Novi festival posvećen klaviru u Beogradu: Tri dana klavira od 8. do 10. maja u Gvarnerijusu

Ivan Bašić: Tri dana klavira nije samo festival, već prostor susreta, učenja i zajedništva

Festival Tri dana klavira, u organizaciji Ustanove kulture Gvarnerijus, biće održan od 8. do 10. maja 2026. godine u Beogradu, donoseći publici jedinstven umetnički koncept koji spaja koncertnu delatnost, edukaciju i neposredan dijalog između izvođača i publike. Tokom tri festivalska dana, Gvarnerijus će postati centar pijanističke umetnosti, okupljajući umetnike iz Srbije, Brazila i Švajcarske.

Prvo izdanje festivala osmišljeno je kao celodnevni umetnički ciklus u kojem su jutarnji termini rezervisani za seminare i diskusije o savremenim izazovima muzičke profesije, popodnevni za radionice, masterklasove i praktično usavršavanje mladih pijanista, dok su večernji termini namenjeni koncertima vrhunskih solista.

Autor festivala, istaknuti srpski pijanista Ivan Bašić, zajedno sa gostima – brazilskim pijanistom i dirigentom Ričardom Oktavianom Kodžimom i švajcarskim pijanistom Žeremijem Konusom – predstaviće publici koncept koji prevazilazi tradicionalni festivalski format, sa ciljem stvaranja prostora za umetničku razmenu, profesionalni razvoj i formiranje nove zajednice oko klavirske umetnosti.

Program festivala van tradicionalnih okvira

〰️

Program festivala van tradicionalnih okvira 〰️

Festival će biti otvoren u petak, 8. maja, seminarom Ivana Bašića pod nazivom Karijera u nastajanju: šta nam zapravo donose studije, a šta takmičenja?, nakon čega će uslediti Otvoreni podijum, radionica namenjena učenicima i studentima klavira koju vodi Žeremi Konus. Prvi festivalski dan biće zaokružen večernjim koncertom Ričarda Oktaviana Kodžime, koji će izvesti dela Vilja-Lobosa, Musorgskog i sopstvene kompozicije.

Drugog dana festivala, publika će imati priliku da prisustvuje razgovoru sa Žeremijem Konusom o savremenom umetničkom identitetu, kao i specifičnoj radionici dirigovanja Ričarda Kodžime, dok će centralni događaj večeri biti solistički koncert Ivana Bašića sa delima Mocarta, Vujića, Šopena, Bartoka i Lista.

Završni festivalski dan otvoriće seminar Ričarda Kodžime o profesionalnoj realnosti muzičkog života nakon studija, nakon čega će Ivan Bašić održati masterklas posvećen razvoju individualnog umetničkog izraza i pripremi mladih izvođača za savremene profesionalne izazove. Poseban segment programa predstavlja Otvoreni kafić, zamišljen kao prostor neformalne komunikacije umetnika i publike, dok će festival biti zatvoren koncertom Žeremija Konusa, koji će izvesti dela Debisija, Honegera, Betovena, Martana i Šopena.

Ulaznice za večernje koncerte, po ceni od 500 dinara, dostupne su na biletarnici Gvarnerijusa. Učenici i studenti mogu da preuzmu besplatne ulaznice uz odgovarajući dokaz o školovanju.

---

Razgovor sa autorom festivala - pijanistom Ivanom Bašićem

Ivan Bašić

Fotografija: Nebojša Babić

Kako je nastala ideja za festival Tri dana klavira i šta te je inspirisalo da osmisliš ovako intenzivan, višeslojni umetnički koncept?

Ideja je nastala iz same saradnje sa Gvarnerijusom i mog poslednjeg koncerta koji sam održao u toj sali. Iz same institucije su me pitali da li bih ponovo došao i da li imam neke ideje ili predloge pijanista iz inostranstva koji bi želeli da nastupe. Razmišljao sam i prilično brzo sam profilisao da bih preporučio Ričarda i Žeremija. Potom sam poželeo i da ja ponovo održim koncert, ali mi je bilo važno da budem prisutan u vreme kada i njih dvojica nastupaju. Tako sam, podstaknut tom idejom, osmislio festival koji bi trajao tri dana i koji bi nas sve spojio na jednom mestu.

Ono što je najduže trajalo u tom procesu bilo je osmišljavanje koncepta koji neće biti sveden samo na tri koncerta na koje bi ljudi došli i potom otišli, bez dublje veze između publike i izvođača. Budući da volim vikend festivale koji poput svojevrsnog umetničkog „cirkusa“ dođu u grad, unesu energiju i promene atmosferu, poželeo sam da stvorim nešto slično.

