Najviši tonovi beogradske jeseni: Stiže peti Belgrade Piccolo Weekend
Od orkestarske senke do festivalske pozornice: Pikolo u centru pažnje
Snježana Pavićević
Foto: Nebojša BabićIdeja o pokretanju festivala proistekla je iz činjenice da postoji veoma malo takmičenja namenjenih isključivo pikolistima. Postojeća takmičenja uglavnom se održavaju u okviru većih flautističkih manifestacija ili takmičenja za duvačke instrumente, na kojima je pikolo samo jedna od kategorija, objašnjava Snježana Pavićević, flautistkinja i umetnička direktorka festivala Belgrade Piccolo Weekend.
Kako dodaje, među muzičarima je i dalje uvreženo mišljenje da je pikolo samo produžetak grupe flauta u orkestru. Ipak, tokom poslednje dve, a sada već gotovo tri decenije, interesovanje kompozitora za ovaj instrument znatno je poraslo.
Peto izdanje festivala Belgrade Piccolo Weekend biće održano od 17. do 20. septembra, okupljajući u Beogradu afirmisane umetnike, mlade flautiste, pedagoge i kompozitore posvećene pikolo flauti.
Tokom četiri festivalska dana publiku očekuju koncerti, masterklasovi i premijerna izvođenja novih kompozicija, dok će ove godine program prvi put biti proširen i međunarodnim takmičenjem za pikoliste.
Takmičarski deo festivala odvija se u dve etape. Nakon prve, onlajn runde, izabrano je desetoro takmičara iz različitih delova sveta koji će u septembru nastupiti u Beogradu. O njihovim izvođenjima odlučivaće međunarodni žiri, čiji će članovi tokom festivala nastupiti i kao koncertni umetnici i predavači na majstorskim kursevima.
Posebno mesto i u ovogodišnjem programu zauzimaju savremeno stvaralaštvo i saradnja izvođača sa kompozitorima. Publika će imati priliku da čuje više novih dela za različite sastave pikolo flauta, ali i za pikolo u kombinaciji sa drugim instrumentima. Neke od tih kompozicija biće premijerno izvedene upravo na festivalu, čime Belgrade Piccolo Weekend nastavlja da podstiče nastanak savremenog repertoara za instrument koji se i dalje najčešće vezuje za njegovu ulogu u orkestru.
Pokrenut kao događaj koji će pikolo predstaviti kao samostalan i izražajan solistički instrument, Belgrade Piccolo Weekend izrastao je u mesto susreta umetnika različitih generacija i muzičkih sredina.
O ovogodišnjem programu, pokretanju takmičenja, saradnji sa kompozitorima i razvoju festivala govorile su umetnička direktorka festivala Snježana Pavićević i dve mlade organizatorke i učesnice njegovog petog izdanja Aleksandra Tolić i Biljana Beara.
Snježana Pavićević: Belgrade Piccolo Weekend je festival koji promoviše pikolo, ali podstiče i savremeno stvaralaštvo
Ove godine paralelno se odvijaju dva segmenta festivala – takmičarski i koncertni. Prvi krug preslušavanja takmičara je završen, dok će drugi biti održan u septembru. Kako je nastala ideja o pokretanju takmičenja?
Ideja je nastala zbog toga što ima veoma malo takmičenja za pikoliste. Ono što je do sada postojalo uglavnom je bilo u sklopu nekih većih flautističkih takmičenja ili takmičenja za duvače, gde je pikolo samo jedna od kategorija. Pravo pikolo takmičenje za sada postoji u Americi. Održava se bijenalno, svake druge godine, u sklopu njihove nacionalne konvencije, koja se svakog avgusta održava u drugom gradu.
Postoji još jedno takmičenje u Čikagu – Kujala, nazvano po Alfredu Kujali, pikolisti koji je tamo, u neku ruku, bio pionir u pokretanju te pikolo priče i izdvajanju pikola kao solističkog instrumenta.
