Pijanista David Fre uoči nastupa na BEMUS-u: U kamernoj muzici morate da razumete šta vaš partner oseća
Violinista Danijel Lozakovič i pijanista David Fre zajedno nastupaju na BEMUS-u 19. oktobra
Na 58. Beogradskim muzičkim svečanostima (BEMUS), koje se održavaju od 17. do 30. oktobra, nastupiće dvojica izuzetnih umetnika – violinista Danijel Lozakovič i pijanista David Frej.
Njihov zajednički nastup 19. oktobra donosi susret dva istaknuta muzička senzibiliteta, u kojem se virtuoznost, interpretativna promišljenost i međusobno razumevanje prepliću u muzici Johana Sebastijana Baha, Ludviga van Betovena i manje poznatog francuskog kompozitora Žozefa-Nikole-Pankras Roje.
Na repertoaru prvog dela koncerta naći će se dve minijature Žozefa-Nikole-Pankrasa Roje, kao i Air iz Orkestarske svite br. 3 i Uvertira iz Bahove kantate BWV 29, Wir danken dir, Gott, wir danken dir, koje će samostalno interpretirati pijanista David Fre. Ove kompozicije deo su njegovog solističkog albuma Baroque Encores, objavljenog 2025. godine.
U drugom delu koncerta, violinista Danijel Lozakovič predstaviće se samostalno izvođenjem Čakone iz Bahove Partite br. 2, nakon čega će mu se pridružiti David Frej u interpretaciji Krojcerove sonate Ludviga van Betovena, jednog od najznačajnijih i najpoznatijih ostvarenja kamerne muzike ovog kompozitora.
U razgovoru uoči koncerta, David Fre otkriva šta Bahovu muziku čini duboko ličnim iskustvom, kako pristupa dramatičnim kontrastima Betovenove Krojcerove sonate i zašto su neslaganja, međusobno osluškivanje i spontanost neizostavan deo zajedničkog muziciranja.
Bahova muzika je presudno uticala na odluku da postanem pijanista
〰️
Bahova muzika je presudno uticala na odluku da postanem pijanista 〰️
Kompozicije sa programa koncerta našle su se i na vašem poslednjem solo albumu Baroque Encores iz 2025. godine, koji ste opisali kao svoj najličniji album do sada, gotovo poput privatnog dnevnika. Kada je reč o kompozicijama sa tog albuma koje ćete izvesti i na koncertu, šta je to u muzici što joj daje tako ličan i intiman karakter?
-Na tom albumu nalazi se mnogo različitih kompozitora i njihovih dela. Govorio sam o intimnosti i ličnim stvarima zato što se album zapravo sastoji od kompozicija koje sam uglavnom naučio pripremajući predstavu koju sam radio sa svojom suprugom. Predstava je bila posvećena prvom sinu Marije Antoanete, koji je živeo u Francuskoj u vreme Francuske revolucije, a koji je preminuo i imao invaliditet. To je za nas bilo nešto veoma lično i zato sam to rekao.
Međutim, ako govorimo o nečemu opštijem, imam veoma ličan odnos prema Bahovoj muzici koju ću i svirati na koncertu, jer je upravo ona, sasvim sigurno, presudno uticala na moju odluku da postanem muzičar. Slušanje Pasije po Mateju u detinjstvu promenilo je moj život i sigurno mi pomoglo da odlučim da svoj život posvetim muzici.
Krojcerova sonata nije samo dijalog, već gotovo liči na borbu.
U Bahovim transkripcijama klavir preuzima i preoblikuje muziku pisanu za druge instrumente, dok u Betovenovoj Krojcerovoj sonati postaje ravnopravan partner violini. Kako ste oblikovali zvuk i ulogu klavira za ovaj koncert, posebno u dijalogu sa Danijelom Lozakovičem?
-Krojcerova sonata je veoma snažno delo. Zahteva veliku energiju i snažne izvođače. Ono što mi se dopada kod ove sonate jeste to što ona nije samo dijalog, već gotovo liči na borbu. U pitanju je nešto veoma moćno.