Tako je nastala ideja da, pored koncerata, festival obuhvati i radionice i predavanja na kojima će se razgovarati o aktuelnim pitanjima umetničkog sveta.

Festival briše granice između publike i izvođača kroz seminare, radionice, masterklasove i neformalne susrete. Koliko ti je bilo važno da klavirsku umetnost predstaviš kao otvoren i neposredan prostor dijaloga?

To mi je izuzetno važno, pre svega zato što smatram da se takvim pristupom jačaju dve ključne stvari. S jedne strane, jačaju se mladi profesionalci i sama muzička škola, jer verujem da se muzička tradicija jedne zemlje razvija kroz kontinuitet otvorenog pristupa, zasnovanog na razmeni inovacija i iskustava. Na to ne treba gledati kao na konkurenciju – naprotiv, svi smo tu da zajednički napredujemo.

S druge strane, na taj način jača i publika, koja dobija osećaj da je deo nečeg većeg. Stvara se zajednica u kojoj muzika postaje važan deo kulturnog identiteta. Upravo zato ovaj festival vidim kao potencijalni zamajac za jednu širu priču koja bi mogla da se razvija decenijama. U Hrvatskoj je, na primer, razvoj klavirske škole trajao dvadeset godina.

Program festivala obuhvata teme koje prevazilaze samo izvođaštvo – od karijernog razvoja do realnosti muzičke profesije. Da li je cilj bio da mladim umetnicima pružite i praktične smernice za profesionalni put?

Svakako, cilj jeste bio da se otvori prostor za razmišljanje.

Imam utisak, ne samo kod nas nego generalno u svetu, da tokom studija naučite kako da ovladate instrumentom i muzičkom materijom, ali ne i kako da sve to primenite u praksi nakon završetka studija.

Žeremi Konus

Fotografija: Natalija Bajović

O tome se retko govori. Smatram da nije neophodno da svi prolaze kroz isti turbulentan put, pa smo želeli da kroz ove razgovore prenesemo sopstvena iskustva.

Posebno me je dirnulo kada sam u prijavama za radionice pročitao da je nekoliko učesnika istaklo koliko im znači što ćemo govoriti upravo o razvoju karijere i realnosti života nakon studija. Mnogi se i sami suočavaju sa osećajem da scena ne postoji ili da je rezervisana samo za određene pojedince. Upravo zato postoji mnogo prostora za rad i promene.

Konkretno, festival nudi tri različita razgovora: ja ću govoriti o takmičenjima, njihovoj svrsi i načinu planiranja dugoročne strategije; Žeremi će govoriti o pronalaženju sopstvene umetničke niše nakon studija, kao i o modelima poput švajcarske institucije „collecte“; dok će Ričard govoriti o tome kako dugoročno opstati u muzici, kako se nositi sa usponima i padovima i kako ne odustati kada stvari ne idu očekivanim tokom.

Želimo da pokažemo da moderna muzička karijera nije idealizovana slika uspeha, već maraton koji zahteva pametan plan, istrajnost i stalno prilagođavanje.

Festival vidim kao potencijalni zamajac za jednu širu priču.

〰️

Festival vidim kao potencijalni zamajac za jednu širu priču. 〰️

Koliko smatraš da današnjim mladim pijanistima nedostaju upravo ovakvi formati, koji kombinuju umetnički, edukativni i profesionalni aspekt?

I nedostaju i ne nedostaju. Naša škola je i dalje veoma kvalitetna, mnogo ljudi uči klavir i sistem funkcioniše. Ipak, želeo sam da stvorim nešto što bi predstavljalo novi izazov i ponudilo drugačiji format. Inspiraciju sam pronašao u jednoj veoma kvalitetnoj letnjoj akademiji u Švajcarskoj, gde se individualni rad sa studentima kombinuje sa večernjim seminarima i razgovorima. Primetio sam da ljudi veoma pozitivno reaguju na koncept zajedničkog višednevnog iskustva, pa je i ovaj festival oblikovan u sličnom duhu.

Među gostima su umetnici međunarodnog renomea iz Brazila i Švajcarske. Po kojim kriterijumima si birao ovogodišnje učesnike i šta svaki od njih donosi festivalskom identitetu?

Pre svega, smatrao sam da su u pitanju vrhunski umetnici i muzičari. Bilo mi je važno da dovedem ljude koji imaju šta da kažu i koji su spremni da to učine otvoreno, bez idealizovanja sopstvenih biografija. Želeo sam umetnike koji će iskreno govoriti o svojim karijernim iskustvima, uključujući i izazove. Verujem da upravo takav pristup gradi poverenje kod publike i mladih umetnika.