U Evropi postoji kategorija za pikolo na takmičenju Severino Gazzelloni, a mislim da postoji i na Adams festivalu u Holandiji. Ali, kažem, pikolo je tu samo deo neke šire priče. Onda sam prosto poželela da pokušamo da napravimo takmičenje koje bi bilo namenjeno samo pikolistima. Vrlo je zgodno spojiti ga sa Pikolo vikendom, pošto je to ionako događaj koji okuplja pikoliste.
Tako smo pokrenuli takmičenje i raspisali prijave. Odlučili smo da prva runda bude onlajn, zato što nismo znali koliki će odziv biti. Kod nas, naravno, postoji i problem sa prostorom i organizacijom većeg broja ljudi, pogotovo kada se događaj održava prvi put. Zato smo prvu rundu organizovali onlajn, tako da broj prijavljenih takmičara ne bude ograničen, a da za drugu rundu napravimo izbor.
Odziv je bio prilično veliki za prvi put. Za prvu rundu prijavilo se skoro 30 takmičara, i to iz svih delova sveta, od Meksika do Japana. Prema glasovima žirija, pozvano je prvih desetoro takmičara. Svi su se odazvali i u septembru dolaze na naše takmičenje.
Takmičari su se prijavljivali iz celog sveta – iz Meksika, Evrope, Amerike, Japana, Holandije, Izraela i Rusije. Bio je to zaista veliki raspon učesnika iz gotovo celog sveta; jedino nije bilo takmičara iz Australije.
Detaljnije o festivalu na: Belgrade Piccolo Weekend
Ako bih vas pitao po čemu je pikolo flauta toliko posebna da zaslužuje sopstveni festival, šta biste mi rekli?
Još uvek je među većinom muzičara nekako uvreženo mišljenje da je pikolo samo produžetak grupe flauta u orkestru. Međutim, kada sam pre više od dvadeset godina počela da istražujem, jer mi je dosadilo što smo imali samo Vivaldijev koncert za pikolo, nije bilo mnogo repertoara za taj instrument. Kada kažete pikolo, to je značilo ili orkestar ili taj koncert.
Međutim, u poslednjih dvadeset, a sada već skoro i trideset godina, nekako se pojavilo interesovanje kompozitora za taj instrument. Danas već postoji veoma mnogo repertoara: solističkog, u smislu koncerata sa orkestrom, kamernog repertoara, kompozicija za pikolo i klavir, kao i za pikolo solo. Zaista ga ima mnogo. Mahom su to američki autori, jer je kod njih to, valjda, prvo krenulo, ali sada već ima dosta i evropskih kompozitora koji pišu za pikolo.
Sve to, naravno, polazi od inicijative samih izvođača. Tako sam i ja poželela da malo pokrenemo i naše kompozitore.
Festival koji je motivisao i kompozitore
〰️
Festival koji je motivisao i kompozitore 〰️
Kakvo je stanje kod naših kompozitora po tom pitanju?
Kod nas je stanje odlično. Ne znam nijednog kompozitora koji je rekao da ga to ne zanima. Pikolo jeste deo grupe flauta, ali je ipak nešto novo što treba proučiti. Oni sve to uče na studijama kompozicije, ali praksa je nešto drugo.
Praktično, sva nova dela koja su nastala nisu rezultat samo njihove kompozitorske aktivnosti, već su uglavnom plod saradnje. Zbog toga se i ja osećam kao deo stvaralačkog procesa zajedno sa njima. Postoji mnogo stvari koje oni, recimo, ne mogu da pronađu u knjigama. Na pikolu je to drugačije i malo teže nego na flauti. Nisu baš sve pozicije u skali i svi tonovi pogodni. Neki tonovi se veoma teško odazivaju, neki su gotovo nemogući, a neki vrlo jednostavni. Na to im skrećem pažnju. Kada su u pitanju proširene tehnike, to je još uvek, da kažem, nedovoljno istraženo područje.
