Upoznaj saksofonistu Marka Džombu – umetnika koji redefiniše ulogu saksofona u klasičnoj muzici

Strastveni saksofonista koji unosi novu energiju u savremenu klasičnu muziku

Marko Džomba, saksofon

Fotografija: Miroslav Majstorović

Klasični saksofonista, solista, kamerni muzičar… u svim aspektima svoje užurbane karijere, saksofonista Marko Džomba nastoji da svima približi saksofon i muziku.

Rođen u Novom Sadu, svoje muzičko obrazovanje je nastavio na Univerzitetu za muziku i izvođačke umetnosti u Beču.

Nastupao je širom Evrope, u Kini, Japanu, kao i u renomiranim koncertnim dvoranama poput Bečkog Koncerthausa, Muzikferajna u Beču, Bruknerove kuće u Lincu, Ljubljanske filharmonije i Filharmonije u Luksemburgu, među ostalima.

Među brojnim nastupima izdvajaju se koncerti na kojima je nastupao kao solista sa Suzhou simfonijskim orkestrom, Sofijskom filharmonijom, Simfonijskim orkestrom Čajkovski (Orkestar Moskovskog radija), Betoven filharmonijskim orkestrom, Filharmonijskim orkestrom iz Brašova, Filharmonijskim orkestrom Bad Rajhenhala, Vebernovom kamernom filharmonijom, Bečkim orkestrom Jeunesse, kao i Orkestrom Oružanih snaga Slovenije.

U susret koncertu na ovogodišnjem BUNT festivalu, razgovarali smo o saksofonu, njegovim specifičnostima, kao i velikoj želji Marka Džombe da svoj instrument približi savremenom slušaocu muzike.

Potreba za samostalnošću

Rano si otišao iz Srbije da studiraš na Univerzitetu za muziku i izvođačke umetnosti u Beču. Šta te je na taj korak navelo i kakva si iskustva stekao na studijama koja možda u Srbiji ne bi dobio?

Više je to bila potreba nego želja – potreba za samostalnošću i prolaskom kroz proces lične i umetničke emancipacije, kako bih jednog dana postao što bliža verzija muzičara i osobe kakva želim da budem. Zbog toga sam morao da napustim Novi Sad i nastavim školovanje negde drugde. Beč je u početku bio čista slučajnost, jer sam zakasnio na prijemni ispit u Kelnu, ali se na kraju pokazao kao izvanredan izbor.

Studirati na Univerzitetu za muziku i izvođačke umetnosti, među više od 2.000 studenata iz svih krajeva sveta, predstavlja neprocenjivo motivišuće iskustvo za svakoga ko je gladan znanja i novih pogleda na klasičnu muziku.

---

Koncerti u Beogradu

Predstoje dva koncerta u Beogradu – jedan 16. decembra na BUNT festivalu, a drugi 9. aprila sledeće godine. Kakav program pripremaš za nastup na BUNT-u?

Program obuhvata romantizam, džez u okviru klasične muzike, tango, kao i dve premijere novih dela. Ideja je bila da se u okviru jednog koncerta predstavi što više različitih aspekata saksofona. Na koncertu će zajedno sa mnom nastupiti pijanistkinja Kimiko Kruc.

Vidi još: Najava koncerta na BUNT festivalu

U aprilu 2026. godine nastupaš sa Simfonijskim orkestrom RTS-a u Glazunovljevom Koncertu za saksofon, pod dirigentskom palicom Srboljuba Dinića. Kako pristupaš ovom delu?

Svaki put kada ga sviram otkrijem nešto novo – nešto što mi u tom trenutku deluje očigledno, a ranije mi je potpuno izmicalo. Ovo delo se razvija zajedno sa mnom, kao muzičarem i kao osobom. Ponekad imam osećaj da je reč o dobrom prijatelju koji me uvek iznova iznenadi, iako se „poznajemo“ veoma dugo. Možda je, u ovom slučaju, tačnije reći da se i dalje upoznajemo.

Pored kompozicija Petra Iljiča Čajkovskog, Astora Piacole, Ervina Šulhofa, na BUNT-u će Džomba izvesti i savremene kompozicije mladih autora Nava Hemijari i Frederika Abela.

---

Saksofon - iz afekta

Kako si se odlučio za saksofon – instrument koji na koncertnom podijumu klasične muzike nije u velikoj meri zastupljen?

Iskreno, želeo sam da budem gitarista. Međutim, sa trinaest godina već sam bio prevazišao uzrast pogodan za učenje žičanog instrumenta, pa je izbor morao da padne na neki duvački. Iz afekta sam rekao – saksofon. Ni danas nisam sasvim siguran zašto. Naravno, tada sam mislio na džez saksofon; nisam ni znao da saksofon ima značajnu ulogu i u klasičnoj muzici.

