Kontrabasista Strahinja Mitrović: Privilegija je nastupiti na otvaranju BEMUS-a, osećam duboku zahvalnost
Kontrabasista Strahinja Mitrović, maestro Karlo Ponti i Beogradska filharmonija otvaraju 57. BEMUS
Foto: Melisandé LochakPrepoznat kao jedno od novih imena klasične muzike, kontrabasista Strahinja Mitrović je uvršten među „30 zvezda u usponu mlađih od 30 godina“ (30 Under 30 Rising Stars) po izboru Classic FM-a, a časopis 10 Men Magazine (broj 61) predstavio ga je kao „Sledeću veliku stvar“ u svetu klasične muzike.
U utorak, 16. oktobra Strahinja Mitrović će zajedno sa dirigentom Karlom Pontijem i Beogradskom filharmonijom otvoriti ovogodišnje, 57. Beogradske muzičke svečanosti. Na programu će biti Simfonijski kapričo Đakoma Pučinija i dva dela Nina Rote Divertimento končertante – koncert za kontrabas i simfonijski orkestar i Svita iz baleta La strada.
Mladi umetnik i veliki uspesi
Strahinja je 2024. godine osvojio prestižnu Zlatnu medalju Guildhall School of Music and Drama. U finalu je nastupio kao solista uz Simfonijski orkestar Guildhall škole pod dirigentskom palicom Džonatana Blohama, postavši prvi kontrabasista koji je dobio ovu nagradu od njenog osnivanja 1915. godine. Među prethodnim dobitnicima su Vilijam Primouz (1922), Žaklin di Pre (1960) i ser Brin Terfel (1989).
“Zvezda u usponu koja spaja tradiciju i inovaciju u klasičnoj muzici.”
Godine 2025. osvojio Prince’s Prize, nagradu koju dodeljuje The Musicians’ Company, nakon zapaženog nastupa u finalu uz nagrađivanu pijanistkinju Kloi Dumulen. Iste godine dobio je i Bartel nagradu Fondacije Concordia, koja se dodeljuje umetnicima izuzetnog talenta, umetničkog integriteta i posvećenosti smislenom muzičkom izrazu na međunarodnoj sceni.
Tokom svoje karijere Strahinja je nastupao u 13 zemalja na čuvenim koncertnim scenama kao što su Berlinska filharmonija, Barbikan dvorana u Londonu, Filharmonija u Parizu i Kraljičina dvorana Elizabete u Briselu. Sarađivao je sa dirigentima kao što su Đanandrea Nozeda, Andraš Keler, Roberto Gonsales-Monhas, Kristijan Jervi i Bendžamin Hemhouts.
Strahinja Mitrović trenutno završava postdiplomske studije na Guildhall školi kod renomirane violončelistkinje Luiz Hopkins.
Razgovor sa Strahinjom Mitrovićem
U ekskluzivnom razgovoru pred svečano otvaranje 57. BEMUS-a Strahinja govori o svom instrumentu, programu koji će izvesti i uzbuđenju koje oseća pred nastup sa Beogradskom filharmonijom i maestrom Karlom Pontijem.
Strahinja i instrument
〰️
Strahinja i instrument 〰️
Foto: Joshua TarnKontrabas se retko pojavljuje u ulozi solističkog instrumenta. Kako biste publici predstavili svoj instrument i njegove solističke mogućnosti?
Kontrabas je instrument ogromne izražajne dubine i u zvuku i u karakteru. Iako se tradicionalno vezuje za osnovu orkestra, on ima bogat spektar boja i emocija koji često ostane neotkriven. U solističkom kontekstu, kontrabas pokazuje koliko može biti suptilan, virtuozan i vokalan, sposoban da ispriča priču jednako snažno kao i svaki drugi instrument.
Ako uzmemo u obzir činjenicu da ste prvi kontrabasista u istoriji koji je osvojio prestižnu Zlatnu medalju Guildhall School of Music and Drama, kako gledate na promenu percepcije Vašeg instrumenta? Da li je u svetu ta promena već uveliko prisutna, ili je u povoju?
Mislim da je percepcija kontrabasa u velikoj meri u procesu promene. Sve više kompozitora, solista i pedagoga širom sveta prepoznaje kontrabas kao punopravan solistički instrument. Osvojiti Zlatnu medalju u Guildhallu nije bio samo lični uspeh, već i simbol da se granice pomeraju, da kontrabas više nije „u senci“, već instrument sa sopstvenim glasom i identitetom.
Kako je kontrabas došao u Vaš život i kako ste odlučili da njega svirate?
Kontrabas je u moj život ušao gotovo slučajno, ali je vrlo brzo postao moja strast. Počeo sam da sviram u muzičkoj školi u Beogradu, i sećam se da me je odmah privukla njegova dubina i toplina zvuka. Taj odnos se s vremenom produbio. Shvatio sam da kroz kontrabas mogu da izrazim emocije i misli na način koji nijedan drugi instrument ne dopušta.
Duh italijanske melodike
〰️
Duh italijanske melodike 〰️
Na svečanom otvaranju BEMUS-a izvešćete Divertimento concertante za kontrabas i gudače Nina Rote. Šta je ono što ovo delo čini posebnim i kako ga publika može doživeti?
Rota je u ovom delu stvorio savršen spoj lirike, virtuoznosti i filmskog šarma koji ga čini jedinstvenim.
Divertimento concertante nosi duh italijanske melodike, ali i duboku introspektivnost. Publika će, nadam se, moći da oseti i humor i tugu, i energiju i poeziju; sve ono što čini Rotu tako prepoznatljivim.
Koliko je zahtevno za kontrabasistu da izvodi ovakvo virtuzno delo, i šta je za Vas najveći izazov u interpretaciji?
Ovo delo je izuzetno zahtevno, jer spaja tehničku virtuoznost sa izražajnom delikatnošću. Najveći izazov za mene je da održim prirodnost i muzičnost u trenucima kada je tehnička zahtevnost na vrhuncu, da publika ne čuje napor, već muziku koja slobodno diše.
Saradnja sa dirigentom Karlom Pontijem i Beogradskom filharmonijom svakako nosi poseban značaj. Šta Vam znači nastup u ovom ansamblu i pred beogradskom publikom?
Ogromnu čast i emotivnu ispunjenost. Beogradska filharmonija je orkestar uz koji sam odrastao, u čijoj sam publici bio bezbroj puta.
Nastupiti sa njima, i to na otvaranju BEMUS-a pod dirigentskom palicom maestra Karla Pontija, za mene je privilegija i trenutak duboke zahvalnosti. Posebno je dirljivo što sviram u Kolarcu, sali u kojoj sam proveo detinjstvo i mladost.
Šta biste voleli da publika ponese sa ovog koncerta i iz Vašeg izvođenja – kakav utisak ili osećaj?
Voleo bih da publika oseti koliko muzika može biti iskrena i ljudska, bez obzira na instrument. Ako barem jedan slušalac iz sale izađe sa osećajem topline, inspiracije ili sete, biću srećan. To je, po mom mišljenju, suština umetnosti.
Karte za koncert svečanog otvaranja BEMUS-a mogu da se kupe OVDE.