Prošle godine sam brojala i bilo je možda oko 15 kompozicija koje su već nastale za pikolo. Ove godine ih ima još dosta. Kada se sve sabere, možda postoji više od 20 kompozicija nastalih za pikolo na moju inicijativu i za sam festival – za solo pikolo, pikolo sa klavirom, duo, trio, a sada i kvintet. Zvrk Ivana Brkljačića je, inače, prva kompozicija koja je ikada napisana za pikolo u Srbiji. Prošle godine nas je Ivan obradovao i prvim koncertom za pikolo, Snow, koji je meni posvećen.
Članovi žirija su renomirani flautisti iz različitih krajeva sveta: Elena Mitrofanova iz Rusije, Erika Pil iz Sjedinjenih Američkih Država, Piter Verhojen i vi. Da li ćemo u septembru imati priliku da nekoga od ovih umetnika čujemo i vidimo u Beogradu?
Osim što su članovi žirija, svi troje će održati masterklasove za polaznike i učesnike celog Pikolo vikenda. Takođe ćemo imati dva recitala na kojima će i oni nastupati. Jedan će biti sa klavirom i svako od njih će izvesti repertoar po sopstvenom izboru. Tu uvek bude i neka svetska premijera. Evo, Piter Verhojen će svirati kompoziciju koja će za nekoliko dana biti premijerno izvedena na američkoj konvenciji, pa će njeno drugo izvođenje biti kod nas. Tu su uvek i neki novi aranžmani, jer je mnogo flautističkog repertoara pogodno i za pikolo.
Članovi žirija takmičenja
Dakle, imaće recital na kojem će svako izvesti oko dvadeset minuta programa po sopstvenom izboru, a imaćemo i kamerni koncert. Prošle godine imali smo sreću da nastupimo sa orkestrom, dok ćemo ove godine imati kamernu varijantu sa gudačima, u formi kvarteta. Na programu će biti četiri kompozicije u kojima se pikolo izvodi sa troje gudača.
Uglavnom su to već napisana ostvarenja. Imamo jednu Skarlatijevu sonatu u obliku kvarteta, Hajdnov flautistički kvartet, kao i veoma poznati Mocartov flautistički kvartet. Istražujući repertoar, sasvim slučajno sam naišla i na jedan kvartet nemačkog kompozitora Volkmara Andrea. Po stilu bih ga svrstala u pozni klasicizam ili rani romantizam.
Interesovanje za pikolo flautu je sve veće i veće.
〰️
Interesovanje za pikolo flautu je sve veće i veće. 〰️
Pravimo retrospektivu prethodnih festivala, a sada je pred nama i peto izdanje. Nije to veliki jubilej, ali svakako postoji promena koja se može osetiti. Šta ste tokom ovih pet godina, u odnosu na sam početak, primetili u odnosu publike, kompozitora i mladih flautista prema pikolo flauti?
Pre svega, poraslo je interesovanje publike. Ono što sam primetila jeste da već postoji stalna publika koja nije isključivo stručna. Postoje ljudi za koje primećujem da redovno dolaze i rado posećuju koncerte, a znam da nisu muzičari.
Veće je i interesovanje kritičara, a mislim da je to verovatno i zahvaljujući društvenim mrežama. Povećalo se čak i interesovanje inostranih umetnika i stručnjaka za pikolo da dođu kod nas. Sada se sami javljaju i izražavaju želju da budu deo festivala.
Interesovanje kompozitora potpuno se promenilo. U početku sam išla od jednog do drugog i pitala ih da li bi želeli nešto da komponuju, a sada više nije tako. Sami se javljaju sa delima koja su stvorili.
Podršku za Piccolo Weekend dobila sam i od bivšeg direktora Beogradske filharmonije Ivana Tasovca.
