Intervju sa kompozitorom Markom Kovačem

Marko Kovač, kompozitor

`Fotografija: Nebojša Babić`

Marko Kovač je kompozitor koji je u 2025. godini nagrađen dvema značajnim priznanjima u srpskoj kulturi. Dobitnik je nagrade za Najboljeg kompozitora za 2024. godinu, koju dodeljuje muzička revija Muzika Klasika, kao i nagrade Grada Beograda Despot Stefan Lazarević, takođe za 2024. godinu.

Obe nagrade dobio je za kompoziciju Hilandar, zvona i molitve za klavir i simfonijski orkestar, koja je premijerno izvedena 14. septembra 2024. u Kolarčevoj zadužbini u interpretaciji Simfonijskog orkestra Radio-televizije Srbije pod dirigentskim vođstvom Dejana Savića, uz učešće samog autora kao soliste.

Ovo delo, prepoznatljivo po svojoj upečatljivoj muzičkoj strukturi, jedno je u nizu ostvarenja koja potvrđuju njegov stvaralački put i stalnu težnju ka daljem razvoju. Kovačev kompozitorski izraz specifičan je po osloncu na duhovnu muziku, elemente srpske muzičke tradicije i savremene tendencije, koje u njegovom rukopisu stvaraju poseban zvučni amalgam.

Imajući u vidu brojna priznanja, porudžbine i činjenicu da je jedno od njegovih dela izvedeno i na festivalu BEMUS, ovaj intervju predstavlja svojevrsno sabiranje dosadašnjih uspeha, ali i priliku da se čuje njegovo viđenje komponovanja i sopstvenog umetničkog rasta.

Kompozitorski počeci

Rođen si u Trebinju, školovao si se u Podgorici, a zatim si počeo studije kompozicije u Beogradu. Koji aspekt svakog od tih gradova je najviše uticao na tebe kao umetnika?

Rođen sam u Trebinju 1990. godine i za moj grad me vezuju najraniji koraci u svetu muzike, niža muzička škola, takozvano muzičko detinjstvo, ali već i prvi pokušaji komponovanja. Period pohađanja Srednje muzičke škole Vasa Pavić u Podgorici mi je ostao u najlepšem sećanju. Stekao sam tada mnogo prijateljstava koja traju i dan danas i pamtim to vreme po veoma posvećenom vežbanju klavira, takmičenjima i pohađanjima majstorskih kurseva. Učio sam klavirski odsek u klasi prof. Anke Asanović. Studije na FMU u Beogradu su me potpuno oblikovale kao kompozitora, jer sam imao čast da studiram u klasi akademika Isidore Žebeljan.

UVEK KOMPONUJEM IMPROVIZUJUĆI ZA KLAVIROM

〰️

UVEK KOMPONUJEM IMPROVIZUJUĆI ZA KLAVIROM 〰️

U klasi akademika Isidore Žebeljan si završio osnovne i master akademske studije, kao i prve dve godine doktorskih akademskih studija. Kako te je Isidora Žebeljan uvodila u sam postupak komponovanja i koji su bili njeni ključni saveti? Kako ti se menjao kreativni proces u toku obrazovanja?

Koncert na kom je izvedena kompozicija Hilandar, zvona i molitve za klavir i simfonijski orkestar, 14. septembar 2024. godine

`Fotografija: Privatna arhiva`

Moram da priznam da i nisam bio toliko svestan na koji me je tačno način prof. Isidora uvodila u svet komponovanja. Taj proces sam lakše pratio u njenom radu sa drugim studentima, mojim klasićima, naročito u periodima kada sam bio saradnik u nastavi. Često se dešavalo to da sam tek naknadno osvešćivao neke od njenih smernica, koje najpre nažalost nisam bio u stanju da usvojim.

Jedan od njenih ključnih saveta je bio da treba da poštujem činjenicu da muzika predstavlja protok energije.

Što se tiče kreativnog procesa, to jest načina na koji pristupam pisanju muzike, on se nije nikada menjao. Uvek komponujem improvizujući za klavirom. Međutim moja muzika je prošla kroz razne faze i veoma udaljene muzičke izraze, od kojih mi sada neki deluju kao eksperimenti.

Porudžbine i izvođenja

Kompozicija Slovenska antiteza bila je narudžbina BEMUS‑a 2016. godine. Kako si doživeo tu priliku i koji su bili izazovi rada sa Simfonijskim orkestrom Radio-televizije Srbije budući da si nastupio i kao solista na samom koncertu?

