Koncert Sati & Kejdž Branke Parlić i Nade Kolundžije: Sećanja na Erika Satija povodom 100 godina od smrti

U sredu, 26. novembra u 20h u Sali UK Gvarnerijus pijanistkinje Branka Parlić i Nada Kolundžija održaće koncert pod nazivom Sati & Kejdž: Čovek sa kišobranom (sećanje na Erika Satija).

Program koncerta čine dela Le Fils des Étoiles/Sin zvezda Erika Satija i Cheap Imitation I Džona Kejdža.

Program su osmislile same pijanistkinje, koje su inače zaslužne za popularizaciju Satijeve muzike u Srbiji.

U najavi koncerta kojim se obeležava 100 godina od smrti Erika Satija, pijanistkinje su istakle da se iza Satijeve ekscentrične figure krije kompozitorski opus koji je nagovestio mnoge kasnije muzičke pravce.

Pored kompozitorskog rada, Sati je pisao za brojne časopise, od dadaističkih magazina do američkog Vaniti fera. Satijevi tekstovi su uglavnom duhoviti i sarkastični.

---

Erik Sati – ekscentrična figura

Kompozicija Le Fils des Étoiles (1891) Erika Satija je zamišljena kao muzika za mističnu/ezoteričnu dramu Žozefina Peladana (Joséphin Péladana), vođe simbolističkog i ezoteričkog umetničkog reda Rose+Croix. Sati je komponovao po jedan Preludijum za svaki od tri Čina, s namerom da muzika ne narušava dramski tok, već da mu se potpuno podredi i stopi sa atmosferom.

Godine 1989. engleski eksperimentalni kompozitor i pijanista Kristofer Hobs (Christopher Hobbs) bio je prvi koji je integralno izveo sva tri Preludijuma i tri Čina kompozicije Sin Zvezda.

Džon Kejdž je 1944. uradio transkripciju Satijeve kompozicije Sokrat za dva klavira za ples Mersijea Kaningema (Mercier Cunningham), pod nazivom Idyllic Song. Naredni ples pod nazivom Second Hand, takođe je bio zasnovan na Satijevom Sokratu. Kada je 1969. izdavačka kuća Éditions Max Eschig odbila izvođačka prava, Kejdž je napisao kompoziciju Cheap Imitation/Jeftina imitacija, baziranu na identičnoj ritmičkoj strukturi.

---

Razgovor u susret koncertu

Želeo sam da razgovor povodom koncerta vodim i sa Brankom Parlić i sa Nadom Kolundžijom. Razlog za to je jednostavan - činilo mi se da obe pijanistkinje iz svog ugla mogu da daju različite poglede na muziku koju izvode, pa samim tim i različite perspektive za publiku. Tako je i bilo. Kratak razgovor je pred vama.

Program koncerta čine dela Erika Satija i Džona Kejdža. U pitanju su kompozicije Le Fils des Étoiles i Cheap Imitation. Dela imaju međusobnu povezanost kroz inspiraciju koju je Kejdž nosio u sebi kada je komponovao svoje delo, a odnosi se na ritmičku imitaciju Satijevog Sokrata. Na šta posebno obraćate pažnju u osmišljavanju interpretacije ove dve kompozicije, šta pronalazite specifično u muzici kompozicija?

Branka Parlić: Scenska muzika Le Fils des Étoiles/Sin zvezda iz 1891. i druga Satijeva dela nastala pod uticajem srednjovekovne muzike, misticizma, simbolizma i ezoterije su posebna, neobična i vanvremenska. Sati u njima koristi neobične akorde, inovativne za ono vreme i time otvara puteve za nove pravce 20. veka. U kompozicijama nema tonskog centra, metrika je promenljiva, nema tradicionalne tonalne napetosti, harmonije su statične. Sve te karakteristike bile su prilično avangardne za ono vreme. Česta ponavljanja kraćih muzičkih fraza, muzika bez kontrasta i narativnosti, odlike su današnjih aktuelnih muzičkih pravaca - ambijentalne i minimalističke muzike.