〰️
Podršku za Piccolo Weekend dobila sam i od bivšeg direktora Beogradske filharmonije Ivana Tasovca. 〰️
Pričali ste mi na početku o tome koliko su retka zasebna takmičenja za pikolo flautu. Međutim, koliko u svetu postoji festivala posvećenih pikolo flauti?
Recimo, u Evropi je jedan od najstarijih International Piccolo Festival, koji je pokrenut u Italiji, a osnovao ga je moj profesor Nikola Macanti. Oni su se sada, iz nekih praktičnih razloga, preselili u Nemačku i sarađuju sa jednom akademijom. Zatim imamo Nordic Piccolo Festival, koji je takođe nastao sa željom da okuplja učesnike iz svog regiona. Održava se u Danskoj, bijenalno, svake druge godine. Prošle godine je u Belgiji održano pilot-izdanje. Upravo je kolega Piter Verhojen pokrenuo jedan pikolo vikend u Brižu. U Evropi, da kažem, već imamo četiri festivala. Jedan postoji i u Rusiji, u Moskvi. Uglavnom su to festivali lokalnog karaktera.
Moram da primetim i da mi se veoma dopada i vrlo efektno zvuči taj koncept Piccolo Weekend. To ostavlja utisak događaja zbog kojeg nećete nedeljama odlaziti na koncerte i pratiti veoma različite programe, od kamerne do simfonijske muzike. Da li je jedan vikend dovoljan za festival ovakvog karaktera, posvećen tako posebnom instrumentu?
Za sada mislim da jeste. Ipak smo mi mala sredina. Mislim da je to sasvim dobra doza pikolo flaute na godišnjem nivou, mada mnogo toga radimo i mimo samog festivala. Festival je počeo kao Piccolo Weekend zato što sam sa tom idejom otišla kod našeg pokojnog direktora Ivana Tasovca. Želela sam da dobijem jedan vikend, znajući da vikendom Filharmonija ne radi, a on je rekao da mu je ideja zanimljiva. Bio je vizionar i uvek otvoren za nove ideje. Rekao je: „Naravno, ali molim te, nemoj da ga zoveš festivalom. Neka bude Piccolo Weekend, neka se ljudi zaintrigiraju.“ Hvala mu na tome. Naziv Piccolo Weekend je ostao i ostaće i dalje.
Snježana Pavićević, Aleksandra Tolić i Biljana Beara
Foto: Privatna arhivaAleksandra Tolić i Biljana Beara: Učestvovanjem na festivalu Belgrade PiccoloWeekend perspektiva nam se potpuno promenila
Kao mlade flautistkinje koje učestvuju i u organizaciji i u umetničkom delu, kako doživljavate festival iz te dvostruke uloge?
Pošto smo na prethodnim izdanjima festivala bile samo učesnice festivala, ove godine se perspektiva potpuno promenila, jer vidimo koliko truda ide u organizaciju takvog festivala. Naročito što se ove godine dodalo i takmičenje. Neophodno je mnogo posvećenosti. Pored toga što moramo da vežbamo i za koncerte i za majstorske kurseve, a imajući u vidu da to nije isti program za oboje, moramo da budemo mnogo više organizovane. Tako da se sada raspored vremena menja, šta raditi, kako se posvetiti kom delu festivala.
Ono što nam je potpuno novo ove godine jeste da ćemo, po ugledu na Snježu, po prvi put učestvovati u premijeri dela naših kompozitora.
Imale smo saradnju s njima da ih kontaktiramo, da tražimo kompoziciju, da pregovaramo, da im damo neke smernice, šta sve može i kako sve funkcioniše na pikolo flauti. Do sada smo svirali više klasičnog repertoara za pikolo i učile zanat.
Hoćete li da mi kažete nešto više o toj viziji? Čije će kompozicije publika moći da čuje i šta ste zapravo u procesu nastanka kompozicija kompozitorima savetovale?