Otvoreni podijum i besplatni profesionalni snimci za učesnike predstavljaju posebno dragocenu priliku za mlade pijaniste. Koliko je podrška novim generacijama važna u okviru festivalske misije?

Veoma je važna – u neku ruku, to i jeste suština festivala. Ukoliko mladi umetnik može da nam priđe, postavi konkretno pitanje i dobije koristan savet, onda smo postigli mnogo. Takođe mi je bilo važno da program ostane besplatan, zbog čega sam posebno zahvalan sponzorima. Imam na umu roditelje koji već ulažu ogromna sredstva u obrazovanje svoje dece – instrumente, kotizacije, putovanja i druga profesionalna usavršavanja. Profesionalni snimci koje će učesnici dobiti zamišljeni su kao konkretna praktična podrška, jer su upravo takvi materijali često neophodni za audicije i prijave na takmičenja.

Ričard Oktaviano Kodžima

Fotografija: Agnete Schlichtkrull

Jedan od zanimljivijih segmenata festivala jeste radionica dirigovanja. Šta te je podstaklo da u program uključite i ovakav interdisciplinarni pristup?

Pre svega, Ričardova specifična umetnička biografija. On je veoma rano počeo da svira klavir i violinu, a muzika je za njega od početka bila sredstvo zajedništva. Kasnije se razvio kao kompozitor, improvizator i dirigent, a danas aktivno radi sa orkestrima. Mentorišu ga Pavo Jervi, i Jap van Zveden. Zbog tog bogatog iskustva smatrali smo da bi bilo dragoceno da publici i polaznicima prenese znanja o prelasku iz pijanističke u dirigentsku perspektivu.

Tvoj koncertni nastup deo je centralnog večernjeg programa. Kako balansiraš između uloge umetničkog direktora, organizatora i izvođača?

Već sam imao iskustva u organizaciji festivala u Švajcarskoj, tako da mi organizacioni aspekt nije potpuno stran. Ipak, sada je odgovornost znatno veća. Uz ogromnu podršku Gvarnerijusa, koji je preuzeo značajan deo organizacionih poslova, uspevam da balansiram između svih uloga. Ukratko – snalazim se, ali ne spavam mnogo.

Repertoarski okvir festivala obuhvata širok spektar – od klasičnih velikana do savremenijih i autorskih dela. Da li ste odabirom programa sva trojica želeli da festival pokaže klavir kao univerzalni instrument različitih estetskih pravaca?

Ta dimenzija jeste prisutna, ali nije bila unapred strogo planirana. Od samog početka sam Ričardu i Žeremiju dao potpunu slobodu da sami osmisle svoje programe. Ispostavilo se da je rezultat upravo takva raznovrsnost, što smatram izuzetno pozitivnim.

Otvoreni kafić kao završni prostor neformalne komunikacije deluje kao osveženje u odnosu na tradicionalne festivalske formate. Koliko su ovakvi susreti važni za stvaranje nove koncertne publike?

Otvoreni kafić zamišljen je kao potpuno opušten prostor za razgovor, gde će publika i umetnici moći neformalno da komuniciraju.

Inspiraciju sam pronašao u zajedničkim okupljanjima nakon službi u katoličkim crkvama, gde svi učesnici imaju priliku za otvoren razgovor. Verujem da će upravo takav format omogućiti postavljanje pitanja i razmenu iskustava na način koji nije moguć tokom formalnih radionica.

Da li festival Tri dana klavira vidiš kao dugoročnu platformu koja bi mogla prerasti u tradicionalni međunarodni događaj?

Voleo bih da se to dogodi. Ovo prvo izdanje jeste svojevrsna test godina, ali svi smo optimistični. Nadam se da bi festival mogao da preraste u širu platformu koja bi vremenom mogla da obuhvati i druge umetničke oblasti.

Kakvu poruku želiš da prvo izdanje festivala pošalje našoj muzičkoj sceni, ali i mladim umetnicima koji tek grade svoj put?

Želim da poruka bude jasna: kada imate ideju, razvijte je do kraja i ne plašite se odbijanja.

Umetnički put podrazumeva mnogo neuspeha, ali i prilike koje dolaze onima koji istraju. Dobar umetnik se ne obeshrabruje, već nastavlja dalje. Upravo to je suština – mnogo toga može da se postigne ukoliko ste spremni da istrajete do kraja.