Da, ranije je postojala praksa da se svake godine od jednog kompozitora poruči novo delo i premijeno izvede na BEMUS-u. Ta tradicija je nažalost prekinuta... Prilika da se moj master rad, tek što je nastao, izvede na Kolarcu i to na jednom prestižnom festivalu, je za mene predstavljala ogroman značaj.

Inače, studenti master studija iz kompozicije, čiji je zadatak pisanje simfonijskog dela, često godinama (ili nikad!) nisu u prilici da čuju svoju muziku u izvođenju nekog simfonijskog orkestra.

To veoma potrebno iskustvo ne bi smelo da bude kuriozitet i splet srećnih okolnosti, već sastavni deo učenja i sazrevanja svakog masteraša. Ovaj problem bi trebalo sistemski i trajno rešiti.

Ranije si pisao delo Aždaja i carev sin za Čelo fest, kompozicije Dinarska svita i Varijacija na temu Bokeškog kolaza KotorArt i Malu pjesmu iz Gorskog vijenca za Evropski festival mladih u Belgiji. Kako se razlikuje proces komponovanja kada imaš specifičan zadatak od festivala i kada samostalno komponuješ neku kompoziciju koja nastaje iz tvoje pobude?

Od svih mogućih zahteva koji mogu da se traže kompozitoru prilikom pisanja muzike po porudžbini, kao što su fiksiran izvođački sastav, specifična tematika koja često utiče muzički izraz ili okvirno trajanje muzike, najteže mi pada vremensko ograničenje do kada delo mora da bude završeno. Nije mi lako da uklopim umetničku slobodu i beskrajnu mogućnost rada na detaljima sa zadatim rokovima. Proces komponovanja u oba slučaja, bilo da se piše muzika po porudžbini ili ne, je isti, ali verovatno sam brži u slučaju kada imam ograničeno vreme, da bih izbegao kašnjenje i nepotreban stres.

Moj proces komponovanja je veoma intuitivan i neke stvari kao i da ne želim da do kraja osvestim.

U tvom stvaralaštvu postoji veliki broj kompozicija koje imaju nazive – Sevdalinka, Male scene, Mistična ispovijest Svetog Vasilija Ostroškog i Tvrdoškog i dr. Na koji način biraš naslove kompozicija i da li ih diktira intuicija tek nakon završetka pisanja?

Da, upravo tako. Naslove biram intuitivno, nakon završetka pisanja muzike. Naravno, ako se radi o porudžbini, onda je proces često obrnut.

Folklor je česta inspiracija u tvom radu. Kako kombinuješ tradicionalne elemente sa savremenim kompozitorskim izrazom? Koja imena su ti u tom pogledu bili uzori?

Na to pitanje mi je nešto teže da odgovorim jer je moj proces komponovanja veoma intuitivan i neke stvari kao i da ne želim da do kraja osvestim. Svakako da volim muziku kompozitora koji su koristili folklor kao inspiraciju poput Igora Stravinskog, Bele Bartoka, Janisa Ksenakisa, Đerđa Ligetija, zatim Ljubicu Marić, Ludmilu Frajt... Verovatno u mojoj muzici se ti različiti uticaji spajaju i nastaje neki novi muzički hibrid.

Dve nagrade za godinu dana

Kompozicija Hilandar, zvona i molitve za klavir i simfonijski orkestar donela ti je dva značajna uspeha u toku ove godine: nagradu Kompozitor godine časopisa Muzika Klasika za 2024. godinu i nagradu Despot Stefan Lazarević za 2024. godinu koju dodeljuje Grad Beograd. Imao sam priliku da je čujem baš prošle godine na koncertu Simfonijskog orkestra RTS na Kolarcu. Muzika je bogata, raskošna i vrlo intuitivna. Kako je izgledao rad na ovom delu i koliko je duhovna tema uticala na muzički jezik?

Dodela nagrade Despot Stefan Lazarević Grada Beograda

`Fotografija: Privatna arhiva`

Hvala na komplimentu! Rado se sećam i tvoje pozitivne kritike o kompoziciji nakon samog koncerta. Rad na muzici je bio jedno veoma posebno iskustvo. Pošto se radilo o porudžbini manastira Hilandara, duhovna tematika jeste veoma uticala na muzički jezik. Veoma mi je važno da sam imao priliku da studijski snimim kompoziciju na Kolarcu od strane SORTS i maestre Olge Biserčić.