Danijel i ja smo ovu sonatu izvodili nekoliko puta i svaki put na pomalo drugačiji način, jer, naravno, otkrivamo nove stvari, a upravo je to lepota našeg poziva. Ono što mi se posebno dopada jeste činjenica da neslaganja u ovom delu mogu da doprinesu nečemu zanimljivom. Ovu sonatu trebalo bi da svirate sa ljudima sa kojima se ne slažete.
Šalim se, naravno! Ali zaista je zanimljivo to što je Betoven ova dva instrumenta postavio u ulogu protagonista nečega što je ponekad gotovo nasilno. Gotovo nasilno.
Međutim, tu su i prelepe varijacije u srednjem stavu, o kojima se ne razmišlja toliko često, jer se pažnja uglavnom usmerava na prvi i treći stav. A te varijacije su, na neki način, izvanredne. Posebno mi je značajna poslednja varijacija, sa svojim veoma sanjivim pasažima. Činjenica da se varijacije u F-duru nalaze između dve velike borbe takođe je veoma zanimljiva kada je reč o dramaturgiji ovog dela.
Da li na taj način razmišljate o dramaturgiji čitavog dela, o odnosu između prvog i trećeg stava, sa jedne, i drugog stava, sa druge strane?
-Da, drugi stav je veoma miran, zaista veoma miran.
U poslednjoj varijaciji nailazimo na pasaže kakve Betoven ponekad piše, u kojima odjednom imate utisak da se vreme zaustavlja. Jednostavno sanjarite i osećate nešto što vam daje utisak da je vreme stalo. Sličan osećaj javlja se u arijeti, poslednjem stavu njegove poslednje klavirske sonate. I ovde postoji nešto slično.
Za mene je to kao da posmatrate zvezde i gotovo zaboravite da postojite. Jednostavno osećate da ste deo nečega mnogo većeg od sebe.
Danijel i ja se na samom početku rada gotovo uvek ne slažemo
〰️
Danijel i ja se na samom početku rada gotovo uvek ne slažemo 〰️
Kako se vremenom razvijao vaš muzički odnos sa Danijelom kao izvođačkim partnerom? Šta ste naučili jedan od drugog i kako to utiče na vaš pristup programu koji zajedno izvodite?
-Mislim da je to dijalog. Ponekad se pomalo i sukobljavamo. To se dešava gotovo svaki put kada prvi put izvodimo neko delo – u početku se ne slažemo. Mislim da je gotovo svaki put bilo tako. Međutim, upravo iz toga na kraju proizađu veoma zanimljivi rezultati, jer očigledno uspevamo da pronađemo zajednički način sviranja.
To je veoma zanimljivo zato što vodimo intenzivne razgovore i mislim da na kraju ono što ja kažem donosi nešto novo njemu, kao što i ono što on kaže donosi nešto novo meni.
Mislim da upravo takva može da bude kamerna muzika kada je na svom najboljem nivou: nije stvar u tome da se pravi kompromis po svaku cenu, već u tome da pokušamo da razumemo drugu osobu. To mi se posebno dopada u kamernoj muzici, jer morate da razumete šta vaš partner oseća i zašto se tako oseća.
Potrebno je biti otvorenog uma. Često imate veoma čvrst stav o nekom delu, ali morate da prihvatite da i druga osoba ima jednako čvrst stav i da za njega može imati sasvim dobre razloge.
A tokom koncerta, tokom samog izvođenja, morate da osetite drugu osobu. Nije dovoljno samo da je razumete. Tokom proba ponekad morate da pokušate da razumete njen pristup. Ali na koncertu jednostavno morate da osećate. Morate biti svesni onoga što se događa i spremni da prihvatite ono što druga osoba predlaže.
Da li to znači da svaki put izvodite isto delo na drugačiji način?
-Nadam se da je tako. Zaista se nadam.
Znam da će Danijel reagovati ako tokom koncerta predložim nešto drugačije, a isto tako i ja reagujem na njegove predloge. To ne znači da nemamo jasnu i čvrstu predstavu o tome kako neko delo treba da zvuči. To samo znači da unutar te kompozicije postoji mnoštvo različitih mogućnosti koje smo i dalje željni da otkrivamo.
