Koncert gitariste Nikole Jelačića u Italijanskom institutu za kulturu
Koncertna sezona Beogradskog gitarskog društva 2025/2026.
Gitarista Nikola Jelačić održaće koncert u Italijanskom institutu za kulturu u četvrtak 19. marta od 19 časova. Koncert se održava u okviru koncertne sezone 2025/2026. Beogradskog gitarskog društva.
Program koncert čine dela Žana Filipa Ramoa, Maria Castelnuovo-Tedeska, Žokena Rodriga i Lea Brauera.
U susret koncertu: Razgovor sa Nikolom Jelačićem
Na koji način si osmislio repertoar svog koncerta? Da li je postojala neka ideja kojom si se vodio u izboru kompozicija?
Odabir kompozicija je proistekao iz želje da dela koja su me inspirisala prilikom slušanja, sagledam i iz prespektive izvođača. Pored ličnog zadovoljstva, razmišaljo sam i na koji način bi publici gitara kao instrument bila interesantna za slušanje, pa sam odabrao tehnički i stilski raznovrstan repertoar.
Možeš li ukratko publici predstaviti kompozicije, šta je u njima posebno zanimljivo i na šta bi publika trebalo da obrati pažnju prilikom slušanja?
Program se sastoji od četiri hronološko-stilska bloka.
U prvom bloku publika će čuti tri komada u Francuskom baroknom stilu koje karakteriše bogata ornamentacija i delikatno prožimanje melodija kroz glasove. Ramo je originalno ove komade komponovao za čembalo Les Tendres Plaintes (Nežne pritužbe), L'Entretien des Muses (Razgovor muza) i Les Sauvages (Divljaci).
Drugi blok se sastoji od dva komada Italijanske neorenesanse pisana u stilu bel canto, što znači lepo pevanje. KomadiGallarda i Pésame dello (Žao mi je) su iz svite španskih plesova Escarramán, koje je Tedesko napisao inspirisan renesansnim baladama španskog Zlatnog veka. Karakteriše ih jasna lirska i melanholična melodija koja imitira ljudski glas, kao i dramatične promjene raspoloženja.
Nakon Italije prelazimo na španski neoklasicizam prožet nacionalnim duhom, gde Rodrigo u Tri španska plesa (Fandangu, Pasakalji i Zapateadu) dočarava narodni flamenko stil. To postiže ubacujući disonance, sirov ritam, osečne i eksplozivne akorde kao imitaciju kastanjeta, a muzika varira od ekstremno vedrih i dinamičnih momenata do tužne i skoro religiozne emotivne dubine.
Za kraj Brauerov komad Rito de los Orishas predstavlja svet misticizma, rituala i prizivanje božanstava afro-kubanske tradicije. Komad se sastoji iz dva stava Exordium koji je neka vrsta meditacije ili prizivanja duhova i uvod u drugi stav Danza de las diosas negras (Ples crnih boginja) koji kroz energične afričke ritmove pune akcenata imitira ritualni bubanj, a kroz repetativne motive sa malim varijacijama održava puls koji stvara efekat transa.
Svaki vid nastupa utiče na formiranje izvođača.
〰️
Svaki vid nastupa utiče na formiranje izvođača. 〰️
Učestvovao si na značajnom broju takmičenja gde si osvojio nagrade, kao i na festivalima. Da li su ti i na koji način takmičenja i festivali pomogla u kreiranju sebe kao interpretatora.
Svaki vid nastupa utiče na formiranje izvođača, a ona su mi najviše pomogla da istražim svoje interpretativne mogućnosti pod posebnom vrstom tereme. Ipak, najveće zasluge za umetnički napredak pripisujem koncertnom izvođenju i slušanju što više drugih izvođača.
Koncertna sezona Beogradskog gitarskog društva predstavlja sjajnu priliku da se promoviše umetnost sviranja na gitari. Koliko su tebi značajni koncerti ovog tipa i koliko je važno da se oni organizuju?
Kao neko ko je i sam član ovog društva, mogu da kažem da su ovi koncerti značajni za mene na više načina. Od mogućnosti da uživo slušam kolege gitariste, preko razvijanja organizacionih veština, sve do istraživanja sveta audio i video zapisa budući da od prošle sezone koncerte uglavnom snimam ja koncerte.
Važno je da se ovakvi koncerti organizuju jer na taj način šaljemo poruku o kvalitetu domaćih gitarista i stavljamo klasičnu gitaru na mapu dešavanja u svetu klasične muzike kod nas.
Biografija umetnika
Nikola Jelačić (1998) rođen je u Trebinju gde je završio osnovnu muzičku školu. Srednjoškolsko obrazovanje završio je u Beogradu u Muzičkoj školi Josipa Slavenski. Osnovne i master studije završio je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.
Njegovo prepoznatljivo obeležje je svojevrstan lirski duh i izrazito emotivno sviranje. Muzički kritičar Politike zapisao je:
“(…) naš mladi gitarista predstavio je u plaču gitare (kako je smatrao Lorka) Invocacion y Danza, svirajući žmureći, kao da želi da još beolje oseti mrak Rodrigovog slepila (…).”
Kao solo izvođač, član kamernih ansambala i orkestara nastupao je u najznačajnijim salama u Srbiji i regionu i osvojio je mnogobrojne nagrade.
Među održanim solističkim koncertima izdvajaju se nastupi u okviru 22. izdanja Guitar Art festivala u Beogradu 2021. godine, festivala Ubuntu u Banja Luci 2020. godine i Guitar United festivala u Istočnom Sarajevu 2022. godine.
Trenutno radi kao profesor gitare u Muzičkoj školi Stanković u Beogradu.