Northern Lights: Koncert Hora Radio-televizije Srbije
Horska dela savremenih skandinavskih kompozitora na repertoaru koncerta Hora RTS
Hor Radio-televizije Srbije priprema koncert sa delima savremenih skandinavskih kompozitora. U petak, 22. maja, od 20 časova, u Katedrali Uznesenja Blažene Djevice Marije, ovaj renomirani horski ansambl – jedini profesionalni ansambl te vrste u zemlji – pod dirigentskom palicom Hadži Jakova Milutinovića, interpretiraće dela Ola Gjeila, Tronda Kverna, Einojuhanija Rautavaare i Arva Perta.
Koncert predstavlja nastavak nastojanja Muzičke produkcije RTS-a i Hora RTS-a da istražuju i publici predstavljaju nove zvučne prostore u ostvarenjima autora čija su dela izuzetno zastupljena na svetskoj horskoj muzičkoj sceni, navodi Hadži Jakov Milutinović u razgovoru uoči koncerta.
Ulaz na koncert je besplatan.
Hadži Jakov Milutinović, dirigent
Fotografija: Muzička produkcija RTSU susret koncertu: Razgovor sa dirigentom Hadži Jakovom Milutinovićem
Program Northern Lights nosi snažan duhovni i simbolički okvir, dodatno naglašen citatom iz Jevanđelja po Jovanu. Kako je nastala ideja za ovakav programski koncept?
Kroz višegodišnju umetničku saradnju sa Horom Radio-televizije Srbije, programski koncepti, koncentrisani oko određenog muzičkog ili vanmuzičkog motiva, najčešći su izbor pri odabiru forme u domenu naše zajedničke koncertne aktivnosti.
U pomenutom kontekstu, izdvajamo koncert Pojanja i molitve, koncipiran na delima iz opusa autora pravoslavne muzike sa kraja 20. i početka 21. veka, koji unutar viševekovne estetske zakonitosti pravoslavnog predanja pronalaze sveže i savremene mogućnosti kompozitorskog izraza. Sa druge strane, program Teomitorikon- pesme Bogorodici predstavio je značajna horska dela različitih stilskih karakteristika i duhovnih tradicija, koja svoju sponu nalaze u ličnosti Presvete Bogorodice, kojom su ispirisana.
Ovoga puta, kreirajući program Northern lights, zadržavamo pomenutu formu, sa željom da publici predstavimo nove zvučne prostore u ostvarenjima autora čija su dela izuzetno zastupljena na svetskoj horskoj muzičkoj sceni, a koja na našim koncertnim podijumima još uvek nisu u većoj meri izvođena.
Kako edukaciju i emancipaciju srpske muzičke javnosti u pogledu horske muzike doživljavamo kao jednu od osnovnih delatnosti Hora RTS-a, iskreno verujemo da ćemo ovim koncertom popularizovati muziku savremenih nordijskih autora i navesti i druge horske ansamble da je izvode i neguju u većoj meri.
Naslov koncerta priziva svetlost severa, ali i metaforičku duhovnu svetlost. Šta za Vas predstavlja ovaj naslov u umetničkom i duhovnom smislu?
Naziv Northern lights, preuzet je od istoimene kompozicije Ola Gjeila, koja se nalazi na repertoaru koncerta, a kako ste i sami napomenuli, podrazumeva višeslojno semantičko i simboličko tumačenje.
Važno je pomenuti da je horska kultura severnih zemalja, kako u domenu stvaralaštva, tako i u domenu izvođaštva, izuzetno razvijena i visoko pozicionirana u kontekstu savremenih svetskih horskih tendencija. Autori pomenutog kulturnog kruga u mnogome diktiraju stilske koordinate kojima se savremeno horsko stvaralaštvo kreće, te se, u izvesnom smislu, naziv koncerta osvrće na njih kao na „svojevrsnu svetlost koja nam dolazi sa severa”.
Sa druge strane, naziv upućuje na specifičan duhovno-mistički karakter programa, koji je uslovljen onim zajedničkim za četvoricu autora: karakteristikama nasleđa podneblja sa koga potiču i onog bogotražiteljskog u njihovim umetničkim ličnostima.