Uvek je uzbudljivo i inspirativno raditi Satija jer toliku slobodu u interpretaciji ne nalazimo baš često, čak ni u novoj literaturi. On svojim uputstvima ili pak izostankom istih daje tu slobodu izvođaču. U prvom izdanju svite Sin zvezda iz 1895. nema taktica, obeleženog fraziranja, niti oznaka dinamike. U novijim izdanjima su upisane taktice, ali Satijevo fraziranje često ima promenljivu metriku, te je partitura bez taktica jednostavnija za oblikovanje celina. Način intepretacije, određivanje tempa, dinamike i artikulacija su takođe slobodan izbor i odluka izvođača. Samo u Preludijumima Sati daje tačne oznake za tempo ali na njemu svojstven način.

U prvom Preludijumu pored precizne oznake tempa on kaže Bledo i nepokretno, u drugom savetuje Smireno, a odmah zatim dodaje U glavi. U trećem Preludijumu pored oznake za tempo daje uputstva Vrlo sporo uz dodatak Vrlo dobro. Činovi nemaju oznaku za tempo sem naznake Lento. I taj spori tempo, kod mene nije uvek jednako spor. Zavisi od raspoloženja, vremenskih uslova, aktuelnih dešavanja na ulici, količine besa koji je gotovo dominatna emocija poslednjih godinu dana… ipak, smirena, repetativna, statična i meditativna muzika dovede disanje u normalu, pa i Lento na kraju bude pravi Lento.

Nada Kolundžija: Proces pripreme dela je u glavnom uvek isti. Ove kompozicije ne zahtevaju neki poseban pristup. Partitura je klasično notirana. Kod Satija je prostor za davanje nekog ličnog interpretatorskog pečata veći, dok kod Kejdža u Jeftinim imitacijama nailazimo na sve precizno zapisane parametre. Ne preostaje nam mnogo toga. Kejdž je nekako sve zauzdao. Pitala sam se zašto.

Možda je odgovor sledeći: Sam proces nastajanja dela bio je delimično nepredvidljiv jer se odvijao uz konsultovanje sa Ji Đingom, drevenom kineskom knjigom promena. Kejdž je bio samo posrednik.

Moguće da je u toj sklonjenoj ulozi kompozitora poželeo da ipak bude i on taj koji ima svoju ulogu, pa je odluke o svim pomenutim parametrima ipak dodelio sebi.  Zanimljivo je koliko kompozicija nastala na ovaj način moze da bude muzikalna.

Branka, veliki deo Vašeg koncertnog repertoara čini Satijeva muzika. Zašto je Satijeva muzika i dalje relevantna? Šta je to u njoj posebno, a na šta publika treba da obrati pažnju?

Branka Parlić: Ja se, zapravo, jedan duži period nisam mnogo bavila Satijevom muzikom. Tek nedavno sam dobila priliku da za austrijsku izdavačku kuću GOD Records, snimim retko izvođeno delo, muziku za balet Uspud koju do tada nisam svirala. To Satijevo rano delo u kome je muzika statična sa puno dugih izdržanih tonova i akorada, u mnogome se razlikuje od njegove svima dobro poznate i popularne muzike. Iz tog ranog perioda Satijevog stvaralaštva je i scenska muzika Le Fils des Étoiles/Sin zvezda koja je napisana za potrebe reda Ruže i Krsta, a čiji je Sati bio član i glavni kompozitor. Napisao je nekoliko kompozicija za potrebe Reda, mada nema podataka da li su ikada bile izvođene tokom religijskih rituala.

Tokom planiranja ovog koncerta Nada i ja smo odlučile da 100. godišnjicu Satijeve smrti obeležimo premijernim izvođenjem dela koja do sada nisu svirana kod nas, a verujemo ni u regionu.

Nema mnogo ni notnih izdanja u kojima se može naći kompletna svita Sin zvezda. Uglavnom se u okviru raznih zbirki Satijeve muzike mogu naći samo Preludijumi.Prvo integralno izvođenje tri Preludijuma i tri Čina, kao i prvi tonski zapis Les Fils des Etoiles uradio je engleski eksperimentalni kompozitor i pionir britanske sistemske muzike Kristofer Hobs (Christopher Hobbs) tek 1989. godine.

I još jedan zanimljivost vezana sa Sina zvezde - to je najduža Satijeva kompozicija, ako ne računamo Vexations(1893) koji je svojevrstan maraton i traje više od 15 sati.

