Brodsky kvartet obeležava 50 godina od smrti Šostakoviča posebnim onlajn koncertom
Fotografija: https://www.brodskyquartet.co.uk Na dan 50. godišnjice smrti Dmitrija Šostakoviča, 9. avgusta, Brodsky kvartet је prirediо posebno onlajn izvođenje njegovog poslednjeg dela za gudački kvartet – Gudačkog kvarteta br. 15.
Ovo monumentalno i introspektivno delo, sastavljeno od niza sporih, meditativnih stavova, predstavlja kompozitorovu ličnu refleksiju o životu i smrti, napisanu u poslednjim godinama njegovog stvaralaštva.
Koncert је dostupan isključivo na sajtu Brodsky kvarteta od 9. avgusta, i to tokom narednih mesec dana, do 9. septembra. Program uključuje kratki uvodni govor, nakon čega sledi kompletno izvođenje dela.
Gledanje je besplatno, ali Brodski kvartet poziva na dobrovoljne donacije putem sajta, kako bi se pokrili troškovi snimanja i licenci, koje su sami finansirali.
Ovo je prilika da se, iz sopstvenog doma, prepustite jedinstvenom muzičkom iskustvu – ugasite svetla, udobno se smestite i zakoračite u Šostakovičev kosmos zvuka.
Muzika koja gleda smrti u oči
〰️
Muzika koja gleda smrti u oči 〰️
Dmitrij Šostakovič napisao je svoj Gudački kvartet br. 15 u Es-molu, op. 144 nekoliko meseci pre smrti, 1974. godine. To je njegovo poslednje delo u ovom kamernom žanru, i jedno od najslojevitijih, najkontemplativnijih i najpotresnijih komada u celoj literaturi za gudački kvartet.
Ono što ga čini izuzetnim jeste njegova struktura: šest stavova, svi označeni tempom Adagio. Nema kontrasta, nema konvencionalnog „odmora“ u tempu ili karakteru – ceo komad protiče u jednom neprekidnom, sporom, gotovo nepomičnom toku. Time Šostakovič stvara osećaj vanvremenske meditacije, ali i neumoljivog suočavanja sa krajem života.
Harmonija i melodija u ovom kvartetu često su ogoljeni, ponekad svedeni na tihe, dugotrajne tonove i disonance koje vise u vazduhu.
Odsustvo naglih klimaksa stvara atmosferu tihe rezignacije, ali i unutrašnjeg dijaloga – kao da četiri instrumenta međusobno šapuću u sumraku. U pojedinim trenucima, instrumenti proizvode zvukove nalik uzdasima ili ehu koraka, dok harmonske boje prelaze od toplih, gotovo lirskih, do hladnih i zlokobnih.
Svi stavovi su međusobno povezani bez pauze, što doprinosi osećaju jedinstvenog, neprekinutog toka misli. Ovde postoji kontinuirano razmatranje, introspektivni monolog koji nema konačno oslobođenje – muzika se polako gasi, ostavljajući slušaoca u tišini.
Mnogi muzičari i muzikolozi vide ovaj kvartet kao Šostakovičev lični epitaf – delo u kojem je, oslobođen potrebe da ugađa publici ili političkim pritiscima, ostavio zapis o sopstvenom viđenju života, umetnosti i smrti.
Slušati Gudački kvartet br. 15 znači uroniti u jedno od najdubljih, najiskrenijih muzičkih svedočanstava 20. veka.