Snimanja su tekla paralelno sa mojm komponovanjem, te smo imali više sesija tokom godine, pošto delo ima šest stavova. Muzika je takođe bila uvrštena u koncertnu sezonu Simfonijskog orkestra RTS, a posebno mi je drago da je deo kompozicije snimljen i za potrebe emisije Volim klasiku čiji je urednik Silvana Grujić.

Ova emisija predstavlja veoma vrednu oazu i dragocenu mogućnost za prezentaciju umetničke muzike. Zahvalan na ovim lepim iskustvima članovima orkestra, dirigentima Dejanu Saviću i Olgi Biserčić, kao i dizajneru zvuka Milošu Marinkoviću.

Ako se ne varam, najmlađi si autor koji je dobio prestižnu nagradu Despot Stefan Lazarević, šta ti znači takvo priznanje i šta očekuješ dalje?

Ovo priznanje mi znači veoma mnogo. Kada sam pogledao listu prethodnih dobitnika, shvatio sam da sam se našao u društvu naših istaknutih umetnika od kojih su neki bili i moji dragi profesori. Najmlađi sam kompozitor koji je dobitnik ove nagrade, ali nemam neka posebna očekivanja koja bi mogla iz ovoga dalje da proisteku. Nagrada je sama po sebi ostvarenje cilja, kao i dokaz da je neko drugi prepoznao moj rad.

Kompozitor - izvođač

Premijerno si izveo preko 30 novih kompozicija kao pijanista. Kako utiče činjenica da sviraš tuđe radove na tvoj sopstveni kompozitorski razvoj?

Mislim da je veoma potrebno svim kompozitorima da nastupaju i kao izvođači. I to ne mislim samo zbog iskustva koje sa sobom nosi koncertni nastup, već i zbog boljeg razumevanja uloge muzičkog interpretatora. Takođe, sviranje nekog dela je najbolji način da se pronikne u njegov sadržaj, te zapravo svi kompozitori uče svirajući muziku značajnih autora. Ja sam vremenom dobijao prilike i da premijerno izvedem neka dela, što moja, što od dragih kolega.

Tvoja muzika je izvođena na festivalima u 12 zemalja Evrope i Azije, uključujući Rostrum+, KoMA, Međunarodna tribina kompozitora, Čelo fest, BEMUS, EMJ Neerpelt i druge. Kako te različita publika i ambijent festivala formiraju kao autora?

Moram priznati da publika i različite koncertne okolnosti nemaju uticaj na moj muzički jezik. Možda ponekad jedino prilagodim izbor muzike koju prezentujem u određenoj prilici.

Mislim da je veoma potrebno svim kompozitorima da nastupaju i kao izvođači.

U ranijim intervjuima si isticao potrebu za većom publikom i podrškom savremenoj muzici u Srbiji. Šta misliš da bi trebalo promeniti u promociji i marketingu klasične muzike?

Svedoci smo svih trenutnih nemilih dešavanja u zemlji. Kada sve ovo bude iza nas, neophodno je izdvajati mnogo veća sredstva za kulturu. Mislim da tek nakon rešavanja tog problema, slede sva ostala pitanja među kojima je naravno i pronalaženje inovativnijih načina prezentacije savremene muzike.

Biti hrabar, dosledan, uporan

Dodela nagrade Kompozitor godine muzičke revije Muzika Klasika

`Fotografija: Privatna arhiva`

Koji projekat bi voleo da ostvariš u narednim godinama – počevši od simfonijskih formi, vokalnih ciklusa, solističkih formi? Imaš li već takvih planova?

Osim komponovanja nove muzike, nastojaću da dodatno sredim neka svoja starija dela.

Voleo bih da se vratim klavirskoj muzici i pisanju kompozicija za manje kamerne sastave.

Sad možda jedno od težih pitanja. Šta je tvoj savet mladim kompozitorima koji danas žele da krenu tvojim putem – između studija, takmičenja i stvaralaštva?

Savetujem mladim kolegama isto što i sebi, a to je da budu hrabri, dosledni, uporni i da ulažu mnogo ljubavi u muziku koju stvaraju.

Bavljenje komponovanjem sa nekim drugim ciljem, mislim da nema smisla.

Klasični razgovori sa umetnicima.

Marko Kovač: Neophodno je da kompozitor ulaže mnogo ljubavi u svoju muziku