Šta biste volele da publika ponese sa sobom nakon koncerta?

Branka Parlić: Ja sam pobornik toga da, pored zadovoljstva i prijatnosti koje nudi publici, koncert mora da bude, na neki način i edukativan. Zato često kratkom pričom upoznajem publiku sa karakteristikama dela i muzičkog pravca kojem pripadaju, kao i kompozitorima ukoliko su novi i nisu dovoljno poznati.

Volela bih da sa ovog koncerta publika izađe zadovoljna, a pre svega da bude oplemenjena, opuštena, relaksirana i da bar na kratko zaboravi ružnu stranu naše stvarnosti.

Nada Kolundžija: Brankina ideja je bila da predstavimo publici Satijeve komade koji se retko izvode. Svi znaju za Gimnopedije i Gnosijene, kompozicije koje imaju ono nešto što se prosto lepi za ljudsko uho, dok je Satijev opus zaista veliki i zapostavljen je. Tako se Sin zvezda našao na progamu. Ono što je neobično je trenutak u kome izvodimo ove komade.

Čini mi se kao da se muzika suprotstavlja ovom nesrećnom vremenu u kome živimo, kao da nam pruža neki mir, oazu, pročišćenje.

Znajući koliko je Kejdž poštovao i veličao Satija, mislila sam da je i njemu mesto na ovom koncertu koji treba da probudi naše sećanje na kompozitora, pa je Jeftina imitacija (sviram samo prvu od tri) koja je omaž Satiju, našla svoje idealno mesto. Pa ako taj neki mir i lepotu publika ponese sa sobom – to je to!!!

---

Biografije pijanistkinja

Branka Parlić

〰️

Branka Parlić 〰️

Branka Parlić

Branka Parlić se dugi niz godina posvećeno bavi muzikom francuskog kompozitora Erika Satija i novom muzikom 20. i 21. veka, minimalizmom i postminimalizmom. Pored literature za klavir solo i za dva klavira, Branka na svom repertoaru neguje i filmsku muziku. Muzika u njenom izvođenju često je korišćena u pozorišnim predstavama, filmovima, video radovima i performansima. Njeni snimci i video klipovi emituju se na Radio i TV stanicama u Regionu, kao i na britanskim TV kanalima Classic FM i C Music TV.
Nastupala je u Srbiji, regionu i širom Evrope na koncertima i brojnim festivalima. Godine 2020. kao gost emisije In Tune na Radiju BBC 3, uživo je svirala nekoliko kompozicija Erika Satija i Filipa Glasa.

Pročitaj još: Branka Parlić i Erik Sati: Uspud/Cinema

Nada Kolundžija

〰️

Nada Kolundžija 〰️

Nada Kolundžija

Nada Kolundžija je pasionirani izvođač savremene muzike. Njeni solistički nastupi osobeni su po imaginativnim programima i visoko ocenjenim interpretacijama. Otvorenost ka istraživanju nepoznatih predela klavirske literature kao i smelost u izboru repertoara, stručna kritika je prepoznala kao „stvaralački karakter“ i „izrazit senzibilitet“. Ona je bila krčitelj novih puteva, upozoravajući na evropska i svetska merila i aktivno učestvujući u profilisanju stilskih tendencija i bogaćenju muzičkog i kulturnog života naše sredine. Pored prepariranog klavira, Kolundžija je beogradskoj publici prva izvela četvt stepene kompozicije za dva klavira, klavire igračke, muzičke kutijice. Autor je nekoliko visemedijskih projekata.

Sarađivala je sa preko stotinu domaćih i inostranih muzičara i kompozitora i gostovala je na preko 50 festivala. Od nagrada izdvajaju se: Internacionalno priznanje Zlatna medalja na takmičenju Global Music Awards 2019. za trostruki CD UDAH/IZDAH: Mala antologija muzike za klavir, specijalna nagrada Udruženja kompozitora Srbije Aleksandar Pavlović za životne zasluge na promociji srpske muzike, nagrada za životno delo Udruženja muzičkih umetnika Srbije. Održala je preko 1100 koncerata u Evropi, Aziji i Americi.