Kritičari opisuju ton saksofona Marka Džombe kao "delikatan, senzualan" karakterišući njegove nastupe kao "visoko virtuozne, energične, harizmatične", koje krasi "izrazita muzikalnost".

Fotografija: Haruka Yano

Za veliki broj ljudi saksofon i dalje prvenstveno asocira na džez ili popularnu muziku.

〰️

Za veliki broj ljudi saksofon i dalje prvenstveno asocira na džez ili popularnu muziku. 〰️

Šta je to što saksofon čini posebnim instrumentom?

Njegova fleksibilnost tona, tehničke mogućnosti i veliki dinamički raspon. Saksofon je poput kameleona – može da se stopi sa gotovo svakom instrumentalnom kombinacijom i da u različitim muzičkim stilovima zvuči kao da im prirodno pripada. Od najtiših pijanisima do najglasnijih fortisima, od perkusivnih tonova do multifonih zvukova – ovaj instrument je prava enigma koja me i posle toliko godina neprestano iznenađuje svojim mogućnostima.

Trudiš se da saksofon popularizuješ kao solistički instrument i, kako si i sam istakao, on je i dalje u senci drugih duvačkih instrumenata. Zašto je to tako i kako vidiš njegovo mesto u klasičnoj muzici?

Za veliki broj ljudi saksofon i dalje prvenstveno asocira na džez ili popularnu muziku. Iako je prvobitno bio zamišljen kao instrument klasične muzike, klasična scena ga nije prihvatila tako velikodušno kao džez ili popularna muzika.

Ipak, situacija se postepeno menja. Sve više savremenih kompozitora piše za saksofon i time mu daje veću vidljivost. Raste i broj slušalaca klasične muzike otvorenih za nove zvukove. Klasični saksofon sve je prisutniji na sceni; iako još uvek zaostaje za klarinetom ili flautom, može se reći da ulazi u fazu svoje „mlade zrelosti“. Publika i kompozitori mu sve više ukazuju poštovanje, a među autorima koji su pisali za saksofon nalaze se i velika imena poput Kloda Debisija, Džona Vilijamsa i Aleksandra Glazunova.

Saksofon je poput kameleona – može da se stopi sa gotovo svakom instrumentalnom kombinacijom i da u različitim muzičkim stilovima zvuči kao da im prirodno pripada.

Stilski ekstremi u repertoaru

Da li poručuješ dela od kompozitora?

Da. Saradnja sa kompozitorima predstavlja neizostavan deo mog umetničkog identiteta. Rad na novom delu – od začetka ideje do koncertnog izvođenja – proces je koji donosi višestruke i izuzetno dragocene nagrade.

Tvoj solistički repertoar obuhvata oko 50 kompozicija. Kako bi ukratko opisao savremenu literaturu za saksofon?

Reč je o izrazitim ekstremima – od romantizma do spektralne muzike. Veoma je zanimljivo posmatrati kako se, na primer, Darijus Mijo ophodi prema saksofonu kao kvazi-popularnom instrumentu, dok Glazunov posebnu pažnju posvećuje boji njegovog zvuka. Mlađi kompozitori, između ostalog, istražuju nove zvučne mogućnosti saksofona, ponekad i kroz blage modifikacije samog instrumenta. Neverovatno je koliko bogata i raznovrsna literatura postoji, što je još jedan od razloga zbog kojih je saksofon za mene poseban.

Saradnja sa kompozitorima predstavlja neizostavan deo mog umetničkog identiteta.

〰️

Saradnja sa kompozitorima predstavlja neizostavan deo mog umetničkog identiteta. 〰️

Marko Džomba je umetnik kompanija Yamaha, D’Addario i SCV.

Nastupa na saksofonima Yamaha Custom EX presvučenim 24-karatnim zlatom, koristi D’Addario RESERVE pisak i SCV ligature.

Fotografija: Haruka Yano

Koji te koncertni događaji očekuju u narednom periodu?

Nakon BUNT festivala nastupam u Bugarskoj, gde ću izvesti Escapades Džona Vilijamsa i Glazunovljev koncert sa Filharmonijskim orkestrom Sofije. Potom slede koncerti u Japanu – u Sendaju i Fudžimiju – sa pijanistkinjom Maju Kotari.

U Beču me očekuje premijera solo projekta It’s a Beautiful (Anti)Social Life, u saradnji sa pet mladih kompozitora i uz praizvođenja pet novih dela. Planirani su i koncerti sa pijanistkinjom Kimiko Kruc u Hamburgu i Beogradu, kao i gostovanje u emisiji Volim klasiku na RTS-u. Tako izgleda početak 2026. godine – i zaista je lep.

Šta želiš da publika ponese sa sobom nakon koncerata u Beogradu?

Otvorenost i želju za radoznalošću.