Omaž Einojuhaniju Rautavaari
Koncert je zamišljen i kao omaž desetogodišnjici smrti Einojuhanija Rautavare. Šta njegov opus čini posebnim u kontekstu savremene horske literature?
Rautavara je jedan od najznačajnijih finskih kompozitora, a značaj o kome je reč mogao se naslutiti i na samim počecima njegove karijere. Još kao izuzetno mlad autor, biva prepoznat od strane Jana Sibelijusa, koji mu, uz pomoć fondacije Koussewitzky, a povodom svog 90. rođendana, dodeljuje stipendiju, presudnu za nastavak školovanja.
Ovakav simboličan „blagoslov” oca finskog nacionalnog muzičkog stila, najavio je važnu ulogu koju će Rautavara imati u pogledu formiranja tokova savremenog finskog i evropskog kompozitorskog stvaralaštva. Iako prepoznat kao izuzetno značajan i na polju simfonijskog i operskog žanra, Rautavara poseban doprinos daje na prostoru horske muzike i, uz Alfreda Šnitkea i Arva Perta, predstavlja pionira savremenog tumačenja horske fakture, proširenih izvođačkih tehnika i implementacije formi i dostignuća ranijih stilskih pravaca u savremeni muzički kontekst.
Kao što bi se, u pogledu romantičarskog izraza, za Svenoćno bdenije Sergeja Rahmanjinova moglo reći da je proširilo vidike u tretmanu mogućnosti horskog medijuma, tako se i za čitav Rautavarin opus može reći da je utabao put čitavoj novoj generacija horskih kompozitora u domenu korišćenja savremenih tehničko-interpretativnih sredstava.
Zašto ste se odlučili upravo za odabrane stavove iz Vigilia i Missa a Cappella?
Rautavarino stvaralaštvo može se podeliti u više stvaralačkih faza u kojima je autor, kako u instrumentalnoj, tako i u vokalnoj muzici, posezao za nekada čak i radikalno različitim sredstvima izraza. Kako je program Northern lightssvojevrsni omaž desetogodišnjici smrti ovog autora, težili smo zastupljenosti najznačajnijih horskih ostvarenja iz različitih perioda stvaralaštva.
Impozantno ostvarenje Vigilia, koje podrazumeva gusto muzičko tkivo zasnovano na liturgijskom tekstu pravoslavnog Bdenija na finskom jeziku, donosi izuzetno uzbudljiv spoj pravoslavne duhovnosti i akordski kompleksno konstruisane muzičke fakture.
Opozitno mističnom karakteru Bdenija, Lorka svita donosi pitoresknu muzičku ilustraciju Lorkinih stihova, obojenu ekspresionističkom prenaglašenošću i elementima španskog folklora. Uzevši u obzir da je Missa a Cappella nastala u poznoj kompozitorovoj stvaralačkoj fazi, ona na svojevrstan način sublimira tendencije prethodnih faza, stvarajući jednu vrstu postmodernističkog „pomirenja” između tradicionalnog i savremenog, ekspresivnog i meditativnog, sakralnog i profanog.
Duhovnost koja se izražava Rautavarinom muzikom, duhovnost je savremenog čoveka.
〰️
Duhovnost koja se izražava Rautavarinom muzikom, duhovnost je savremenog čoveka. 〰️
Na koji način Rautavarina muzika komunicira između mistike, tradicije i savremenog izraza?
Duhovnost koja se izražava Rautavarinom muzikom, duhovnost je savremenog čoveka koji živi u konkretnom istorijskom trenutku. Iako njegova umetnost, nedvosmisleno usmerena ka metafizičkom nadilazi vremensku dimenziju, autor u konkretnom vremenu – na sebi svojstven način – aktuelizuje pitanje duhovnosti i religioznosti kao žive materije, praktično prisutne u životu pojedinca.