Naša prijateljica Mila Janjić, sa kojom smo svirale kamernu muziku, takođe je studentkinja kompozicije. Napisala je delo Varijacije na poznatu temu, prvobitno predviđeno za dve flaute, koje je kasnije preradila za dve pikolo flaute jer je slušala mene i Aleksandru dok smo svirale sa njom. Nećemo otkriti koja je to poznata tema – neka ostane tajna.
Nikoleta Radulović, studentkinja doktorskih studija kompozicije, napisala je delo za kvintet pikolo flauta, liru i ženski glas. To je zanimljivo jer će sama kompozitorka svirati liru i pevati uz našu pratnju. Kompozicija se zove I Sea Mother. Marija Jovanović je kompozitorka iz Srbije koja trenutno studira klavir u Sloveniji. Napisala je komad za pikolo flautu i klavir pod nazivom Upitnik. To je veoma zanimljiv komad sa mnogo efekata.
Izvešćemo i delo Gareta Meklernana, napisano za tri pikolo flaute i iPhone. Biće to veoma zanimljiva muzičko-scenska predstava. Meklernan je, inače, naš kolega flautista iz Irske, koji često pravi aranžmane i komponuje sopstvena dela.
Izvešćemo i dela Andreje Andrića, koji je napisao komad Ride za gitaru i pikolo flautu, kao i Faruka Mehića, koji je napisao Scherzino a la Bosniaca. Ivana Govorčin napisala je Fairy Fall, obavezno delo za festival, odnosno za drugi krug takmičenja. Stanko Simić napisao je komad pod nazivom Putnička svirka. Sva ta dela izvešćemo 17. septembra.
Moramo da priznamo da su nas svi pitali za smernice u vezi sa tim šta je sve izvodljivo, kao i šta je zahtevnije odsvirati na pikolu nego na flauti. Svi poznaju flautu i često je slušaju, ali to nije slučaj sa pikolom.
Šta za vas predstavlja prilika da tokom festivala radite sa renomiranim umetnicima i koliko ovakvo iskustvo može da utiče na vaš dalji umetnički razvoj?
Pre svega, rad sa umetnicima iz različitih delova sveta – iz Evrope i Amerike – pruža nam drugačiju perspektivu. Svaka od tih perspektiva donosi nešto više. Za naš lični izraz to znači veću paletu izbora pri oblikovanju konačne interpretacije.
Takođe je veoma zabavno razgovarati sa tim umetnicima, na neki način filozofirati i izražavati sopstveno mišljenje, koje se može kositi sa njihovim ili se sa njim preplitati. Uvek je zanimljivo čuti priče iz njihovih života – šta ih je dovelo na taj put i šta su naučili tokom karijere.
Detaljnije o festivalu na: Belgrade Piccolo Weekend.
Važno je u ovom trenutku skrenuti pažnju na jednu činjenicu. Svi smo čuli da postoje nemačka, francuska ili američka škola flaute. Kada je u pitanju pikolo flauta, takve škole nemamo. Umetnici nisu imali priliku da se dodatno školuju za pikolo. Svi smo ga upoznavali i usavršavali sviranje radeći samostalno.Zbog toga svako od nas ima individualan pristup pedagogiji, zasnovan na sopstvenom iskustvu. Zato se radujemo kada se sretnemo i razmenimo mišljenja.
Cela poenta ove pikolo priče jeste da se u našem okruženju probudi svest o tome koliko je današnjim flautistima potrebna podrška, koja još nije sistemski rešena.
Šta biste volele da publika, a posebno mladi muzičari, prepoznaju i ponesu sa ovogodišnjeg Beogradskog pikolo vikend festivala?
Pre svega da se zainteresuju više za pikolo. Mnogi sviraju dobru flautu, ali pikolo je posebna stvar i ne sviraju je tako često. Postoji mnogo zanimljivih kompozicija i puno mogućnosti za flautiste da se preko ovog instrumenta izraze.