnom gradu ili o omanjem gradu) mi nisu bitni, nego mi je više važno da osetim sredinu, istoriju i ljude. Radujem se gostovanju u Šapcu.

Program Vašeg koncerta obuhvata dela Hendla, Šopena i Vaše autorske kompozicije. Kako pristupate interpretaciji tako različitih stilova i šta Vam je u tom procesu najvažnije?

Kako godine prolaze, sve mi je jasnija ideja da su forme i stilovi uslovljeni sadržajem, da bez sadržaja nema ni stila ni forme, sadržaj formira stil, tako da se više posvećujem radu na samom sadržaju, a stilovi će se pobrinuti sami za sebe. Kao što u prirodi ne postoji forma mačke, već samo prava mačka, tako i u kompoziciji postoje note koje imaju određeni izražajni potencijal.

Inače, navikao sam na izvođenje muzike svih perioda, od renesansne do najmodernije, stvorene ove godine, tako da mi razlika u stilovima ne predstavlja problem.

Na prošlogodišnjem NOMUS-u izveli ste koncert sa sopstvenim delima, koja je publika veoma dobro prihvatila. Kako doživljavate sebe u ulozi kompozitora u odnosu na izvođača – da li su to za Vas dve odvojene ili povezane umetničke sfere?

Jednom sam bio rekao, izvođač je kao veliki istraživač - otkriva nove teritorije, kulture, kontinente, mora, jezera, reke. A kompozitor je kao Kreator koji STVARA te nove teritorije, kulture, kontinente… To su naravno povezane sfere, utoliko što stvorena dela moraju biti izvedena, da bi fizički zazvučala. Dobar izvođač je neophodan kompozitoru.

Vaše interpretacije često se opisuju kao veoma lične i slobodne. Kako pronalazite balans između vernosti partituri i ličnog izraza?

Jasno je da su lične, jer pripadaju meni i izraz su moje ličnosti. Nezamislivo mi je da bude drugačije. Izvođenja koja su bezlična ne govore nikome ništa i ne privlače. Partitura i lični izraz ne samo da ne moraju da budu u sukobu, nego moraju biti u perfektnom skladu. Lično izvođenje je personalno čitanje partiture bazirano na znanju, iskustvu i intuiciji, osećaju.

Što se slobode tiče, mogu samo da kažem ono sto Gen Z voli da kaze: YOLO (You Only Live Once). Kada ćemo biti slobodni ako ne sada? Ali sloboda nije bezakonje, samovolja. Ona omogućava viši red, daje smisao kompoziciji.

Šta publika u Šapcu može da očekuje od Vašeg koncerta – postoji li neka ideja ili priča koja povezuje program?

Organizator je tražio kratak program, od oko 50 minuta i na programu se nalaze kompozicije iz tri epohe - Baroka, Romantizma i Moderne, oličene u mojim kompozicijama. Kako program koncipiram kao kontinuum, sve su kompozicije na programu povezane interludijima, u vidu slobodne improvizacije ili struktuiranih uvoda (moj Prolog kao uvod u Šopenove Studije).

Ideja koncerta su Metamorfoze, kroz varijacionu formu Handelove Čakone, Šopenove karakterne studije i na kraju moje Koncertne studije koje koriste moderan zvuk i nove zvučne ideje.

Najvažnije je podržati veliki talent.

〰️

Najvažnije je podržati veliki talent. 〰️

Kemal Gekić

Fotografija: Musashino academiae musicae, Tokyo

U Šapcu ćete biti i član žirija na jubilarnom, 30. Međunarodnom takmičenju mladih pijanista. Koliko su takmičenja važna za razvoj mladih umetnika danas?

Takmičenja su važna ako ih takmičari shvate kao mogućnost učenja i sticanja novih iskustava. Ali takođe mogu biti psihološki izazovna, ako ne prihvate da samo neki pobeđuju a većina gubi, što može obeshrabriti osetljive prirode.

Koliko je izazovno ocenjivati mlade pijaniste? Koji su kriterijumi koji za Vas imaju najveću težinu – muzikalnost, tehnička sigurnost, interpretacija, scenski nastup ili nešto drugo?

Najvažnije je podržati veliki talent. To je ulaganje u budućnost. Odmah za talentom (i svime što taj talent donosi - imaginaciju, zvuk, izražaj, itd.) dolazi priprema, stepen do kojeg je repertoar urađen i interpretiran.

Ocenjivanje nije lako, jer često puta upoređujemo jabuke i kruške, a koliko god se teži objektivnosti, ipak je to jedan subjektivan proces. Važno je biti pošten i iskren u ocenjivanju, bez preterane proračunatosti.

Kao pedagog i umetnik sa velikim iskustvom, koji je najvažniji savet koji biste dali mladim pijanistima danas?

Slušajte različita misljenja bez raspravljanja, učite iz svake situacije, ali na kraju sledite svoj unutrašnji glas.

Najvažnije je da budete prvo - dobri ljudi, drugo- kulturni ljudi (valja znati sve - istoriju umjetnosti, društva, prirodne nauke, literaturu, slikarstvo, itd.) i treće - dobri muzičari (namerno sam upotrebio ovu reč jer se ponekad dešava da dobar pijanista ne mora biti i dobar muzičar). Baš tim redom kako sam naveo.

Kemal Gekić, ukratko…

Kemal Gekić ubraja se među najistaknutije svetske virtuoze na klaviru. Reč je o pijanisti poznatom po tome što izuzetno zahtevna dela uvek interpretira na nov i drugačiji način. Kritičari ga opisuju kao generala koji je savladao sva pravila, pa sebi može da dozvoli da ih u ključnim trenucima zanemari. Smatraju ga jednim od najuzbudljivijih pijanista današnjice, ističući njegove upečatljive interpretacije, originalan umetnički pristup i vrhunsko ovladavanje instrumentom.

Nastupajući širom sveta, Gekić se podjednako oseća kao kod kuće u Srbiji, Hrvatskoj, Japanu i Sjedinjenim Američkim Državama. Profesor je na Međunarodnom univerzitetu Floride u Majamiju i angažovan je na brojnim drugim muzičkim akademijama.

Njegova biografija beleži, između ostalog, doživotno članstvo u Američkom Listovom društvu i status ekskluzivnog umetnika kompanije Stenvej. Dobitnik je brojnih priznanja, a njegov snimak Transcendentalnih etida Franca Lista za japansku kompaniju JVC ubraja se među najznačajnija dostignuća u istoriji pijanizma. Ipak, to je tek deo onoga što bi se o njemu moglo reći.