Na ovaj način, on se radikalno suprotstavlja „muzejskom” odnosu prema hrišćanskoj duhovnosti kao fenomenu koji svoje mesto nalazi isključivo u davno prošlim vremenima. Rautavarina muzika oslikava svu složenost života pojedinca i društva u vremenu u kom je pisana, preslikava je na lični molitveni dijalog autora i Boga i izražava unikatnim muzičkim jezikom, ostavljajući mogućnost slušaocu da se poistoveti i uzme svojevrsno učešće u njoj.
Estetske i duhovne niti kompozitora
Program obuhvata autore poput Ole Gjeila, Arva Perta i Tronda Kverna. Koje estetske ili duhovne niti povezuju ove kompozitore unutar jedinstvene koncertne celine?
Specifičan odnos prema duhovnosti, pomenut u kontekstu Rautavarinog stvaralaštva, u izvesnoj se meri uočava i kod ostalih autora čija su dela zastupljena na repertoaru, naročito u delima estonskog kompozitora Arva Perta, izuzetno uticajnog autora, kome poslednjih godina pripada titula najizvođenijeg živog kompozitora na svetu.
Iako različitih stilskih usmerenja, Kverno, Pert i Gjeilo stvaraju na bliskom estetskom prostoru, inspirisani severom kao jednim od osnovnih motiva njihove umetnosti.
Sever kao priroda, senzibilitet, temperament, filosofija, mesto je susreta ovih autora i samim tim kontinuirana nit koja se provlači kroz čitav koncert, obezbeđujući muzičko-kontekstualnu celovitost.
Kako biste opisali odnos između minimalističke meditativnosti Pertove muzike i emotivne širine Gjeilovih kompozicija?
Koncert počinje horskim komadima Ole Gjeila, konkretno kompozicijom Ubi Caritas, zasnovane na latinskoj himni koja veliča zajedništvo i ljubav među ljudima kao vrhunski kvalitet hrišćanskog života.
Kako je horska umetnost umetnost zajedništva, ovakav tekst nameće se kao koncertni početak snažne simbolike, koji, pored kontekstualne funkcije, ima za cilj da Gjeilovim muzičkim jezikom uvede slušaoca u područje nordijske muzike na jedan prirodan i, reklo bi se, lagodan način. Njegovu muziku karakteriše korespodencija sa renesansnim, baroknim i romantičarskim stilskim tendencijama, ali i sa popularnom muzikom, što mu omogućava umetničku ekspresiju blisku savremenom slušaocu.
Sa druge strane, minimalistička i duboko introspektivna muzika Arva Perta pedstavlja svojevrsni zaključak ovog programskog koncepta, koji, posle široke palete izražajnih sredstava Kverna i Rautavare, ima za cilj dramaturški obrt i pomeranje perspektive slušaoca sa spoljašnjeg ka unutrašnjem. Iako se pomenuti autori u određenim slučajevima služe bliskim muzičkim jezikom i sličnim formama, njihove poetike se razlikuju i predstavljaju uzbudljiv primer bogatstva i raznovrsnosti savremene horske kompozitorske prakse.
Publiku ne smemo potcenjivati već pred nju moramo izlaziti uvek sa svežim programskim idejama.
〰️
Publiku ne smemo potcenjivati već pred nju moramo izlaziti uvek sa svežim programskim idejama. 〰️
Koliko je izazovno izgraditi dramaturgiju programa koji spaja različite horske jezike, a pritom zadržava jedinstvenu narativnu liniju?
Dramaturgija horskog koncerta, sastavljenog od niza horskih minijatura, svakako je jedan od najvećih izazova prilikom kreiranja programa, pogotovu ukoliko se odlučite za slična estetsko-stilska područja. Ipak, dobar balans između zajedničkih karakteristika i unikatnosti svakog autora zasebno, omogućava istovremenu celovitost i gradaciju zasnovanu na raznovrsnosti.
Hor RTS-a: Neprestano suočavanje sa programima izuzetne umetničke vrednosti
Hor RTS-a suočava se sa izuzetno zahtevnim repertoarom na više jezika i stilskih nivoa. Koji su bili najveći interpretativni izazovi tokom pripreme ovog programa?
