Pijanistkinja Maja Rajković i pisac Slava Vlasov se ponovo udružuju i predstavljaju novo viđenje Vagnerovog i Listovog odnosa
Šta povezuje Vagnerove intimne klavirske minijature, Listove virtuozne transkripcije operskih odlomaka i dela koja nagoveštavaju sasvim novi harmonski svet? Odgovore donosi koncert Vagner i List: Muzički dijalog, osmišljen kao muzičko-narativno veče: klavirski resital Maje Rajković pratiće priča koju je napisao pisac i zaljubljenik u Vagnerovu muziku Slava Vlasov, koji će na početku koncerta govoriti o životima i stvaralačkim putevima dvojice kompozitora.
Koncert će biti održan u utorak, 10. novembra 2026. u 20h u Foajeu Kolarčeve zadužbine. Ulaz na koncert je slobodan.
Maja, kako ste osmislili program – šta želite da publika otkrije o Listu i Vagneru na ovom koncertu?
-Program sam osmislila tako da prikažem i jednog i drugog. Biće izvedena neka retko izvođena dela, naročito kod nas, kao što su Vagnerova dela pisana za klavir. Tu su i Listove kompozicije u kojima je on pod velikim uticajem Vagnerove muzike i koje, kroz taj novi harmonski svet, otvaraju puteve za novu muziku i harmoniju. Na kraju su tri veoma poznate kompozicije Franca Lista, njegovi hitovi iz standardnog pijanističkog opusa. Trudila sam se da spojim dela koja su retko ili gotovo nikada izvođena u Srbiji sa najpoznatijim numerama iz njihovog opusa.
Na programu su tri Vagnerove klavirske minijature – Notenbrief, Albumblatt i Schmachtend. Nastale su u različitim okolnostima, kao privatne posvete, a ne kao dela namenjena koncertnoj publici. U njima se čuje drugačiji, ličniji Vagner: muzika upućena bliskim osobama, u kojoj se već mogu naslutiti zvuci Tristana i Izolde.
Slava, šta nam ove minijature otkrivaju o Vagneru?
-Vagner je veoma malo komponovao za klavir, a ove kratke kompozicije ne mogu se porediti sa Listovim virtuoznim delima. Ali njihova vrednost je i u tome što nam pokazuju kako je Vagner želeo da ga vide ljudi koji su mu bili bliski – a ne široka publika.
Notenbrief (Muzičko pismo), sa podnaslovom Nesanica, posvećen je Matildi Vezendonk, dok je Albumblatt bio poklon grofici Meternih, koja je pomagala u predstavljanju opere Tanhojzer u Francuskoj. Kompozicija Schmachtend nastala je u vreme rada na Tristanu i Izoldi, a Vagner ju je mnogo kasnije posvetio svojoj supruzi Kozimi.
Pisac Slava Vlasov objašnjava da su List i Vagner bili povezani muzikom, prijateljstvom i porodicom. List je dirigovao Vagnerovim operama, javno promovisao njegovu muziku i pravio klavirske transkripcije njegovih operskih odlomaka. Kasnije se njegova ćerka Kozima udala za Vagnera.
Pročitaj još: Slava Vlasov o Vagneru i Listu
Njihov odnos nije bio pravolinijski: prolazio je kroz umetničku saradnju, uzajamno divljenje, udaljavanje i ponovno zbližavanje.
U kom trenutku Listove transkripcije postaju naročito važne za ovu priču?
-Možda su najbolji primeri umetničkog i ljudskog odnosa između njih upravo Listove klavirske transkripcije Vagnerove muzike. U ovom programu tri transkripcije predstavljaju važne prekretnice u njihovom odnosu.
Listova obrada pesme O du mein holder Abendstern iz Tanhojzera podseća na njegovu podršku operi nakon drezdenske premijere. U transkripciji je ostavio i lakše i zahtevnije mogućnosti izvođenja, želeći da Vagnerova muzika dopre do što šireg kruga izvođača i slušalaca. Lohengrins Verweis an Elsa svedoči o poverenju koje je Vagner imao u Lista, dok Isoldes Liebestod (Izoldina ljubavna smrt) vodi do vrhunca njihove umetničke saradnje.
Program obuhvata i Vagnerov Waldweben (Žuborenje šume) u klavirskoj obradi belgijskog kompozitora Luja Brasena. Njegova virtuoznost podseća na Listove transcedentalne etide, a sam naslov priziva Listovo delo Waldesrauschen (Šum šume). Veza je simbolična: Zigfrid, opera iz Vagnerovog Prstena Nibelunga, prati godine u kojima su List i Vagner razgovarali o radu, muzici i životu – a ime Zigfrid nosio je i njihov zajednički potomak.
Maja, kako ste povezali Vagnerovog Tristana sa kasnim Listovim delima?
-Listova kasna dela, baš kao i Vagnerov Tristan, pomeraju granice tonaliteta kroz hromatiku, nerešene disonance i odlaganje razrešenja. Zato se Vagner i kasni List često posmatraju kao dva paralelna puta ka muzičkom modernizmu.
Na programu su tri Listova kasna dela: Nuages gris (Sivi oblaci), Schlaflos! Frage und Antwort (Nesanica! Pitanje i odgovor) i Bagatelle sans tonalité (Bagatela bez tonaliteta). U njima se tradicionalni tonalni oslonci gube ili izmiču, a muzika traži nov jezik. Zanimljivo je da Vagner, iako je Lista mnogo cenio, nije prihvatao njegova poslednja dela. Koncert tako otvara i pitanje: kako zvuči Listova Nesanica iz 1883. u poređenju s Vagnerovom Nesanicom iz 1856?
Koncert se održava u foajeu Kolarčeve zadužbine. Zašto je izabran baš taj prostor?
-Foaje pruža intimniji, gotovo porodični karakter – publika je tik uz izvođača. Pošto su Vagner i List bili povezani i porodično, Slava i ja smo želeli da izaberemo prostor koji će tu bliskost preneti i na publiku.
Posle kasnih i eksperimentalnih dela, program se okreće Listovoj muzici iz ranijih stvaralačkih perioda: Consolation, Liebestraum (Ljubavni san) i Transcendentalna etida br. 10 – Appassionata. I njih povezuje ljubav – tema koja prati i istoriju prijateljstva Lista i Vagnera, kao i muziku njihovih najplodnijih godina.
Slava Vlasov dodaje da je dva dana pred Vagnerovu smrt, Kozima zabeležila da je Lista nazvao čovekom veličine. Kada je List umro, u njegovom novčaniku pronađena je cedulja: Neka prošlost ostane netaknuta. Rihard Vagner počiva u ljusci svoje besmrtnosti.
Vagner i List: Muzički dijalog spaja muziku, životnu priču i intimni prostor. Publika će moći da čuje kako su se putevi dvojice kompozitora ukrštali – i da sama proceni šta se događa kada se njihove muzike sretnu za klavirom.