Karte za ovaj koncert i sve druge koncerte u okviru ovogodišnjeg BEMUS-a su u prodaji na prodajnim mestima Ticket Visiona i ONLINE.
DANIJEL LOZAKOVIČ: JEDAN OD NAJUPEČATLJIVIJIH VIOLINISTA SVOJE GENERACIJE
Sa samo petnaest godina potpisao je ugovor sa kućom Deutsche grammophon, a njegov snimak Bahovih violinskih koncerata uvršten je u Top izbor britanskog časopisa Gramofon.
Rođen je u Stokholmu 2001. godine. Violinu je počeo da svira sa sedam godina, a dve godine kasnije debitovao je kao solista sa Vladimirom Spivakovom. Master studije završio je 2021. na Visokoj muzičkoj školi u Karlsrueu, kod Jozefa Risina, a od 2015. mentor mu je u Ženevi Edvard Vulfson. Svira na Stradivarijevoj violini „ex-Sancy” iz 1713. godine, koju mu je pozajmila kompanija LVMH.
Nastupao je sa Kraljevskim orkestrom Koncertgebau, simfonijskim orkestrima Čikaga, Bostona i San Franciska, Londonskom filharmonijom, Bavarskim državnim orkestrom i Filarmonijom milanske Skale, sa dirigentima kao što su Rikardo Šaji, Esa-Peka Salonen, Andris Nelsons i Semjon Bičkov. Kao recitalista nastupao je u Karnegi holu, bečkom Muzikferajnu, Berlinskoj filharmoniji i hamburškoj Elbfilharmoniji.
U sezoni 2026/27. u centru njegovih nastupa je Bahova muzika: posle novog albuma za Warner Classics, serija recitala vodi ga od Stokholma i Šangaja do Pariske filharmonije, gde postaje prvi violinista koji održava recital u Velikoj dvorani Pjer Bulez. Sledi i velika turneja sa Orkestrom Utopija i Teodorom Kurencisom.
Posvećen je i savremenoj muzici: ove godine je u Fondaciji Luj Viton u Parizu premijerno izveo Drugi koncert za violinu Paskala Dizapena, sa Orkestrom Utopija i dirigentom Đuzepeom Mengolijem.
DAVID FRE: OD BAHA DO BULEZA
Dobitnik nemačke nagrade Echo Klassik za instrumentalistu godine i nagrade Opus Klassik, koga je Muzički magazin BBC-ja 2008. proglasio za novog izvođača godine.
Nemački list Velt opisuje ga kao savršen primer muzičara koji duboko razmišlja, a NewYork Times hvali njegove muzički prefinjene i tehnički elegantne nastupe.
Sarađivao je sa dirigentima kao što su Semjon Bičkov, Šarl Ditoa, Rikardo Muti, Esa-Peka Salonen i Janik Nezet-Segen, i sa Kraljevskim orkestrom Koncertgebau, Orkestrom Bavarskog radija, Londonskom filharmonijom i Pariskim orkestrom. U SAD je debitovao 2009. sa Klivlendskim orkestrom, a nastupao je i sa Njujorškom filharmonijom i Čikaškim simfonijskim orkestrom.
Recitale je izvodio u Karnegi holu i Linkoln centru, a redovno nastupa u bečkom Koncerthausu, salcburškom Mocarteumu, londonskom Vigmor holu i pariskom Teatru Šanzelize, gde izvodi Goldbergove varijacije i ciklus Bahovih koncerata za dva, tri i četiri klavira, svirajući i dirigujući za klavirom.
Ekskluzivni je umetnik kuće Warner Classics . Njegov prvi album, sa delima Baha i Buleza, London times i Soar proglasili su za najbolji album godine, a snimak Bahovih klavirskih koncerata sa Nemačkom kamernom filharmonijom dobio je nagradu Nemačke akademije za diskografiju.
Na Međunarodnom muzičkom takmičenju u Montrealu 2004. osvojio je Drugu veliku nagradu. Studirao je kod Žaka Ruvijea na Nacionalnom konzervatorijumu u Parizu, a 2021. osnovao je festival L’Ofrand muzikal u Visokim Pirinejima, koji pruža podršku osobama sa invaliditetom.