Hor Radio-televizije Srbije, kao jedini profesionalni horski ansambl tog tipa u zemlji, kroz svoje programske sezone neprestano se suočava sa programima izuzetne umetničke vrednosti i visokih interpretativno-tehničkih zahteva. Posebni raritet ovog horskog ansambla jeste širina repertoara koja se nađe u jednoj programskoj sezoni.
Sa odgovornim odnosom prema srpskoj i svetskoj horskoj tradiciji, Hor se sa osobitim entuzijazmom okreće i prema savremenim horskim ostvarenjima, prateći trag programske politike, ustanovljene prilikom osnivanja ansambla.
Ovaj program pred Hor stavlja visoke tehničke zahteve u pogledu vokalne discipline i kondicije, ali takođe i po pitanju oblikovanja interpretacije po zakonitostima stila savremene horske muzike, koje se u mnogome razlikuju u odnosu na interpetaciju klasičnog repertoarskog kanona. Kao poseban izazov može se smatrati i specifičan raspored stajanja pevača u Katedrali, koji odstupa od konvencionalnih horskih postavki i ima za cilj maksimalan nivo iskorišćenosti akustičke prirode samog prostora.
Fotografije: Muzička produkcija RTSPrioritet nam je ajednički izraz i zajednički ton horskog ansambla.
〰️
Prioritet nam je ajednički izraz i zajednički ton horskog ansambla. 〰️
Kako pristupate oblikovanju zvuka hora kada izvodite dela različitih duhovnih i nacionalnih tradicija?
U radu sa ansamblom ovog renomea i tradicije, veliki izazov za dirigenta je naći pravu meru u pogledu prilagođavanja zvuka vokalnim karakteristikama samog stila, a sa druge strane zadržati onaj zvuk koji Hor decenijama gaji kao svoju svojevrsnu „ličnu kartu”. Ipak, možemo reći da je zajednički izraz i zajednički ton horskog ansambla ono što podrazumeva interpretacija svakog stila umetničke muzike, bez izuzetka, te je i u našem zajedničkom radu to postavljeno kao prioritet.
Puno vremena ulažemo i u ispravan način percipiranja same poetike i sadržaja koji izražavamo, svesni da bi nas samo takvo razumevanje moglo dovesti do interpretacije visokog profesionalnog nivoa i jasno profilisanog umetničkog značenja.
Fotografija: Muzička produkcija RTSDuhovnost i savremena publika
Program se snažno oslanja na sakralne tekstove i meditativnu atmosferu. Kako savremena publika danas reaguje na ovakve sadržaje?
Koncertu ovakvog senzibiliteta i izbora repertoara prethodilo je sukcesivno uvođenje dela Arva Perta u programske koncepte ostvarene u prethodnim sezonama.
S obzirom na izuzetnu rekaciju publike koju je pomenuta muzika izazvala, duboko verujemo da će i ovaj program biti prihvaćen na sličan način.
Nama kao umetnicima ostaje upozorenje i svest o tome da publiku ne smemo potcenjivati već pred nju moramo izlaziti uvek sa svežim programskim idejama i kvalitetnim izvođenjima i tumačenjima.
Cilj našeg koncerta jeste da publici ponudimo jednočasovnu alternativu i povratak suštinskim vrednostima.
〰️
Cilj našeg koncerta jeste da publici ponudimo jednočasovnu alternativu i povratak suštinskim vrednostima. 〰️
Šta biste posebno izdvojili kao trenutke koje publika ne bi trebalo da propusti tokom koncerta Northern Lights?
Složićemo se da živimo u vremenu snažnih informativnih distrakcija koje otežavaju pojedincu mogućnost ontološke komunikacije sa svojim sopstvom. Cilj našeg koncerta, koji doživljavamo kao svojevrsni umetnički akt, jeste da publici ponudimo jednočasovnu alternativu i povratak suštinskim vrednostima koje postoje u svakome od nas. Pozivamo publiku da prevaziđe trenutak i prepusti se koncertu u celosti, verujući da će, podstaknuti našom muzikom, ponovo jasnije ćuti muziku u sebi.