Monumentale Balcanico: Muzika za violinu i klavir Josipa Slavenskog u Legatu Slavenski

Violinistkinja Sofija Krsteska-Klebel i pijanista Milan Popović koncertom obeležavaju 130 godina od rođenja kompozitora

U četvrtak, 19. februara od 19 časova u Legatu Josipa Slavenskog, biće održan koncert Monumentale Balcanico, a na repertoaru će biti dela Josipa Slavenskog.

Ovim koncertom violinistkinja Sofija Krsteska-Klebel i pijanista Milan Popović obeležavaju 130 godina od rođenja kompozitora.

U saopštenju pred koncert umetnici su naglasili da koncert treba da podseti na prvog srpskog kompozitora čija je muzika visoko vrednovana i prihvaćena u evropskoj muzičko-izvođačkoj praksi.

Zajedno sa ovim jubilejem, umetnici ističu da je od posebnog značaja i obeležavanje stogodišnjice autorovog umetničkog etabliranja na domaćoj i međunarodnoj sceni.

Oni podsećaju na nekoliko važnih godina u njegovom životu: 1924. godine se Slavenski nastanio u Beogradu i komponovao svoju prvu muziku za violinu i klavir, 1925. godine je potpisao ugovor sa izdavačkom kućom B. Schott’s Söhne, a 1926. godine su prvi put publikovana njegova dela (među kojima je Sonata za klavir op. 4).

U nastavku saopštenja umetnici naglašavaju da je Slavenski kombinacijom različitih folklornih uticaja (folklor rodnog kraja, balkanskih zemalja) i ideje panslavizma među prvim kompozitorima svog vremena postavio okvire etno-žanra. Neki od osnovnih elemenata kompozicionih postupaka Slavenskog (atonalnost, politonalnost, remodeliranje tradicionalnih muzičkih predložaka, improvizacijska estetika), dolaze do punog izražaja u njegovim delima za violinu i klavir.

U tom ambijentu je i osmišljen program koncerta kog čine Sonata za klavir op. 4, Narodna svita za violinu i klavir, Narodne igre Rusina za violinu i klavir i Slavenska sonata za isti sastav.

Razgovor sa umetnicima

〰️

Razgovor sa umetnicima 〰️

Sofija i Milan u Legatu Josipa Slavenskog

U danima poslednjih priprema za koncert u Legatu Slavenski, koji je poslednjih godina ponovo postao važno mesto realizacije koncerata kamerne muzike, vođen je razgovor sa dvoje umetnika, Sofijom i Milanom, kako bi otkrili pojedine slojeve i ideje koje stoje iza samog programa.

Milan Popović je čembalista i pijanista, vanredni profesor Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Dobitnik je mnogih nagrada laureata, kao i nagrada raznim kategorijama na brojnim pijanistčkim takmičenjima domaćeg i međunarodnog karaktera.

Sofija Krsteska-Klebel je violinistkinja i violistkinja, koncertno aktivna širom Evrope, Azije i Južne Amerike kao član renomiranih kamernih sastava, posebno u području istorijskih informisanog izvođaštva.

Repertoar koncerta

“Program smo osmislili tako da obuhvati značajne jubileje – godišnjicu života i rada Josipa Slavenskog, kao i stogodišnjicu štampanog objavljivanja njegovih dela za klavir i violinu. Na taj način koncert dobija i komemorativnu i umetničku dimenziju, povezujući istorijski trenutak sa savremenim izvođačkim čitanjem.”

Monumentale Balcanico – monumentalnost Slavenskog

“Naziv koncerta preuzeli smo iz karakterne oznake Monumentale Balcanico iz jedne od sonata Slavenskog. Ova formulacija simbolično oslikava njegov umetnički profil. Slavenski je bio izraziti slavenofil, a u njegovom vremenu vladalo je snažno interesovanje i oduševljenje balkanskim prostorom kao kulturnim i duhovnim izvorom. U tom smislu, naslov koncerta upućuje ne samo na monumentalnost njegovog opusa, već i na ideju zajedništva i potencijala naroda ovog prostora, u koju je kompozitor duboko verovao.”

Balkanski Bartok

“Slavenskog bismo mogli opisati kao balkanskog Bartoka, pre svega zbog načina na koji je crpeo inspiraciju iz folklornog nasleđa i oblikovao ga u savremeni kompozitorski izraz. Čini nam se da je njegovo interesovanje bilo naročito usmereno ka severnom Balkanu, dok je južni deo tog prostora manje zastupljen u njegovom opusu. Razlozi za to mogu se tražiti kako u njegovim estetskim opredeljenjima, tako i u širem kulturno-političkom kontekstu vremena, uključujući i njegovu težnju ka povezivanju sa srednjoevropskim, habzburškim kulturnim krugom.”

Specifičnosti tretiranja instrumenata

Kada je reč o violini, Sofija zaključuje da je teško sa sigurnošću utvrditi šta je u notnom tekstu izvorno od Slavenskog – u pogledu štrihova, tempa i karaktera – a šta je eventualna intervencija izdavača.

Umetnici ističu da su se detaljno informisali i proučavali izvore, ali da bi kontinuirano izvođenje njegovog repertoara dodatno pomoglo u razotkrivanju tih interpretativnih nijansi.

Pijanista Milan Popović kaže da je posebno zanimljivo da je u dve sonate koje izvode klavir tretiran izrazito bogato i zvučno raskošno. To se može dovesti u vezu sa Josipovim ranim iskustvima sviranja orgulja u crkvama. Moguće je pretpostaviti da je arhetipski, orguljski zvuk ostao trajno prisutan u njegovoj zvučnoj imaginaciji, te da je kasnije prenet i na klavirski slog. Ovu pretpostavku dodatno potkrepljuje činjenica da je jednu sonatu posvetio violini i orguljama. Zbog toga klavir u tim delima ima gotovo monumentalni, orkestarski karakter.

U drugim kompozicijama sa repertoara, međutim, oba instrumenta tretirana su svedenije, prozračno i često monofono, u skladu sa pevačkim stilom koji dominira. Deonica violine naročito je oblikovana u duhu pevane melodije.

Negovanje srpske tradicije

Za Sofiju i Milana, rad na ovom programu predstavlja i svojevrsno promišljanje o odnosu prema domaćoj muzičkoj tradiciji. Prvi zajednički nastup posvećen srpskoj muzici otkrio im je bogat i kvalitetan repertoar, ali i pitanje dugoročnog umetničkog usmerenja. Ipak, ističu da se osećaju posebno blisko i prirodno kada izvode muziku koja im je kulturno bliska, što ovom koncertu daje dodatnu autentičnost.